1
Dok je Velika Britanija vakcinisala prvom dozom bar 15 miliona ljudi, a u Evropskoj uniji je podeljeno 23 miliona doza, nekoliko evropskih zemalja nisu uspele da vakcinišu ni jednog jedinog čoveka. Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina još uvek nisu dobile prve isporuke vakcina, dok je distribucija u Albaniji i Severnoj Makedoniji trenutno ograničena na nekoliko stotina ljudi, piše CNN.
Pročitajte još:
Zemlje Zapadnog Balkana su ključni saveznici i potencijalne članice EU ali su nekako nestale iz planova vakcinacije Unije. EU je obezbedila više od 2,3 miliona doza vakcina različitih proizvođača i obećala je da će nešto podeliti i sa drugima. EU je takođe odvojila 70 miliona evra za region zapadnog Balkana kako bi mogli da kupe neke doze, ali kako je početak vakcinacije u Evropi krenuo tromo, te zemlje su se sada našle na dnu liste prioriteta.
Plus, kao relativno imućne zemlje – u globalnom kontekstu – nisu prioritet ni programa namenjenim najsiromašnijim zemljama.
Zemlje Zapadnog Balkana pridružile su se KOVAKS programu ravnopravne raspodele vakcina u svetu, ali ograničeno snabdevanje ovog programa znači da je njihov primarni fokus na 92 zemlje sa niskim ili srednjim prihodima koje ne mogu da priušte vakcine bez pomoći, a zemlje Zapadnog Balkana nisu u tih devedesetak. Kao samofinansirajući članovi KOVAKS-a, one bi trebalo da dobiju 850.000 doza vakcina ali se za sada ne zna kada će im one stići.
Propuštena prilika
„Konstatna tragedija Zapadnog Balkana je da su na obodu“, kaže Alison Karager, stručnjak Karnedži Juropa, globalnog tink tenka. „To su zemlje koje žele da budu u EU pa su se prvo okrenule EU programima ali su onda zapele zbog kašnjenja u isporukama“.
Mnogi smatraju da je previd EU kada je reč o Balkanu, propuštena prilika. „Ovo je mali region, kada je reč o broju ljudi, što znaći i malu investiciju u vakcine, a EU bi mnogo dobila kada je reč o moći i uticaju u regionu“, rekla je ona. Činjenica da EU to nije uradila omogućila je drugim igračima da se uključe, dodala je.
Engjeluše Morina, saradnik evropskog Saveta za spoljne odnose kaže da će taj utisak da su isključeni imati ozbiljne posledice po bezbednost regiona. „Evropa već duže vreme zanemaruje ovaj region. Rusija je iskoristila tu priliku. I Kina. I Turska, koje su ispunile praznine u različitim aspektima“, dodala je ona.
Kina i Rusija priskaču u pomoć
Suočeni sa mogućnošću dugog čekanja na vakcine, Srbija – najveća od šest zemalja Zapadnog Balkana – je uzela stvari u svoje ruke i potražila vakcine kod drugih proizvođača. Kina i Rusija su odmah iskoristile priliku da uskoče.
Srpska vlada je saopštila da su od Kine dobili 1,5 miliona doza sinofarmove vakcine, zahvaljujući kojim je zemlja na vrhu po broju vakcinisanih. Do sada je više od milion ljudi vakcinisano – većina kineskom vakcinom, iako je Srbija dobila i oko 90.000 doza ruske Sputnjik Ve vakcine i 40.950 doza Fajzerove. Koliko je Srbija platila za vakcine se ne zna, piše CNN.
Adnan Čerimagić, analitičar u istraživačkom institutu ESI kaže da bi bez kineske vakcine Srbija bila u sličnom položaju kao i ostatak regiona.
„Uspeh njihovog programa vakcinacije leži na Kini i mislim da je i Kina imala koristi od njega, iskoristivši Srbiju kao mesto gde mogu da ostave svoj trag u Evropi… mediji prenose da je zahvaljujući kineskoj vakcini Srbija bolja od Nemačke i drugih zemalja“, rekao je on.
Profiteri
Karager procenjuje da je dogovor bio dobitna kombinacija za obe strane. „Postoji jasan benefit za Srbiju, jedni su od najboljih po broju vakcinisanih u Evropi a vlada je dobila legitimitet posle kritika da guši demokratiju“, rekla je ona. „Ovde, ako ste prvi u Evropi, svima deluje kao da radite nešto dobro“, dodala je Karager.
