Anja Šimpraga Foto:Dusko Jaramaz/PIXSELL

Hrvatski sabor trebalo bi sutra da izglasa dva nova ministra i novu potpredsednicu vlade, Davora Filipovića, Marina Piletića i Anju Šimpragu. Njihov izbor podržali su danas nadležni saborski odbori na sednicama na kojima su oni odgovarali na pitanja poslanika. Na mesto potpresednika Vlade, umesto Borisa Miloševića dolazi Šimpraga, kao najmlađa članica Plenkovićevog kabineta koja je prošlogodišnjim lokalnim izborima bila prvi srpski kandidat za gradonačelnika Knina od 1991. godine.

Šimpraga takođe nikada nije krila da je dete iz kolone, one u kojoj je 250.000 Srba proteranih tokom akcije „Oluja“ 1995. godine, napustilo svoja ognjišta.

Njena porodica, kao i mnogi iz kolone došli su u Srbiju, ali su jedni od retkih koji su se vratili. O svom životu u Srbiji gde je bila do 1999. godine i životu po povratku u Knin krajem devedesetih godina javno je govorila.

Pročitajte još:

„Ne mogu da kažem da sam u Srbiji imala nekih ozbiljnih problema, jedino nikako nisam mogla da ispravim ijekavicu pa su oni ispravljali mene. A ovde sam onda bila jedina u razredu pravoslavne veroispovesti i jedina nisam pohađala veronauku, pa je bilo zadirkivanja i provociranja, ali ja sam bila svesna okolnosti. Gađali su me ponekad pred školom kamenčićima, ali sve to nije me toliko pogađalo. Imam prijatelja svih nacionalnosti, družimo se čitav život. Znate da pravoslavci imaju krsne slave. Ovde kod mene na slavi za Đurđevdan su svi moji prijatelji Hrvati. Nama je najgore kad dođe vreme ‘Oluje’, onda ovi sa strane dižu tenzije, a nastradamo mi koji ovde živimo, i to je problem“ rekla svojevremeno Anja.

Anja Šimpraga Foto: printscreen index.hr

Emotivni govor uoči godišnjice „Oluje“

Ipak, mnogo više pažnje medija i u Hrvatskoj i u Srbiji izazvao je njen emotivni govor u Saboru uoči obeležavanja godišnjice „Oluje“ 2020. godine.

„Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog 4. avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro. S ruksakom za drugi razred osnovne škole bila sam spremna za put, put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde. Od Knina, do Petrovačke ceste, preko Banjaluke, a otud bez stajanja do Srbije. Kolona je bila duga, zvuk traktora i plač okruživali su nas. Poslednje komadiće hleba podelila sam sa rodbinom, a taj miris me je pratio“, rekla je ona.

Kako je dalje rekla, po dolasku u Srbiju, njenu porodicu hteli su da pošalju u Niš, ali su uspeli da nagovore nadležne da ih puste u Beograd, gde su imali rodbinu.

„Pustili su nas do Novog Beograda. Tada sam odrasla. Za tu jednu noć“, poručila je Šimpraga.

Njen emotivni govor poslanici u Saboru nagradili su aplauzom.

„Gledajući svoje roditelje, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put znala sam da je puno važnije biti čovek, nego samo Hrvat ili samo Srbin. Devojčica prošlost nije zaboravila. Učila je iz nje, ali budućnost joj je bila važnija i svima nama treba biti. Danas, 25 godina posle, ova devojčica iz kolone stoji pred vama. Imam samo jednu želju – gradimo društvo slobode, gradimo zajedničku budućnost“, poručila je Šimpraga, koja je na kraju govora dobila aplauz u Hrvatskom saboru.

Njen govor nije izazvao reakciju samo u Saboru i medijima koji su listom preneli njene reči. Kako je rekla kasnije, u gradu su je ljudi sutradan tapšali po ramenu u znak odobravanja, ali na društvenim mrežama dobila je salvu uvreda.

„Ja se na to ne obazirem, niti se ičega bojim. Rekla sam istinu, tu živim godinama zajedno sa svima i znam o čemu govorim. A znam i kako se tu živi. Ja razumem i Hrvate, ali oni bi trebalo da razumeju i mene. Rekoh sebi, tu sam da prinesem boljitku ovoga društva, možda to zvuči kao floskula, ali ja zaista verujem da je to moguće. Raduje me što se dosta toga pokrenulo nabolje. U Kninu se zaposlilo mnogo mojih sunarodnika, ali generalno nema posla ni za koga“, rekla je svojevremeno.

„Anja, kako možeš, što ne ideš kući, pusti to“

Anja za sebe voli da kaže da je glas naroda. Voli da ide po terenu i pomaže ljudima. To je pokazala i na početku pandemije koronavirusa kada je za vreme karantina ljudima nosila pakete hrane i lekove. Najdraže joj je, kaže, da bude na terenu, ali trenutno više vremena provodi u hrvatskom Saboru.

„Nikada to nisam planirala, ali na listama moramo da imamo zamene, a ja sam pristala biti Borisova (Miloševića prim. aut.) ne sluteći nikako da ću postati predstavnica. Kad sam prvi put ušla u to zdanje, u te velike hodnike, bilo mi je jako neobično. Taj prvi dobar dojam mi je splasnuo kad su počeli govori. Svi isto govore, svi isto rade, svako svakoga napada. Mama me zove i pita: ‘Anja, kako možeš, što ne ideš kući, pusti to’. Ali znam da ću neke stvari moći da uradim kad sam u Zagrebu, informacije imam i sad samo treba da pokucam na neka vrata i da mi se ta vrata otvore“, rekla je ona neposredno nakon što je angažovana u Saboru.

BONUS VIDEO: Nezgoda u Jasenovcu, predsednik Hrvatske Zoran Milanović se okliznuo

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar