Demokratski kandidat Džo Bajden možda nije briljirao u prvoj debati protiv američkog predsednika Donalda Trampa, ali ako mu je nešto išlo od ruke ove godine, onda su to bile donacije.
Po ko zna koji put otkada je ušao u kampanju, Bajden je opet oborio rekord u količini novca koji je prikupio od donatora posle sulude, sumanute i haotične debate o kojoj i dalje bruji čitav svet. Demokrate su omastile brk iako je debata bila fijasko i prema saopštenju Bajdenovih saradnika, „Pospani Džo“ primio je 3,8 miliona dolara u donacijama za samo sat vremena.
Ova finansijska injekcija doprinela je da ukupna suma koju je Bajden prikupio od debate bude veća od iznosa koji inače drugi kandidati prikupe kroz čitavu kampanju.
Mediji su pisali i da je Bajdenov pametan potez u finansijskom smislu, između ostalog, bio da za potpredsednicu odabere Kamalu Haris pošto mu je ona sa sobom donela donacije iz Kalifornije – i pre toga je uspela da sakupi dva miliona dolara za Bajdena tokom jednog događaja organizovanog virtuelno radi prikupljanja sredstava. Ispostavilo se da mu je, pošto je proglašena za njegovu potpredsednicu, donela skoro 50 miliona dolara za dva dana.
Bajdenova kampanja je i očekivala više donacija u avgustu zbog Demokratske nacionalne konvencije, ali i odabira senatorke Kamale Haris za potpredsedničku kandidatkinju, pa se ispostavilo da je upravo u avgustu oboren mesečni rekord donacija.
Bajden je prikupio više od 300 miliona dolara donacija u avgustu, a samo tokom virtuelne konvencije koja je održana od 17. do 20. avgusta, Bajden i grupe koje podržavaju njegovu kampanju prikupili su 70 miliona dolara.
Demokratski kandidat je tako premašio prethodni rekord koji je postavio bivši predsednik Barak Obama u septembru 2008. godine, sa 193 miliona dolara.
Ova cifra viša je i od onoga što su Tramp (90 miliona) i Klinton (143 miliona) prikupili u avgustu 2016. godine – zajedno.
Ipak, iako na prvi pogled donacije deluju bezazleno i prirodno, prema istraživanju Biznis insajdera koje su letos preneli mediji, bezimeni donatori su „upumpali“ ogromne količine novca u Bajdenove političke akcione komitete (PACs), odnosno organizacije koje skupljaju doprinose za političku kampanju.
Reč je o takozvanom „crnom novcu“; ovaj izraz koristi se za novac koji u kampanje dospeva preko određenih neprofitnih organizacija koje zakonski nisu obavezne da otkriju svoje donatore, pa na taj način ni poreklo njihovog novca nije javno dostupno.
Procene u julu su bile da je već tada za oko sedam puta premašio količinu „tamnog novca“ koji je Hilari Klinton prikupila u predizbornoj kampanji 2016. godine.
Ne samo da takav priliv novca kompromituje demokrate zbog njihove deklarativne borbe protiv bilo kakvih tajnih političkih donacija i novca čije je poreklo nepoznato – to protivljenje ide dotle da Demokratska stranka nastoji već dugo da iskoreni „crni novac“ regulativom u Kongresu – već bi mogao i da bude oružje koje će Tramp rado iskoristiti protiv Bajdena.
Republikanci su, to je istina, u tom smislu pošteniji jer se nikada nisu ni izvinjavali što oberučke prihvataju keš sa svih strana i raduju mu se, ne pominjući probleme sa transparentnošću i eventualnim političkim manipulacijama kroz ove kanale.
Tramp je to iskoristio i u kampanji 2016. godine predstavivši se kao uberuspešni biznismen u kuli od dolara kome nisu potrebne donacije, dok je istovremeno forsirao ideju da su svi oni koji donacije primaju – najpre demokrate, odnosno Hilari Klinton – korumpirane marionete nekakvih tajkuna i korporacija.
Džo Bajden bi zato možda trebalo da ima mere; radničkoj klasi ogorčenoj na demokratski establišment, prezren jer je bogat, obrazovan i otuda i elitistički, sigurno se ne bi dopala pomisao da i kandidat Demokratske stranke raspolaže milionima koje je dobio od ko zna koga i u ko zna koje svrhe. Tramp bi – a to je realno očekivati jer on voli i ume da udara nisko i lično – mogao to da iskoristi protiv Bajdena i nanese mu ozbiljnu, možda čak nepopravljivu štetu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: