Da li nove lične karte u Nemačkoj znače više nadzora

Od 2. avgusta nemačke državne institucije proširuju obavezu registrovanja otisaka prstiju za građane.Od tog dana sve građanke i građani koji zatraže novu ličnu kartu, moraju obavezno skenirati i otisak kažiprsta leve i desne ruke. Do sada je to bilo dobrovoljno i propisano samo za izdavanje novog pasoša.Više od 62 miliona nemačkih građana poseduju ličnu kartu, ona važi deset godina i izgleda kao kreditna kartica. Mnogi je koriste primarno kao dokument kojim se legitimišu. Ali s ličnom kartom je moguće da se putuje i u zemlje članice Evropske unije.Jedinstveni standardU celoj Evropskoj uniji od 2. 8. bi trebalo da se izdaju samo lični dokumenti koji sadrže kombinaciju biometrijske fotografije i otisaka prstiju. To pravilo Evropska unija je usvojila u julu 2019. Cilj je da se spreče falsifikovanje i zloupotreba putnih dokumenata.Ako postoji sumnja da je neki dokument falsifikovan ili da ga protivpravno koristi neka druga osoba, onda se može „očitati" otisak prsta na čipu i uporediti s otiskom prsta osobe koja koristi taj dokument.Za tu proceduru je potreban specijalni čitač. A takve uređaje koriste policija, granična policija i carina. Oni su ovlašćeni da čitaju kodirane podatke na čipu, u slučaju da postoji opravdana sumnja.

Dve biometrijske karakteristikeJoš jedna biometrijska karakteristika – otisci prstiju - ličnu kartu će učiniti sigurnijom, uveren je stručnjak nemačkih demohrišćana (CDU) za unutrašnju politiku Jozef Oster:"Tako imamo mogućnost da brzo i nedvosmisleno razjasnimo podudaraju li se čovek i lična”, naglasio je on u razgovoru za DW.Oster je član Odbora za unutrašnju politiku u Bundestagu i intenzivno se bavi ovom temom: „Ovde pokazujemo ekstremno visok nivo bezbednosti ”, kaže on o novoj ličnoj karti s otiscima prstiju.Mali broj falsifikataAli, da li su lične karte sa digitalnim otiskom prstiju zaista bezbednije?Kritičari kažu da su nemačke lične karte sigrune „i bez otisaka prstiju tako da ih je jako teško falsifikovati ili zloupotrebiti", kaže pravnik i borac za zaštitu ličnih podataka Tilo Vajhert.Podaci koje je DW dobio od Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuju Vajhertov argument: prilikom graničnih kontrola 2020. otkrivene su samo 34 nemačke falsifikovane lične karte, a 2019. ih je bilo 26.

U tom kontekstu, dodaje Vajhert, uopšte nije opravdano da se registruju otisci prstiju više od 60 miliiona nemačkih građana. On to naziva „nesrazmerim uplivom na lična prava građana" i tvrdi da je to – protivustavno.Šta u slučaju krađe otiska prstiju?Aktiviste za zaštitu ličnih podataka muči još jedna stvar – sve više digitalnih sistema koriste otiske prstiju kao jedinstvenu, nepromenjivu biometrijsku karakteristiku. Tako je moguće otključati pametne telefone ili otvoriti vrata za prostorije u koje smeju ući samo ovlašćene osobe.U slučaju krađe ili manipulacije, upozorava Maja Smoltčik, poverenica za zaštitu ličnih podataka Grada Berlina, nastaje jako velika šteta – „zato što biometrijske podatke nije moguće promeniti kao neku šifru".Borci za zaštitu podataka građana strahuju i od toga da će država kad-tad da počne da čuva otiske prstiju u jedinstvenoj bazi podataka – i na taj način, kako kaže pravnik Vajhert, moguće je upoređivati te otiske s tragovima koje ljudi ostavljaju za sobom u svakodnevnom životu.U najgorem slučaju ti podaci bi se mogli zloupotrebiti za nadzor građana.BONUS VIDEO: Slobodan Georgiev o Vučićevim vezama sa huliganima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=fntgeorgievvucicdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2235717"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram