Od tvita do razmeštanja oružja: Da li će svađa Trampa i Medvedeva prerasti u nuklearni rat?

Ova odluka usledila je neposredno nakon što je bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, objavio zapaljivu poruku na društvenoj mreži X, optužujući Trampa da “igra igru ultimatuma” i upozorio da je to “korak ka ratu”.
Tramp je reagovao preko platforme Truth Social, napisavši: „Naredio sam raspoređivanje dve nuklearne podmornice u odgovarajuće regione, za slučaj da ove glupe i zapaljive izjave nisu samo to. Reči su veoma važne i često mogu dovesti do neželjenih posledica. Nadam se da ovo neće biti jedan od tih slučajeva.“
U razgovoru sa novinarima kasnije tog dana, Tramp je dodao: „Bivši predsednik Rusije izdao je pretnju. Mi ćemo zaštititi svoj narod.“

Tviter-eskalacija s nuklearnim posledicama

Medvedev, poznat po kasnovečernjim objavama koje obiluju napadima na Zapad, ovog puta otišao je korak dalje. Kritikujući Trampov predlog o novim sankcijama ako Rusija ne pristane na mirovni sporazum u roku od deset dana, Medvedev je napisao: „Tramp bi trebalo da zapamti dve stvari: 1. Rusija nije Izrael, a ni Iran. 2. Svaki novi ultimatum je korak ka ratu. Ne sa Ukrajinom – već sa njegovom sopstvenom zemljom.“
Potom je usledila i zastrašujuća aluzija na sovjetski automatski sistem nuklearne odmazde, poznat kao „Mrtva ruka“ (Dead Hand): „Predsednik SAD bi trebalo da se seti koliko može biti opasna čuvena ‘Mrtva ruka’.“

Tramp: “Kad čujem reč ‘nuklearno’, moje oči se širom otvore”

Reakcija iz Bele kuće nije kasnila. Tramp je, u intervjuu za Newsmax, rekao:
„Medvedev je rekao neke veoma loše stvari. Kada čujem reč ‘nuklearno’, moje oči se širom otvore i kažem – bolje da budemo oprezni. To je krajnja pretnja.“

Američki državni sekretar Marko Rubio pokušao je da ublaži tenzije, izjavivši da Medvedev „više nije donosilac odluka u Moskvi“ i da njegove reči „nemaju težinu u ruskom političkom vrhu“. Analitičari iz CNN-a podsećaju da je Medvedev u Rusiji često posmatran kao marginalna figura, a ne kao zvanični glas Kremlja.

Ipak, Tramp je odlučio da ne ignoriše ove izjave. Premeštanje podmornica, prema oceni analitičara Metjua Čensa sa CNN-a, više je politička nego vojna poruka: „Ovo je više retorička eskalacija nego realna promena američke vojne strategije.“

Skretanje pažnje sa skandala

Ali, opet, dok Tramp razmatra – i moguće se povlači od – potencijalno štetnog uticaja uvođenja sekundarnih sankcija zemljama poput Indije i Kine koje kupuju rusku naftu, kao što je pretio da će učiniti, privid pojačane nuklearne spremnosti može se pokazati kao korisna distrakcija.
Zapravo, stvaranje skretanja pažnje sa rastućih političkih problema kod kuće može biti poželjan sporedni efekat eskalirajuće nuklearne retorike.
Priča o povećanoj nuklearnoj pripravnosti prema Rusiji, koja poseduje više nuklearnog oružja nego bilo koja druga zemlja na svetu, mogla bi da zaseni manje važne unutrašnje teme – poput, na primer, skandala sa Džefrijem Epstajnom. Podsetimo, nakon što je Tramp govorio da će objaviti sva dokumenta o Epstajnu, zvaničnici su objavili da nema nikakvih spiskova njegovih klijenata i da se optuženi pedofil ubio, te da nema nikakve zavere, što je izazvalo bes u američkoj javnosti.

Naravno, svako pominjanje nuklearne eskalacije između dve najveće svetske nuklearne sile s pravom izaziva ozbiljnu pažnju. Ali, širi odnosi između Vašingtona i Moskve, iako pod novim pritiskom, još su daleko od nuklearne konfrontacije.

I dok olako korišćenje nuklearnih pretnji od strane obe strane može biti zabrinjavajuće, ono ne ukazuje da je nuklearni sukob na pomolu.

Dok svet spekuliše o namerama, Trampov izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, koji trenutno neformalno pregovara i s Moskvom, priprema se za još jednu rundu razgovora sa ruskim rukovodstvom. Rok koji je Tramp dao Rusiji za prihvatanje primirja ističe za manje od sedam dana. Ako do dogovora ne dođe, Tramp je zapretio „oštrim carinama i dodatnim finansijskim merama“.

Premeštanje podmornica moglo bi biti deo te taktike – izazivanje panike pre nego što se karte otkriju.

U analizi objavljenoj u Gardijanu, novinar Endru Rot navodi da se Tramp u poslednjih mesec dana sve više frustrira zbog, kako kaže, Putinove nevoljnosti da prihvati primirje koje bi moglo biti postignuto „za 24 sata“. Tramp je nedavno izjavio:
„Vratim se kući i kažem prvoj dami: ‘Znaš, razgovarao sam danas s Vladimirom. Imali smo divan razgovor.’ A ona odgovara: ‘Stvarno? Upravo je pogođen još jedan grad.’“

Putinova tišina – poruka ili ravnodušnost?

Zanimljivo je da iz Moskve nije bilo zvanične reakcije. Ruski predsednik Vladimir Putin u petak je izjavio da želi „trajni i stabilan mir“ u Ukrajini, ali nije ponudio nikakve ustupke, niti se osvrnuo na Trampov nuklearni manevar.

Steve Rozenberg , dopisnik BBC-ja iz Moskve, piše da ruski mediji generalno ignorišu celu epizodu. List Komersant citira jednog penzionisanog generala koji kaže da je „Trampovo ponašanje dečija igra“. Moskovski Komsomolets prenosi izjavu vojnog komentatora koji kaže da „Tramp pušta dimne bombe bez realnog efekta“.

Medvedev: Od liberalnog predsednika do "malog Dime"

Medvedev, predsednik Rusije od 2008. do 2012. godine, nekada je slovio za modernizatora. Izjavio je čuvenu rečenicu: „Sloboda je bolja od neslobode“. Ali od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, postao je jedan od najglasnijih jastrebova u ruskoj političkoj areni.
Danas ga čak i ruski novinari nazivaju „malim Dimom“, rugajući se njegovom političkom nebitnošću, ali njegova sposobnost da izazove nuklearnu reakciju predsednika SAD govori nešto drugo – makar o Trampu.