0
Prošle su tri nedelje otkako je Tugce Seren Gul izgubila tetku i baku, koje su poginule u Antakiji kada je razorni potres pogodio jugoistok Turske. Pa ipak, svake noći čeka do 4:17 ujutro, vreme kada se katastrofa dogodila, da pokuša da zaspi.
„Stalno mislim da će se u to vreme dogoditi nova katastrofa i samo čekam da prođe taj sat“, rekla je Gul (28), koja je s majkom uspela da istrči iz porodične kuće nekoliko trenutaka pre nego što su se zidovi kuće srušili za vreme potresa.
Nakon što je bosa dospela na ulicu, Gul je videla nepomična tela svojih suseda pod betonom. Seća se vrištanja ljudi zarobljenih pod srušenim zgradama. Gul je rekla da je užas ostavio teške posledice na mentalno zdravlje preživelih koji su „izgubili sve“ u Antakiji, gradu razorenom u potresu.
Želi jednog dana da potraži stručnu pomoć kako bi prebrodila traumu, ali za sada je jedino važno uspostaviti novi život za sebe i porodicu. Potres jačine 7.8, najsmrtonosniji u istoriji moderne Turske, ostaviće duboke psihološke posledice, kažu stručnjaci, prenosi Index.hr.
U zemlji je poginulo više od 44.300 ljudi. Više od 1.5 milion ostalo je bez domova u ledenim uslovima. Milioni su izgubili članove porodice, posao, životnu ušteđevinu i nadu u budućnost. Deca ne mogu da spavaju, imaju „flešbekove“, mokre u krevet.
Mnogima preti razvoj mentalnih bolesti
Stručnjaci se boje da će deca biti najteže pogođena. U zoni potresa živi više od 5.4 miliona dece – a mnogima od njih prete posledični razvoj anksioznosti, depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja, upozorava UNICEF.
„Znamo koliko su učenje i rutina važni za decu i njihov oporavak“, rekao je regionalni direktor UNICEF-a za Evropu i središnju Aziju Afšan Kan nakon posete Turskoj.
„Ta deca moraju biti u mogućnosti da nastave obrazovanje i hitno im je potrebna psihosocijalna podrška kako bi se lakše nosila s pretrpljenom traumom“, rekao je.
U velikom kampu za raseljene osobe pored stadiona Hataj, u predgrađu Antakije, timovi za psihosocijalnu podršku postavili su mala igrališta i podigli šatore pune igračaka. Deca sede na stolcima ispred velikog prenosnog ekrana na kojem se vrte crtani filmovi. Neka se deca igraju školice.
Mehmet Sari, vladin radnik za psihosocijalnu podršku, rekao je da su on i drugi u njegovom timu uočili znakove traume kod dece.
„Vidimo da neka deca ne mogu da spavaju, druga ne mogu da jedu, treća imaju ‘flešbekove’ i mokre u krevet“, rekao je za Rojters.
Potrebna im je dugoročna podrška kako bi se oporavili od traume, rekao je. Tursko ministarstvo porodice i socijalne nege saopštilo je da je poslalo više od 3700 socijalnih radnika da pruže podršku preživelima u celoj zoni potresa.
Konstantan, hroničan stres
Turci su već bili pod velikim pritiskom, rekla je Ajse Bilge Selčuk, profesorka i psiholog sa Univerziteta Koc, zbog rastućeg siromaštva i uticaja pandemije kovida 19. Sada je potres to podigao na viši nivo.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Stres je hroničan i stalan i sada je iznad nivoa s kojom se možemo nositi“, rekla je Selčuk. „Da bi ova nacija ponovno stala na noge, moramo pronaći snagu u sebi, a to počinje u našoj psihologiji“, dodala je.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obećao je da će obnoviti domove u roku od godinu dana, ali proći će još mnogo meseci pre nego što hiljade ljudi budu mogle da napuste šatore ili transportne kontejnere i svakodnevne redove za hranu i presele se u stalne domove, što je ključno za sticanje osećaja normalnosti i sigurnosti koji su izgubili.
BONUS VIDEO: Snimak koji dokazuje da su čuda moguća: Žena spasena iz ruševina u Turskoj nakon 222 sata