I Kina je profitirala. „Predsednik Si je rekao da je njegov cilj da ovaj region bude prvi na svetu koji će biti potpuno pokriven inicijativom Pojas i put i iz te perspektive, ovakvi savezi mogu da se iskoriste za druge diplomatske prioritete“, rekla je ona. Inicijativa Pojas i put je globalna infrastrukturna kampanja Kine sa ciljem otvaranja novih trgovinskih koridora koji će povezivati Kinu sa Azijom, Afrikom i Evropom.
Tu je i pitanje davanja legitimiteta vakcini koja je u širokoj upotrebi, a još uvek nije zvanično proglašena bezbednom, rekla je Karager ukazavši na činjenicu da je Rusija pokrenula program vakcinacije pre kraja kliničkih istraživanja dok Kina nije objavila svoje podatke u nekom legitimnom medicinskom listu.
Srbija i regionalna „vakcina diplomatija“
Vakcine nisu prvi „upad“ Kine na Zapadi Balkan. Prethodnih godina, Kina je investirala u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Bosnu i Makedoniju, uloživši veliki novac u infrastrukturu, uključujući izgradnju autoputeva u Bosni i rudnike i fabrike u Srbiji. Instituti Konfučije otvoreni su po regionu kao i sonološka odeljenja na univerzitetima širom regiona.
Vakcinacija u Srbiji je bila toliko uspešna da je Beograd pokrenuo svoju rundu regionalne vakcina diplomatije i donirao 4.688 doza Fajzerove vakcine Makedoniji, koja i dalje ćeka na prve od 100.000 doza koje je obezbedila preko KOVAKSa. Takođe. Srbija je poklonila 4.000 doza ruske vakcine Crnoj Gori, simboličan gest u nasilnom i ranjivom regionu gde takvi simboli imaju veliki značaj.
Kada je srpska vlada saopštila da će obezbediti vakcine za Srbe na Kosovu, kosovske vlasti su ih optužile da politizuju vakcinaciju i da „krijumčare neodobrene farmaceutske proizvode“ u zemlju. Kosovo, koje je jednoglasno proglasilo nezavisnost 2008. godine, naručilo je preko 100.000 doza vakcine preko KOVAKSa i očekuju prve iskoruke.
Srpska vlada je najavila da će neke doze ruske vakcine biti poslate i u Republiku Srpsku, jedan od dva autonomna entiteta Bosne i Heregovine. Vakcinacija 1000 zdravstvenih radnika iz RS krenula je prošle godine, a Banjaluka je u međuvremenu naručila 40.000 doza ruske vakcine. Vlada Federacije BiH je naručila 800.000 doza preko EU.
Odvojeno od njih, predsedništvo BiH, koje vlada celom zemljom, naručilo je 1,2 miliona doza preko KOVAKSa.
Albanija je obezbedila 500.000 doza Fajzerove vakcine direktnim kontantikranjem kompanije a do sada su dobili manje od 10.000 – nedovoljno za vakcinaciju 23.000 zdravstvenih radnika. Uz Fajzer, Albanija je naručila 1,1 miliona doza preko KOVAKSa, dovoljno za celu populaciju.
Iz sveta i regiona čitajte:
„EU je mogla više da uradi“
Iako je Brisel obećao da će pomoći regionu da nabavi vakcine, za sada nikom nije jasno kada će i kako to obećanje ispuniti.
Sa strateškog i bezbednosnog stanovišta, region je ključan za EU. Okružen je zemljama članicama Unije, ali je i dalje ranjiv. Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su zvanično kandidati za članstvo, dok su Bosna i Kosovo potencijalni budući kandidati.
Sela kaže da je blizina EU razlog zašto ovde nije samo stvar u pokazivanju solidarnosti sa siromašnim komšijama. „Nedostaje strateška vizija. Ako region želi da bude integrisan – a de fakto je već integrisan u EU, jer imamo slobodno kretanje – nema razloga za EU da ih ne snabdeju vakcinama“, rekla je ona i naglasila da će niska stopa vakcinisanih u regionu predstavljati i opasnost po EU.
„To je ovde goruća tema“, rekla je Sela i dodala da u regionu prevladava osećanje da je EU mogla da uradi više za Zapadni Balkan.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
