7
Novo istraživanje sugeriše da je kompleksni život na Zemlji nastao 1,5 milijardi godina ranije nego što se dosad verovalo.
Ljudi vekovima tragaju za odgovorima o poreklu života na Zemlji i postojanja uopšte — gde smo nastali i kuda idemo? Ovo pitanje povezuje osnovne nauke poput hemije, biologije i fizike, ali i filozofiju, psihologiju i elemente vere.
Dok su se rani istraživači bavili svim tim oblastima, moderni naučnici fokusiraju se na preciznije i merljive aspekte, pre svega u prirodnim naukama.
U 19. veku, francuski hemičar Luj Paster dokazao je da život nastaje samo iz postojećeg života. Biljke, životinje i mikroorganizmi reprodukuju se unutar svojih vrsta.
PROČITAJTE JOŠ:
Ali kako je nastao prvi oblik života? Ako je život proizašao iz nežive materije, kada i kako se to dogodilo?
Studija koju je vodio Univerzitet u Kardifu (Ujedinjeno Kraljevstvo) ukazuje na to da je kompleksni život na Zemlji mogao da počne 1,5 milijardi godina ranije nego što se smatralo. Istraživači tvrde da su u stenama u Gabonu pronašli dokaze o uslovima pogodnim za život pre 2,1 milijarde godina.
Ova studija, objavljena u časopisu Prekambrijan Risrč, sugeriše da je sudar dve kontinentalne ploče pre više od dve milijarde godina stvorio bogato hranljivo okruženje koje je omogućilo evoluciju kompleksnih organizama. Taj događaj je verovatno obezbedio fosfor i kiseonik iz mora, ključne za prelazak sa jednostavnih jednoćelijskih organizama na složenije oblike života.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, ti oblici života nisu opstali dugo — čini se da su bili ograničeni na jedno unutrašnje more i nisu se proširili globalno. Ovo istraživanje izaziva dugogodišnji naučni konsenzus da su se prve životinje pojavlile pre 635 miliona godina i sugeriše da je postojao rani, neuspešni pokušaj razvoja kompleksnog života na Zemlji.
Nova istraživanja ponovo otvaraju debatu o nastanku života na Zemlji. Tokom proteklog veka, naučnici su razvili nekoliko teorija koje su danas među najprihvaćenijima:
Jedna od najraširenijih teorija je da je život nastao iz organskih jedinjenja u primitivnom okeanu. Britanski biolog Čarls Darvin (1809–1882) prvi je sugerisao da je život mogao nastati u „toplom malom jezeru“.
Tek 1950-ih, američki hemičari Harold Juri i Stenli Miler testirali su ovu ideju. Stvorili su primitivnu atmosferu u laboratoriji, mešajući vodu, metan, amonijak i vodonik u zatvorenoj posudi. Električnim varnicama simulirali su udare groma kao katalizatore. Nakon nekoliko dana, formirane su aminokiseline, osnovni gradivni blokovi života.
Druga zanimljiva teorija sugeriše da život na Zemlji ima vanzemaljsko poreklo. Prema ovoj hipotezi, osnovni elementi potrebni za život stigli su na našu planetu iz svemira, možda putem meteorita koji su nosili mikroorganizme.
Ovu teoriju su u 1970-ima razvili britanski astrofizičari Fred Hojl i Čandra Vikramasinge, tvrdeći da komete sadrže dovoljno organskih materija da „poseju“ život na planetama poput Zemlje.
Prema ovoj teoriji, život na Zemlji mogao je početi na dnu okeana, u blizini hidrotermalnih izvora. Ovi otvori na morskom dnu izbacuju vrelu vodu bogatu mineralima.
Britanski geolog Majkl Rasel, član NASA-inog instituta za astrobiologiju, predložio je da alkalni hidrotermalni izvori, koji emituju vodonik, vodonik-sulfid i metan, mogu pružiti idealne uslove za stvaranje jednostavnih organskih molekula.
Iako su uslovi oko hidrotermalnih izvora ekstremni — temperature dostižu i 400°C — postoje mikroorganizmi koji u tim uslovima koriste proces hemosinteze, pretvarajući hemijske reakcije u energiju za život.
Hipoteza o RNK svetu sugeriše da je pre postojanja DNK i proteina život na Zemlji bio zasnovan na molekulu RNK (ribonukleinska kiselina).
DNK omogućava organizmima da se razvijaju, preživljavaju i razmnožavaju, dok RNK čuva genetske informacije i katalizuje esencijalne hemijske reakcije.
U 1980-ima, hemičari Tomas Čeh i Sidni Altman otkrili su ribozime, RNK molekule sa enzimskom aktivnošću, za šta su dobili Nobelovu nagradu. Smatra se da su RNK molekuli sposobni za samoreplikaciju i katalizaciju jednostavnih reakcija prethodili savremenim živim organizmima.
