0
U Crnoj Gori danas se održavaju parlamentarni izbori, na kojima se građani opredeljuju između 11 lista i stranaka. Kako ocenjuju analitičari, Crna Gora današnje izbore dočekuje kao podeljeno društvo, u atmosferi zaoštrene retorike političkih aktera, u kojoj su, čini se, pitanja životnog standarda i ekonomskog razvoja, ostala u senci pitanja identiteta države i naroda.
Pore parlamentarnih, u Andrijevici, Gusinju, Budvi, Kotoru i Tivtu biće održani i lokalni izbori.
Izborni rezultati, po ocenama analitičara, biće neizvesni, a svakako su najveći politički izazov za DPS i predsednika Mila Ðukanovića, koji je već 30 godina na vlasti.
DPS na ovim izborima nastupa u koaliciji sa Liberalnom partijom pod sloganom „Odlučno za Crnu Goru, DPS Milo Ðukanović“.
Najveći protivnik je koalicija „Za budućnost Crne Gore“, koju čine Demokratski front, SNP, Radnička partija, Prava Crna Gora, Ujedinjena Crna Gora i nestranačke ličnosti.
Pored njih, kao druga najjača opcija u opoziciji je koalicija „Mir je naša nacija“ okupljena oko Demokrata.
Koalicija „Crno na bijelo“, koju predvodi Građanski pokret Ura, treća je snaga koja će gotovo sigurno ući u parlament, dok SDP nekadašnjeg predsednika crnogorskog parlamenta Ranka Krivokapića, nastupa samostalno, pod sloganom „Jaka Crna Gora“.
Na izborima učestvuju i stranke manjina, dve albanske koje nastupaju odvojeno, kao i hrvatska manjina, koja izlazi sa dve partije, dok su Bošnjaci prisutni sa jednom listom.
Šanse u borbi za ulazak u parlament imaju još jedino socijaldemokrate Ivana Rajovića.
Vladajuća DPS je kampanju, pored isticanja postignutih rezultata, usmerila na pokušaj podele građana na one koji su za Crnu Goru i one koji se navodno bore protiv interesa te zemlje i „služe tuđima“.
Najčešće se na „meti“ DPS-a nalazila koalicija „Za budućnost Crne Gore“, okupljena oko Demokratskog fronta, koju su nazivali „anticrnogorskom koalicijom“ formiranom u Beogradu, a posebno su napadali SPC, govoreći da se bavi politikom, umesto duhovnim pitanjima.
Pored koalicija oko DF, predznak „prosrpska“ vladajuća partija dodala je i koaliciji „Mir je naša nacija“, okupljenoj oko Demokrata.
Gotovo čitava kampanja vladajuće strukture usmerena je protiv te dve stranke i SPC, tvrdeći da bi njihova pobeda značila vraćanje Crne Gore u prošlost i odustajanje od EU i priklanjanje Rusiji.
Tako je predsednik DPS i Crne Gore Milo Ðukanović u finišu kampanje iskoristio i državne obaveze, jučerašnje obeležavanje 110 godina od proglašenja Kraljevine Crne Gore, optužujući Srbiju da se tome tada protivila, ali da i danas postoje neke stranke „prosrpske“ koji su, tvrde, protiv državnosti Crne Gore.
Zapaljivih izjava iz DPS-a bilo je tokom cele kampanje, između ostalih i da, iako opozicione koalicije deluju u više kolona, njihov savez predstavlja „političku pešadiju velikosrpskog nacionalizna u Crnoj Gori“, dok je premijer Duško Marković rekao da će nakon izbora „sve one koji proklinju Crnu Goru vratiti kućama odakle su došli“, a „sve sveštenike SPC vratiti u manastire i crkve“.
Iz koalicije „Za budućnost Crne Gore“ uzvraćaju da su takve tvrdnje neutemeljene i da vlast ulaže maksimalne napore da proširi strah i obeshrabri one koji žele promene da izađu na izbore.
Oni optužuju vlast za kriminal i korupciju i smatraju da je Crnoj Gori neophodna promena posle tri decenije.
Kampanju je pratilo i nekoliko afera – oko izgradnje vetroparka „Možure“ kod Ulcinja, za koju lista „Crno na bijelo“ tvrdi da je jedan od najvećih korupcionaških skandala u Crnoj Gori, a s tim u vezi državni vrh povezuje sa ubistvom novinarke na Malti.
Kamen spoticanja je sporni Zakon o slobodi veroispovesti, koji je od Nove godine, po usvajanjnu, na ulice širom Crne Gore izveo više od 100.000 ljudi, ujedinjenih u zahtevu za njegovom promenom.
Ni tokom kampanje nisu izostale litije, koje su održane i sinoć u više gradova Crne Gore, pod sloganom „Ne damo svetinje“.
Mediji su preneli da je rektor Cetinjske bogoslovije, otac Gojko Perović, pozvao vernike da na dan izbora ne organizuju nikakve protestne šetnje niti išta što bi podsećalo na litije i da predizborni dan provedu u miru, ne kršeći predizbornu tišinu.
Predizborna tišina počela je u petak u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta večeras.
U Crnoj Gori se spekuliše o mogućim incidentima na dan izbora, a iz policije poručuju da su preduzete sve mere kako bi se sačuvali javni red i mir.
Izbori se održavaju u vreme pandemije virusa korona, pa je obaveza poštovati preporuke NKT za zarazne bolesti.
Tako će biti obavezna dezinfekcija ruku pre ulaska na biračko mesto i tokom procesa glasanja, kao i obavezno nošenje maske na biračkom mestu, osim prilikom utvrđivanja identiteta birača.
Obavezno je i držanje propisane fizičke distance pre, tokom i nakon boravka na biralištima.
Pravo glasa u Crnoj Gori ima 540.026 birača, koji će glasati na 1.217 biračkih mesta. Ovo su 11 parlamentarni izbori od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori i peti od proglašenja nezavisnosti 2006.
Biračka mesta biće otvorena od sedam do 20 sati.
