Dok se porađala u bolnici, Eleni su dali da potpiše neke papire. Tek kasnije je saznala da je potpisala pristanak za sterilizaciju.
Elena Gorolova je imala 21 godinu kada je rodila drugog sina. „Lekar mi je rekao da moram na carski rez kako ne bih ugrozila svoje i zdravlje bebe“.
U sali za porođaje, sestra joj je poturila neke papire da potpiše. „Toliko me je bolelo da nisam bila u stanju da razmišljam o tome šta pitpisujem“, ispričala je Gorolova koja je socijalna radnica u Češkoj. Ne znajući, potpisala je pristanak da je sterilišu.
Sve do sada, češka vlada nije zvanično priznala niti je Romkinjama poput Gorolove ponudila nekakvu kompenzaciju za vladinu agendu eugenike s početka 1970ih, a koja je trajala do zvaničnog ukidanja 1993. Niko ne zna koliko je žena time bilo pogođeno. Evropski centar za prava Roma kaže da je stotine žena sistematski sterilizovano tokom 1990ih, a poslednji poznati slučaj je iz 2007. godine.
Češki parlament sada bi trebalo da raspravlja o predloženom zakonu kojim se žrtvama prisilne sterilizacije dopušta podnošenje zahteva za odštetu. Nacrt zakona iz 2019. godine kojim je predviđeno da se žrtvama isplati 12.000 evra odštete nikada nije zaživeo.
Romi su najveća manjina u Češkoj gde se procenjuje da ih ima oko 250.000.
Gorolova je postala svesna da su joj nakon zahvata jajovodi trajno prerezani kad su joj lekari rekli šta je zapravo potpisala. Plakala je kad je saznala da je šteta nepovratna. „Uvek sam želela da imam devojčicu. Nisam razumela šta znači sterilizacija. Nikad nisam čula za to. Osećala sam se užasno i bezvredno“, rekla je ona Gardijanu.
“Moj muž je bio toliko ljut na lekare, ali i na mene. Mislio je da sam se to dogovorila sa njima, a da mu nisam rekla“, rekla je ona. „Imati mnogo dece jedna je od suštinskih vrednosti romske kulture. Bilo me je sramota i osetila sam se da su me lekari kojima sam poverila život, izdali“, dodala je.
Paru je bilo potrebno nekoliko godina da u potpunosti prihvati šta se dogodilo. Pokušali su da potraže odgovore od lokalnih socijalnih radnika ali su oni bili „nepristojni i niko se nije potrudio da porazgovara sa nama“.
Gorolova je 2004. godine pronašla grupu žena sa sličnim pričama. „Osetila sam se bolje jer sam znala da nisam sama u ovoj borbi.To mi je dalo podsticaj da uzvratim udarac“, rekla je ona.
Grupa je zatražila zvanično izvinjenje države, kao i novčanu naknadu. Gorolova je govorila i u UN-u 2015. godine.
Ali, uprkos konstantnom međunarodnom pritisku, malo toga je učinjeno da se nepravda ispravi, a neaktivnost češke vlade osudili su UN, Evropska komisija, a prošlog septembra i Dunja Mijatović, poverenica za ljudska prava Saveta Evrope, koja je pozvala na usvajanje zakona o pomoći ženama koje su bile žrtve ovih postupaka.
„Češka je 100 posto odgovorna jer je dala dozvole za rad lekarima koji su sterilisali žene bez njihovog pristanka“, kaže Gvendolin Albert, američka spisateljica i aktivista za ljudska prava.
„Ovaj pokušaj genocida nad Romima nije bio uniformisan“, navela je ona. Nekim ženama su socijalni radnici obećali novčane nagrade, dok su drugima rekli da će im decu oduzeti ako ne pristanu.
Druge, poput Gorolove, su tek kasnije saznale šta se dogodilo. “To se često objašnjavalo kao oblik kontrole rađanja. Jedna žena s kojom sam razgovarala shvatila je što joj se dogodilo tek sedam godina kasnije. Mislila je da je podvrgnuta carskom rezu i da su joj ugradili spiralu”, ispričala je Albert. „Češka država nema zvanične podatke kome se to sve dogodilo, jer to nikada nije prepoznala kao problem.“
Sterilizacija je bila deo šireg društvenog narativa kako bi se „diskriminisala, izolovala i iskorenila“ romska populacija. „Sistemski rasizam u obrazovanju, stanovanju i na tržištu rada i dalje pogađa romsko stanovništvo i nedostaje politička volja da se uvedu promene“, rekla je ona.
Pokušaji suzbijanja rasizma potkopani su pogrdnim i uvredljivim komentarima političara, uključujući i javnog branioca Stanislava Krečeka, koji je rekao da je romska zajednica samu sebe diskriminisala.
Gorolova i Albert, međutim, poručuju da će se boriti dok ne isteraju pravdu. “Mnoge žene su odustale, a mnoge su umrle zbog medicinskih komplikacija. Njihove porodice zaslužuju nadoknadu, a i mi”, kaže Gorolova. „Ono što nam se dogodilo ne može se promeniti, ali država mora da privede kraju ovu eru.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: