Čudan put: U sanduku prešao pola sveta i jedva preživeo

Robson je napustio Kardif 1964. godine, kada je imao 18 godina, da bi se zaposlio kao insprektor karata za viktorijanske železnice u Melburnu u Australiji. To mu je zvučalo kao avantura, rekao je. Ali brzo se razočarao. Posao je bio dosadan, bilo je teško steći prijatelje i nije voleo Australiju. Počeo je da planira bekstvo, piše Njujork tajms.Morao je da uhvati let da bi se vratio kući, ali u to vreme je zarađivao samo oko 30 funti, a svaki let bi ga koštao od 300 do 400 funti.https://www.youtube.com/watch?v=yL_zdvhWNtU&t=1s"Zato sam morao da nađem alternativu", rekao je.Odlučio je da proba da se dokopa Velike Britanije brodom, ali to nije uspelo. Završio je u zatvoru na 12 nedelja. Onda je došao na ideju da “pošalje sebe u paketu" kući. Ideja je potekla iz oglasa kompanije za selidbe."Imali su veliku reklamu koja je govorila 'Premeštamo bilo šta bilo gde’. Pa sam se setio, možda bi mogli i mene da premeste", rekao je.Dostava preusmerenaRobson je kupio sanduk dimenzija 36x30x38 inča - taman toliko veliku da sedi dok su mu kolena stisnuta uz grudi - i rezervisao je leto od Sidneja pa do Londona.Do tada je stekao dva prijatelja, dvojicu Iraca koji su radili za viktorijanske železnice. Odlučili su da se pretvaraju da je u kutiji glavni računar - jer su u to vreme računari su bili skupi i sa njima je moralo da se postupa delikanto.https://www.youtube.com/watch?v=P2F0QH04w-QOtprilike 11 meseci nakon što je prvi put stigao u Australiju, Robson se popeo u sanduk sa zalihama: čekić, kofer, jastuk, litar vode, baterijska lampa, knjiga pesama Bitlsa i prazna flaša (iz očiglednih razloga). Kaže da nije uzmao nikakvu hranu."Sigurno ne bih želeo da idem u toalet dok sam u sanduku", rekao je.Pre polaska, prijatelji su ga pitali da li je siguran da želi da se u sanduku prebaci na lokaciju koja je udaljena 10.000 milja."Kasno je da se predomislim", rekao je i deset minuta kasnije, kamion je odvezao sanduk do aerodroma.Da je sve išlo po planu, šetao bi slobodno oko 36 sati kasnije. Kada ga istovare iz aviona, odvalio bi jednu stranu sanduka i jednostavno prošetao do kuće."Tada na londonskom aerodromu nije bilo puno obezbeđenja. Sve što sam želeo je da se vratim u Ujedinjeno Kraljevstvo i ostanem među ostalih 17 miliona ljudi koji su ovde živeli i niko nikada neće saznati šta se desilo", rekao je.Ali posle 36 sati još uvek je bio u sanduku. Bol je počela već posle dva sata. U Sindeju je stajao naopako 23 sata. Postavljen je uspravno na sledeći let, ali je avion umesto u London preusmeren za Los Anđeles.https://www.youtube.com/watch?v=weD2A7fQbX4Uslovi u sanduku su bili veoma loši."Hladno je ili vruće. Sve vreme ostajete bez svesti, pa vam se ona vraća. Sanjate čudne snove, niste sigurni šta je stvarno", rekao je on.Nije imao snage da se čekićem oslobodi iz sanduka. Iako danas kaže da se ne kaje, dodaje da oseća da je mogao da umre na putu."Zato sam morao da sačekam", rekao je on."On je živ!"Ali onda, nakon više od tri dana, začuo je glas.https://www.youtube.com/watch?v=4RDuaH6LVkA&t=7sU nekom trenutku, Robson je ispustio baterijsku lampu dok je palio. Čovek je stavio oko na rupu od sanduka, uzviknuo je i skočio unazad. Otprilike 30 minuta kasnije nekolicina ljudi se vratila i Robson je osetio kako oči različitih ljudi zure u njega kroz rupu. Tada je čuo američki naglasak: "To nije telo, on je živ".Amerikanci su pronašli slepog putnika koji nije mogao da pomeri svoje noge."Uopšte nisam imao kontrolu nad svojim telom", rekao je on.Trebalo mu je nekoliko dana da se oporavi u bolnici u Los Anđelesu, skoro 8.000 milja udaljen od Melburna. Nije imao fizičke posledice umalo kobnog leta, ali je narednih nekoliko godina imao noćne more o sanduku.Američke vlasti odustale su od optužbi za ilegalni ulazak nakon što je potvrdio svoje britansko državljanstvo, izvestio je tada Rojters. Nakon što su američki zvaničnici zaključili da on ne predstavlja pretnju, Pan Amerikan Erlajnz ga je besplatno odvezao kući."U 90 odsto slučajeva, osoba nikada ne preživi"Vazduhoplovni stručnjaci naglavašavaju da nizak kiseonik i ekstremne temperature čine skrivanje putnika u prevoznom sredstvu prlikom putovanja (u vozu, avionu, brodu) izuzetno opasnim, često i fatalnim. Robson je imao sreće, rekao je Ros Aimer, penzionisani kapetan avio-kompanije i izvršni direktor “Aero Konsalting Eksperta”, piše Njujork tajms.https://www.youtube.com/watch?v=7yIoEsbPf14"U 90 odsto slučajeva, osoba nikada ne preživi", dodao je i rekao da su teretni avioni posebno opasni jer posada nema razloga za brigu zbog uslova u zadnjem delu aviona.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram