Da li se Kanada raspada? Danas se glasa o otcepljenju bogate pokrajine

Prema istraživanjima javnog mnjenja, nezavisnost podržava manje od četvrtine stanovnika Alberte. Ipak, ishod nije sasvim izvestan jer bi visoka izlaznost pristalica otcepljenja, uz slab odziv protivnika, mogla da dovede do iznenađenja.

Karni, koji je odrastao u Alberti, pozvao je građane da ozbiljno shvate glasanje.

„Ne dozvolite nikome da vam kaže da je sve već odlučeno. Izlaznost će odrediti rezultat“, poručio je kanadski premijer na skupu održanom u četvrtak, prenosi Juronjuz.

On je referendum nazvao „opasnim blefom“, upozoravajući da se održava u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp uvodi kaznene carine Kanadi i preti njenom aneksijom.

„Glasajte kao da Kanada zavisi od toga, jer zaista zavisi“, rekao je Karni.

Nafta u središtu separatističkog pokreta

Alberta raspolaže ogromnim rezervama nafte, a nezadovoljstvo načinom na koji federalna vlada upravlja energetskim sektorom jedan je od glavnih razloga jačanja separatističkog pokreta.

Mnogi stanovnici ove pokrajine godinama optužuju vlasti u Otavi da klimatskom politikom ograničavaju proizvodnju nafte i ugrožavaju lokalnu ekonomiju.

Posebno nezadovoljstvo izazivala je politika bivšeg premijera Džastina Trudoa.

„Ako želite da vam kažem ko je odgovoran za separatističko raspoloženje, mislim da je to Džastin Trudo“, izjavila je premijerka Alberte Danijel Smit u podkastu Canadaland.

Na separatističkom skupu u Edmontonu, održanom u subotu, 61-godišnja Sendi Martel rekla je za AFP da se ljudi povezani sa naftnom industrijom osećaju „opljačkano, prevareno i loše tretirano“.

„Vreme je da ustanemo i kažemo dosta“, poručila je.

Strah od ponavljanja Bregzita

Premijerka Alberte, koja pripada konzervativnom političkom bloku, tvrdi da se lično zalaže za ostanak pokrajine u Kanadi, ali smatra da građani treba da dobiju priliku da odluče o njenoj budućnosti.

Ukoliko većina podrži separatističku opciju, obećala je pokretanje postupka za održavanje obavezujućeg referenduma o nezavisnosti. Ako pobede protivnici otcepljenja, smatra da bi pitanje trebalo konačno zatvoriti.

Politički analitičari ovu strategiju porede sa odlukom bivšeg britanskog premijera Dejvida Kamerona da raspiše referendum o članstvu Velike Britanije u Evropskoj uniji, verujući da će time okončati višegodišnje političke podele.

Međutim, rezultat britanskog referenduma doveo je do Bregzita i dugog perioda političke i ekonomske neizvesnosti.

Karni, koji je tokom tog perioda bio guverner Banke Engleske, upozorio je stanovnike Alberte na slične posledice.

„U to vreme nije bilo jasno šta Bregzit zapravo znači. Tokom narednih nekoliko godina, dok se to razjašnjavalo, vladala je ogromna neizvesnost, investicije su zaustavljene, a ekonomija je počela da zaostaje“, rekao je kanadski premijer.

Trampovi saveznici i Ilon Mask podržavaju ideju otcepljenja

Kampanju uoči referenduma obeležile su i optužbe za širenje dezinformacija, uključujući manipulisane sadržaje napravljene pomoću veštačke inteligencije.

Stručnjaci upozoravaju da bi, bez obzira na rezultat, deo stanovništva mogao da ospori regularnost glasanja.

„Vrlo je verovatno da će posle ovog referenduma postojati zajednica koja će smatrati da su izbori pokradeni ili makar nepošteni“, izjavio je Angus Bridžman, direktor Opservatorije za medijski ekosistem na Univerzitetu Makgil.

U raspravu o budućnosti kanadskih pokrajina uključili su se i pojedini bliski saradnici američkog predsednika Donalda Trampa.

Američki ministar finansija Skot Besent ranije je Albertu opisao kao „prirodnog partnera“ Sjedinjenih Američkih Država.

Milijarder Ilon Mask takođe je javno podržao separatističke ideje u Kanadi. Nakon pobede separatističke stranke na pokrajinskim izborima u Kvebeku 5. oktobra, Mask je na društvenoj mreži Iks poručio da bi stanovnicima te pokrajine „bilo bolje“ da su se otcepili.

„Alberta i Saskačevan takođe bi trebalo da se odvoje“, napisao je Mask.

Karni je, komentarišući mogućnost stranog mešanja, upozorio da strane vlade, uključujući američku, ne bi trebalo da se mešaju u kanadske izbore.

Rezultati se očekuju sutra

Na današnjem referendumu građani odgovaraju na deset pitanja, među kojima su i ona koja se odnose na imigraciju.

Najveću pažnju privlači deseto pitanje, kojim se od stanovnika traži da odluče da li Alberta treba da ostane kanadska pokrajina ili da pokrene pravne korake ka konačnom glasanju o nezavisnosti.

Izborna komisija Alberte saopštila je da će glasovi za ovo pitanje biti prvi prebrojani, a rezultati se očekuju u utorak u ranim jutarnjim satima.

Čak i ako pobede separatisti, Alberta neće automatski postati nezavisna. Takav rezultat predstavljao bi početak složenog pravnog i političkog procesa, ali bi istovremeno otvorio jedno od najozbiljnijih pitanja o teritorijalnom jedinstvu Kanade.