Debakl Babišove stranke na izborima za Senat parlamenta Češke

Drugi krug je protekao uz minimalni odziv birača svega 21,12 odsto od svih registrovanih na toj trećini Češke, dok je u prvom krugu izlaznost dostigla 43,31 odsto, sapopštio je Češki zavod za statistiku.

"Senat vam je kao aparat za gašenje požara, samo visi na zidu, ni za šta vam ne treba. A onda izbije požar i vi ste ođednom srećni što ga imate", opisao je svojevremeno odnos Čeha prema Senatu u mirna vremena i mlako interesovanje za izbore njegov predsednik, Miloš Vistrčil.

Posle prebrajanja svih glasova u tim izborima za trećinu senata, koji se održavaju svake dve godine, pobedila je opoziciona stranka desnog centra Gradonačelnici i nezavisni (STAN) sa 10 novih senatora, od toga su dva izvojevala pobedu već u prvom krugu 9. i 10. oktobra.

Konzervativna Građanska demokratska stranka (ODS) dobila je sedam novih senatora i ostaje najjači senatorski klub, te traži da predsednik Senata i dalje bude njen senator Miloš Vistrčil, a uspešna je bila i Hrišćanska demokratska unija - Češka narodna stranka sa pet novoizabranih senatora.

Uprkos najavama premijera Andreja Babiša da će ovi izbori doneti radikalnu promenu u odnosu snaga kada je pozvao birače da otmu iz ruku opozicije gornji dom, ne samo da nije uspeo nijedan od njegovih 13 kandidata u drugom krugu, već je ANO i izgubila jedan senatorski mandat.

ANO tako ima svega 14 od 81 senatora, najjači senatorski klub ostaje ODS koji zajedno sa TOP09 ima 29 senatora, STAN koja je sa njima bila u prethodnoj vladi desnog centra bivšeg premijera Petra Fijale ima 18 senatora, a opozicioni demohrišćani iz KDU-ČSL 12 senatora, dok je osmoro senatora nezavisno van klubova.

Babišovi manji partneri u vladi, radikalni nacionalisti iz stranke Sloboda i direktna demokratija i evroskeptici bliski MAGA pokretu u SAD "Motoristi za sebe" nemaju nijednog senatora pošto su svi kandidati radikalnih nacionalista propali već u prvom krugu, mahom sa jednocifrenim procentom glasova.

Premijer Babiš svaljuje krivicu na to da su se u drugom krugu dopunskih izbora za senat ostale stranke zaverile protiv njega "kao što se uvek dešava i na lokalnim izborima u Pragu, gde je jedini program opozicije antiBabiš".

Komentatori i analitičari su, međutim, i danas upozorili da jedan od razloga zašto, kako Babiš kaže "ANO ne ume Senat i Prag", jeste to što stranka ne pogoduje jakim i kompetentnim ličnostima pošto sam Babiš ima presudni glas kada se odlučuje sastavu kandidatskih lista u svim vrstama izbora, a glavna kvalifikacija onih koji dospeju na listu je lojalnost rukovodstvu stranke i samom Babišu.

"Kada šef jedne stranke bira kandidate za Senat može da ih izabere da budu takvi da ostanu u njegovoj senci, ili da donesu pobedu na izborima. Ne želim da zalazim u nečiju savest, ali tamo gde kandidati nisu uspeli priklanjam se prvoj varijanti da su birani tako da ne prerastu šefa", kazao je posle prvog kruga izbora bivši češki predsednik Miloš Zeman.

Senat češkog parlamenta zaista je i zamišljen kao ustavni osigurač i Vistrčilov "aparat za gašenje požara" pošto se senatori biraju na mandat od šest godina a svake dve godine se menja trećina njegovih članova i odražava tako dugoročnije raspoloženje u društvu.

Većina iz Poslaničkog doma ne može da bez Senata menja Ustav, pravila izbornih zakona, ni pravilnike parlamenta, a Senat je taj koji odobrava šefu države imenovanja novih sudija Ustavnog suda.

Tako služi i kao jedna od garancija da neka parlamentarna većina ne može lako, kao recimo u Mađarskoj, da odvuče zemlju među fasadne demokratije.