Danas su izbori u Nemačkoj: Šta sve treba da znate

Ishod glasanja će oblikovati budućnost najveće evropske ekonomije, ali i Evropske unije i njene odnose sa saveznicima, poput Sjedinjenih Država i njenih rivala uključujući Rusiju i Kinu."U poređenju sa prethodnih glasanjem 2013. i 2017. godine, postoji mnogo veća šansa za značajan pomak u nemačkoj politici i politici nakon izbora", kaže Pepijn Bergsen, istraživač koji prati ovu zemlju.Trka za Merkelinog naslednika je tesna, a konačni pobednik možda neće biti biti poznat danima ili čak nedeljama nakon zatvaranja birališta. Ali, prvi put u generaciji Nemci će odlučivati kako će Nemačka izgledati posle Merkelove.

Za šta se glasa?Nemci danas biraju svoje pedstavnike u donjem domu federalnog parlamenta, a pravo glasa ima 60,4 miliona građana. Birališta se otvaraju u osam časova ujutru i biće otvorena do 18h.Vodeća pozicija u anketama, od početka godine, menjala se između tri glavne partije: Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Zelenih i Socijaldemokretske partije (SPD). Trenutno, najbolje je kotiran SPD.Ko su kandidati za kanelara?Nemci ne glasaju direktno za kancelara, ali su najveće stranke imenovale svoje kandidate za ovu poziciju.

Kandidat CDU je Armin Lašet.Lašet (60) je lider Hrišćansko-demokratske unije Merkelove i premijer najmnogoljudnije neemačke pokrajine Severne Rajne - Vestfalije. Za mesto kandidata na izborima se borio sa liderom sestrinske stranke CDU (Hrišćansko-socijalna unija) Markusom Zederom i pobedio je uprkos tome što je bio daleko manje popularan u javnosti.Kada je obilazio poplavljena područja u Nemačkoj tokom ovog leta, uhvaćen je kako se smeje, što je jedan od incidenata koji je obeležio ovu kampanju.

Kandidat SPD-a je Olaf Šolc.Olaf Šolc (63), iz Socijaldemokratske partije, Nemcima je poznato lice, pošto je trenutno ne mestu ministra ekonomije i vicekancelar u sadašnjoj dvopartijskoj koaliciji. Važi za tehnokratu i čoveka kome harizma nije jača strana, čak ima i nadimak Šolcomat zbog suvog i mehaničkog tona. Ipak, on je iskusan političar koji je tokom kampanje napravio najmanje grešaka, smatraju analitičari.

Kandidat Zelenih je Analena Berbok.Analena Bearbok (40) je prvi zvanični kandidat Zelenih za kancelara. Kada je saopštena njena nominacija ranije ove godine, izgledalo je kao da je imala šansu da postane kancelarka. Ali ona je naišla na kritike rivala zbog nedostatka iskustva u upravljanju i bila je upletena u pitanja u vezi sa nedostacima u svojoj biografiji i optužbama za plagijat.

Kada će Merkelova otići?Merkelova neće odmah napustiti mesto kancelara nakon izbora. Samo jednom u posleratnoj istoriji Nemačkom je upravljala jedna partija. Ne očekuje se da će na izborima osvojiti apsolutnu većinu u parlamentu.To znači da će uslediti koalicioni pregovori između dve ili tri partije o formiranju vlade. To može potrajati nedeljama ili duže. Nakon izbora 2017. godine bilo je potrebno više od pet meseci da nova vlada položi zakletvu, nakon rekordnih koalicionih pregovara.

Koje druge stranke učestvuju na izborima?Slobodna demokratska partija (FDP) smatra se jednim od najverovatnijih koalicionih partnera Socijaldemokratske partije ili Hrišćansko demokratske unije.SPD takođe nije isključila mogućnost da se za pomoć obrati Levici. Spoljnopolitički stavovi ove partije uključuju zahtev za raspuštanjem NATO-a, što ga čini komplikovanim partnerom za upravljanje.Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku ili AfD ušla je u parlament pre četiri godine kao treća po veličini stranka, zastupajući stav protiv migranata. Glavne stranke odbacile su svaki mogući koalicioni pakt sa AfD-om.https://www.youtube.com/watch?v=SI8V66ZoougKako funkcioniše glasanje?Nemački izbori za Bundestag odvijaju se po sistemu proporcionalne zastupljenosti, što znači da se udeo glasova svake stranke direktno odnosi na to koliko mesta imaju u parlamentu. Taj princip praktično onemogućava stranci da sama vodi vladu, koalicije se moraju formirati nakon glasnja, a one često sadrže više od dve stranke.Mnogi Nemci su već glasali, jer je zbog pandemije povećan broj glasača putem pošte. Bez obzira na to kako se opredeljuju, Nemaci daju dva glasa - za svog lokalnog poslanika, ali i željenu partiju.

Koja su bila glavna pitanja u kampanji?Klimatske promene su bile glavni faktor, posebno nakon razogrnih poplava koje su zemlju pogodile u julu. Pritisak Merkelove stavio je pitanja zaštite životne sredine u središte nemačke politike, a gotovo sve stranke su naglasile svoje zelene stavove. U ovoj kampanji Zelena stranka je pozvala na smanjenje emisija gasova staklene bašte do 2030. godine za 70 odsto sa nivoa iz 1990. godine.Ekonomske brige su takođe došle do izražaja u poslednjim danima kampanje. Armin Lašet, kandidat Merkeline partije, rekao je da će levičarska koalicija predvođena SPD-om izazvati "ozbiljnu ekonomsku krizu".

Lašet je takođe sledio i stav Merkelove o Evropskoj uniji - u poslednjoj predizbornoj debati je naglasio evropsku koheziju kao jedno od svojih vodećih politika.Kampanju su definisala i domaća pitanja - povećavanje minimalne plate i reforme penzija, koji su i centralne teme Šolcove kampanje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram