0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden koji je 15. avgusta povukao američke trupe iz Avganistana, više puta je izjavio kako odbija da preda ovaj rat petom predsedniku. Ovaj izjava implicira njegovo uverenje da rat nije trebao ni da se prenese na njega, 20 godina kasnije od početka sukoba, piše CNN.
Pročitajte još:
Od 2001. godine, svaki američki predsednik morao je da se suoči sa pitanjem rata u Avganistanu. U frustrirajuće uzaludnim pokušajima da se poboljša političko vođstvo zemlje, desetine hiljada američkih vojnika i avganistanskih civila su stradali, piše CNN. Talibani su sve to vreme strpljivo čekali odbijajući da priznaju poraz.
Dve decenije kasnije, predsednik Bajden doneo je istorijsku odluku da povuče sve američke trupe. Nazvao ju je neophodnim izborom u ratu čija je svrha „postala zamagljena“ i dodao je da je povlačenje podstaknuto sporazumom koji je bivši predsednik Donald Tramp sklopio sa talibanima.
Međutim, haos koji je nastao na ulicama Kabula i talibanskog preuzimanja zemlje pokazao se duboko ponižavajućim za Ameriku, koja je u ime slobode i demokratije, potrošila milijarde dolara u ratnim naporima i žrtvovala skoro četvrt miliona ljudskih života – kako američkih, tako u mnogo većem broju avganistanskih.
I dok su sve oči uprte u talibane, CNN je istražio ulogu četiri američkih predsednika u ovom sukobu, koji se smatra najdužim američkim ratom.
Džordž V. Buš (43. predsednik, 2001-2009)
Nakon što je otkriveno da je teroristički napad 11. septembra 2001. godine bio isplaniran u bazi Al Kaide u Avganistanu, američki predsednik Džordž Buš obećao je da će iskoreniti terorizam iz sveta. Obratio se talibanima, koji su vladali većim delom Avganistana, sa zahtevom da mu isporuče Osamu bin Ladena. Oni su ga odbili.
Nedelju dana kasnije, Konges je ovlastio američke trupe da pođu za onima koji su odgovorni za najveći teoristički napad na teritoriji SAD-a. 20. septembra Buš je saopštio da će budući konflikt biti „dugača kampanja koja nije ni nalik drugim ratnim sukobima“. Američka vojska je uz podršku Velike Britanije, 7. oktobra 2001. godine zvanično pokrenula operaciju ‘Trajna sloboda’.
Najraniju fazu rata karakterisali su vazdušni napadi na Al Kaidu i talibane. Do novembra samo 1300 američkih vojnika bilo je na avgansitanskom tlu. U narednim mesecima taj broj se povećavao. Američke i avganistanske snage svrgnule su talibansku vladu i krenule na Bin Ladena, koji se krio u pećinama Tora Bora na jugoistoku Kabula. Bin Laden je pobegao u Pakistan, međutim, Buš je nastavio da šalje vojne trupe koje gušile ustanke talibana. U maju 2003. godine Pentagon je izjavio da su glavne borbe u Avganistanu gotove.
Amerika je dosta gradila i pokušala je da preobrati Avganistana u demokratski politički sistem kakav postoji na zapadu. Uistinu, ukinuli su dosta mera koje su talibani uveli: devojčice i žene su ponovo imale pravo školovanja i rada, ipak korupcija i činjenica da talibani nisu isčezli frustriralo je američke zvaničnike.
Međutim, Vašington je imao većih problema – rat u Iraku. Kada je Buš ponovo bio izabran za presednika, iako Avganistan više nije bio u fokusu, broj vojnih trupa dostigao je 20 hiljada. U naredne četiri godine, zbog čestih pobuna talibana, broj se popeo na 30 hiljada.
Barak Obama (44. predsednik, 2009-2017)
Kada je prvi afroamerički predsednik Barak Obama došao na vlast 2009. godine, osim predsedničke fotelje, od svog predhodnika je nasledio i rat sa Avganistanom.
Vrhovni generali zalagali su se za povećanje broja trupa, dok se potpredsednik Džozef Bajden protivio toj odluci. Obama je počeo da šalje desetine hiljada američkih vojnika u rat, međutim obavezao se i na tzv. ‘raspored povlačenja’ do 2011. godine. Izjavio je da će dodatne trupe „pomoći u stvaranju uslova da SAD prenese odgovornost na Avganistance“. Do avgusta 2010., broj trupa povećao se na 100.000. Amerika je doživela veliku pobedu 2. maja 2011. godine kada je Osama bin Laden bio likvidiran u Pakistanu tokom racije američkih marinaca.
Ubrzo predsednik Obama najavio je da će do 2014. vratiti svoje vojnike kući, sa ciljem da prepusti bezbednosne odgovornosti Avganistancima
Kako su godine prolazile broj trupa je opadao. Kada je Obama započinjao svoj drugi mandat, formirao je stav da je pokušaj da se zapadnjačka demokratija neguje u Avganistanu beznadežna, i da je uklanjanje terorista i talibana iz zemlje granica uloge Sjedninjenih Država u ovom ratu.
Obama je 31. decembra 2014. najavio kraj velikih ratnik operacija. Broj trupa se smanjivao i SAD je počelo da obučava avganistanske bezbednosne snage.
Amerika je bila na putu totalnog povlačenja iz ove srednjoistočne zemlje, kada je Obama shvatio da taj potez nije izvodljiv – ijavio je da je na njegovom nasledniku da odluči šte je sledeće činiti. Kada je napustio dužnost u Avganistanu je bilo manje od 10.000 vojnika.
Donald Tramp (45. predsednik, 2017-2021)
Kao predsednički kandidat Donald Tramp je obećevao da će vratiti američke trupe iz Avganistana. Međutim, talibani su postajali sve brojniji i Islamska država se pojavila.
Kao tek nominovani predsednik SAD-a, svoju prvu odluku koja se ticala trupa u Avganistanu prepustio je Pentagonu. Njegovi vojni savetnici su međutim bili ideološki podeljeni: neki su se zalagali za prisustvo trupa, dok su se drugi protivili intervencijama.
U govoru koji je dao u avgustu 2017. godine priznao je da je njegov instinkt bio da povuče vojsku, ali da su okolnosti to učinile nemogućim. Budućnost američnog prisustva u Avganistanu je ostavio otvorenim: odbacio je vremenski okvir za povlačenje i insistirao je da su „uslovi na terenu“ ti koji diktiraju odluke.
Godinu dana kasnije Tramp je zadužio iskusnog američkog diplomatu avganistanskog porekla Zalmaja Kalilzada da vodi pregovore sa talibanima koji bi okončali osamnaestogodišnji rat. Mirovni pregovori su trebali da se održe u Kamp Davidu 2019, ali otkazani su zato što su talibani nastavili sa terorističkim radnjama. Pregovori su zanemarili avganistansku vladu, čime se je došlo do oslabljenja odnosa između Amerike i avgasitanskog predsednika Asrafa Ganija.
Kalilzad je nastavio da pregovara i dogovor je postignut u februaru 2020. godine: američka vojska će se potpuno povuči ukoliko talibani smanje nasilje i prekinu veze sa terorističkim grupama. Međutim iako je Pentagon rekao da su se obaćanja ispunila, nije bilo nikakvih mera za njihovo sprovođene.
Čak i kada su američke trupe počele da napuštaju Avganistan, talibani su jačali svoje snage. Krajnji rok za povlačenje svih trupa trebao je da bude u maju 2021. godine, no prebačen je na Trampovog naslednika.
Džozef Bajden (46. predsednik, 2021- )
Čak i pre nego što je stupio na dužnost u januaru ove godine, Džozef Bajden je razmišljao o pitanju Avganistana. Još od kada je Obama odbio njego savet da ukloni trupe, Bajden je bio razočaran u američke ratne napore. Kao predsednik napokon je imao nadležnost da donosi odluke i okonča ono šti je smatrao ratom bez svrhe.
Tokom prvih meseci kandidature, bio je u nedoumici. Njegov tim za nacionalnu bezbednost upozorio ga je da s jedne strane povlačenje svih trupa moglo bi da dovede do konačnog kolapsa avganistanske vlade i preuzimanje vlasti od strane talibana, a s druge strane da bi ostanak u zemlji nakon predviđenog roka mogao izložiti američke trupe napadime.
Naposletku, Bajden se odlučio za prvu opciju. Najavio je da će preostalih 2500 američkih vojnika doći kući do 11. septembra 2021. – dvadeset godina nakon terorističkih napada koji su i započeli ovaj dugi rat. Ciljevi SAD-a ispunjeni, izjavio je Bajden, Amerika ne može ništa više da učini da Avganistan izgradi stabilnu demokratiju.
Sjedninjene Američke Države su 2. jula predale avganistanskim snagama aerodrom Bagram – simbol američke vojne moći. Dok je Pentagon radio na tome da što brže izvuče vojne snage, talibani su preuzimali prestonice provincija, često bez otpora vojske.
Talibani su osvojoli Kabul 15. avgusta nakon što je predsednik Gani pobegao iz zemlje. Avganistan se raspao mnogo brže nego što su američki zvaničnici očekivali.
Amerika i njena saveznice su započeče brzu evakuaciju stranih građana ali i avganistanskih civila koji su im pomagali tokom ratnih napora.
Bajden je poslao još 6 hiljada američkih vojnika nazad u Avganistan kako bi osigurao transport sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u Kabulu.
Talibani su im dali novi rok za povlačenje – 31. avgust. A sadašnji predsednih Sjedinjenih Američkih Država se opet suočava sa istom odlukom: Da li da američka vojska ostane ili da ode.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
