Članstvo Švedske, bezbednosne garancije za Ukrajinu, jačenje istočnog krila: Šta će lideri NATO-a odlučiti na samitu u Viljnusu?

To će biti četvrti samit NATO od ruske invazije na Ukrajinu, a prvi je održan 25. februara 2022, samo dan nakon početka ruske invazije, nakon čega su usledili sastanci u Briselu i Madridu, piše agencija Rojters.Vanredno okupljanje je u suprotnosti sa prethodnim ritmom godišnjih samita NATO i pokazuje kako je rat na pragu zemalja članica vratio alijansu u fokus.Bezbednosne mere u Viljnusu biće visoke, sa tri nemačke protivvazdušne jedinice Patriot raspoređene da zaštite mesto održavanja, što je prvi put za održavanje samita od kad postoji.Dodatni borbeni avioni će patrolirati nebom Litvanije, koja se nalazi između ruske eksklave Kalinjingrada i Belorusije i dugo se smatrala ranjivom tačkom istočnog krila NATO, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Sledi lista glavnih pitanja o kojima će se razgovarati u Vilnjusu.Članstvo UkrajineČini se da će na samitu dominirati način na koji će NATO definisati svoje buduće odnose sa Ukrajinom, usred višekratnih poziva predsednika Volodimira Zelenskog da Kijev dobije poziv u alijansu u Viljnusu.Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg jasno je stavio do znanja da Ukrajina neće postati članica dok traje rat, kao ni da Kijevu sa samita u Viljnusu neće biti upućen zvaničan poziv.Ipak, saveznici su podeljeni oko toga koliko brzo bi Ukrajini trebalo dozvoliti da se pridruži NATO nakon okončanja rata.Dok zemlje istočne Evrope kažu da bi Kijevu na samitu trebalo ponuditi mapu puta, Sjedinjene Države i Nemačka su oprezne u pogledu bilo kakvog poteza koji bi mogao da dovede alijansu bliže ratu sa Rusijom.Uoči samita, više zemalja podržalo je britanski predlog da se Kijevu dozvoli da preskoči program takozvanog akcionog plana za članstvo (MAP) koji postavlja političke, ekonomske i vojne ciljeve koje kandidati moraju da ispune i koje su druge istočnoevropske zemlje morale da prođu pre ulaska u NATO.

Sa takvim potezom, alijansa bi mogla da odgovori na zahteve da se prevaziđe deklaracija sa samita u Bukureštu 2008. godine, u kojoj se navodi da će Ukrajina na kraju postati članica, a da Kijevu nije ponudila stvarni poziv ili redosled koraka.NATO će, takođe, verovatno naći jaču formulaciju od one iz 2008, kojom bi podvukao perspektivu Kijeva za pridruživanje alijansi.Lideri bi mogli da se slože oko nečega poput “mesto Ukrajine u NATO-u“, ponavljajući Stoltenbergove opaske tokom posete Kijevu u aprilu, ili naglasiti da „transatlantska bezbednost ne bi bila potpuna bez Ukrajine“.Bezbednosna garancija za UkrajinuOčekuje se da će lideri razgovarati o tome koje bezbednosne garancije Kijev treba da dobije za vreme posle rata, iako će ta obećanja biti bilateralna i neće ih izdati sama alijansa.Ona će verovatno uključivati obećanje o kontinuiranoj vojnoj i finansijskoj pomoći Kijevu kako bi se Rusija odvratila od ponovnog napada kada se rat završi.Stoltenberg je podvukao da će NATO – prema članu 5. Vašingtonskog sporazuma – pružiti pune bezbednosne garancije samo punopravnim članicama alijanse.

Jačanje istočnog krila NATOLideri će razmotriti prve planove odbrane alijanse, koje su članice izradile prvi put od Hladnog rata, sa detaljima o tome kako bi NATO odgovorio na ruski napad.Oživljavanje takozvanih regionalnih planova označava suštinski pomak. Uz planove, alijansa takođe daje nacijama smernice o tome kako da unaprede svoje snage i logistiku.NATO decenijama nije imao potrebu da planira odbranu velikih razmera, ali sa najkrvavijim ratom u Evropi od 1945. godine koji besni tik uz granice alijanse, u Ukrajini, sada upozorava da moraju postojati planovi u slučaju sukoba sa ravnopravnim protivnikom, kao što je npr. Moskva.Turska blokira odobravanje planova zbog formulacije geografskih lokacija kao što je Kipar. To pitanje će biti prepušteno na rešavanje liderima zemalja, ukoliko saveznici ne postignu dogovor pre samita.NATO će takođe postaviti više ciljeve zapovećavanje zaliha municije jer Kijev troši granate mnogo brže nego što ih zapadne zemlje mogu proizvesti, a posle više od godinu dana sukoba u Ukrajini, savezničke zalihe su ozbiljno iscrpljene.Istovremeno, saveznici će pokazati da im je cilj da sprovedu dogovor NATO sa prošlogodišnjeg samita u Madridu, o stavljanju u stanje pripravnosti preko 300.000 vojnika, u odnosu na 40.000 u prošlosti, kako bi se suprotstavili Rusiji.

ŠvedskaNATO je nameravao da dočeka Švedsku kao 32. članicu alijanse u Viljnusu, ali Turska i dalje blokira prijem Stokholma.Saveznici se nadaju da će turski predsednik Redžep Tajip Erdoan povući protivljenje na samitu, ali je nejasno da li će se to dogoditi.Ankara optužuje Švedsku da skriva pripadnike militantnih grupa na svojoj teritoriji i zahteva od nje da se obračuna s njima pre nego što uđe u NATO.Povećanje vojne potrošnjeStoltenberg ima za cilj da trenutnu vojnu potrošnju NATO-a od 2 odsto nacionalnog BDP-a postavi kao minimum, a ne cilj kome treba težiti.Međutim, 2022. godine čak i stari cilj ispunilo je manje od četvrtine tadašnjih 30 članica alijanse, prema procenama koje je NATO objavio u martu. Cilj je postavljen 2014. godine, kada su se lideri NATO-a složili da povećaju potrošnju za odbranu do dva odsto svog BDP-a u roku od jedne decenije.

Godišnji izveštaj NATO-a pokazao je da su Grčka, Sjedinjene Države, Litvanija, Poljska, Britanija, Estonija i Letonija ispunile cilj.Na začelju su Belgija, Španija i Luksemburg, čiji su izdaci za odbranu bili ispod 1,2 odsto BDP-a.BONUS VIDEO:Bajden će ponovo u trku za predsednika SAD: Stiže li ga Tramp ovog puta?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gostiuglomerreprizasadizboravladanalimpijeviantonijekovaevi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5909506"]