Da li će EU iz korona krize izaći jača ili slabija

"Pre godinu dana samo sa zaprepašćenjem saznali da je Italija ušla u nacionalnu blokadu kako bi se borila protiv čudnog novog virusa koji je očigledno došao negde iz Kine. Za dve nedelje njenim stopama su krenule Španija, Francuska i Britanija. Evo nas godinu dana kasnije, još uvek u vanrednom stanju", ovim rečima započinje svoj tekst Timoti Garton Eš, kolumnista Gardijana. Dalje govori o godinu dana borbe sa pandemijom i kako će to uticati na EU, da li će iz toga izaći jača ili slabija."Radimo od kuće i živimo onlajn. Naša deca su postala bejbizumeri. Maske za lice i distanca od dva metra su postale gotovo normalne. Naši jezici su sveli na fraze: 'drugi talas', 'poravnavanje krive', 'imunitet krda', 'britanska varijanta'... Demografi će pratiti dugoročne efekte ove godine Kovida-19. Neki kažu da već postoji generacija C.https://www.youtube.com/watch?v=Z9MONQsSfzMBilo je i drugih trenutaka zajedničkog evropskog iskustva poput protesta 1968. godine ili završetka Hladnog rata, ali da biste pronašli onaj koji je istovremeno uticao na toliko ljudi morate se vratiti do Drugog svetskog rata. Kada smo još od 1945. godine bili svesni naši pojedinačni postupci i postupci naših valda mogu da direktno da odredi da li ćemo mi i oni koje volimo živeti ili umreti? Ipak, ovog puta Evropljani se ne bore jedni protiv drugih već sa zajedničkim neprijateljem.Ova zajednička pretnja trebalo je danas poveže. Ali da li je? A šta će se dogoditi kako solidarnost bledi i kada postanu očiglendi različiti dugoročni uticaji? Da li će EU na kraju izaći jača ili slabija?", pita se Timoti Garton Eš u svojoj kolumni.Istakao je da je do sada odgovor EU na koronavirus doveo do jednog velikog uspeha i jednog velikog neuspeha. Istakao je da je uspeh u prošlogodišnjem sporazumu o sedmogodišnjem budžetu i namenskom evropskom fondu za oporavak sa iznosom od 1,8 biliona evra.Dodao je da je ova odluka bila najveći korak u ekonomskoj integraciji od uvođenja evra i da nudi mogućnost da EU pomogne svim državama članicama da se ekonomski oporave i bolje izgrade.https://www.youtube.com/watch?v=_mvFyIr7rrYŠto se tiče neuspeha, tu navodi da je to bio pokušaj da se pokaže da samo EU može da brzo isporuči vakcine i da to bude ravnopravno za sve članice."Nemački ministar finansija je efikasno opisao učinak Evropske komisije u nabavci vakcini kao 'stvarno s*anje'", ističe on.Ističe da je ovo lični neuspeh predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen i relevantnog komesara i odeljenja. Dodaje da se Evropska komisija time bavila nestručno, jer nije nadležna."Javno zdravlje je uglavnom nacionalna nadležnost, u smilsu zakonom dodeljenih ovlašćenja, kao rezultat, insitucije EU nemaju kompetancije u smislu sposobnosti i iskustva da dobro obave posao", navodi u kolumni."Budući da je EU toliko komplikovana - moraju se uzeti u obzir stavovi 27 nacionalnih vlada, tri različite briselske institucije i nekoliko evropskih partijskih grupacija - neizbežno je sporo kretanje. Njihova prilično mala birokratija je takođe birokratska. Ali ovde je bila potrebna brzina, spremnost na rizik i stavljanje život ispred birokratije", ističe on.https://www.youtube.com/watch?v=1IndMeuEaJsPostavlja pitanje koja je glavna lekcija koju iz ovoga treba naučiti."Sledeće tri godine EU mora da se usresredi na isporuku. Nedavna anketa javnog menjenja za moj istraživački tim na Univerzitetu Oksford podvlači ono to su i drugi analitičari otkrili: legitimitet EU proizilazi više iz onoga što pruža nego iz političkog i institucionalnog procesa. Dakle, dok je velika većina naših ispitanika rekla da je važno da imamo Evropski parlament, ni manje ni više nego 59 odsto se složilo sa izjavom da 'dok god EU preduzima efikasne mere, prisustvo ili odsustvo Evropskog parlamenta ima sekundarni značaj'", piše kolumnista Gardijana.Navodi da ako je evropskim liderima zaista stalo do budućnosti Evrope, počeće sa napuštanjem Konferencije o budućnosti Evrope. Umesto toga, oni će se usresrediti na ono što EU zapravo može da uradi za svoje građane."Sledeći korak je takozvana "zelena digitalna propusnica" kaja omogućava Evropaljnima koji su vakcinisani da ponovo putuju kontinentom. Sloboda kretanja je ono što Evropljani cene pre svega. Neverovantih 74 odsto ispitanika u našoj anketi složilo se sa izjavom 'Da ne nudi mogućnost putovanja, rada, učenja i života u drugim državama članicama EU, EU ne bi vredila'. Sloboda kretanje je ono što nam je jako nedostaljalo tokom ove godine zaključavanja. Glatko vraćanje natrag bio bi važan uspeh za EU", ističe on.Dodaje da pored toga postoji džinovski zadatak da se osigura fa se fond za oporavak od 750 milijardi evra potroši brzo, efikasno i nebirokratski, ali i nekorumpirano, na načine koji zaista koriste ljudima u Evropi.https://www.youtube.com/watch?v=X825o99JHaM&t=33sPiše da treba da se pomogne u otvaranju novih radnih mesta i mogućnosti, da istinski deo toga mora da ode na zelene projekte.Ističe da porast javnog duga, posebno u južnoj Evropi, ne sme da rezultira novom krizom državnog duga Evrozone."Političkiće test biti da li će proevropske strane prevladatiti ne samo na ovogodišnjim holandskim i nemačkim izborima i predsedničkim izborima u Francuskoj sledeće godine, već i u Italiji, Španiji i Poljskoj nakon toga, a zatim i na izborima za Evropski parlament 2024. godine.Ukratko, EU se suočava sa jednim od najvećih izazova u svom životu. Umesto što gube vreme na konferenciji o budućnosti, evropski lideri treba da na vrata Brisela zalepe moto Najka 'Samo uradi to'", zaključuje kolumnista Gardijana.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram