Cene hrane eksplodirale: Putinov rat došao na naplatu Rusima

Cene gotovo svih osnovnih potrepština porasle su u lokalnim supermarketima, od jaja i piletine do sezonskog povrća, primetio je Aleksandar, čije je ime, kao i ostalih sagovornika, promenjeno zbog zaštite identiteta, piše BBC.

Čak je i kafa koju svakodnevno kupuje na putu do posla iznenada poskupela za 26 odsto, sa 230 na 290 rubalja. Cene u Rusiji stalno rastu od početka invazije na Ukrajinu, podstaknute budžetom kojim dominiraju ratni napori i odbrambena industrija.

Poskupelo je gotovo sve

To je u početku dovelo do brzog ekonomskog rasta i podiglo životni standard širom zemlje, a visoka potrošnja prikrila je rastuće ekonomske posledice rata, zapadne sankcije i odliv stranih investicija. Visoke stope inflacije dugo su uglavnom prolazile nezapaženo kod šire populacije, posebno u velikim gradovima poput Moskve i Sankt Peterburga.

Međutim, brzi ekonomski rast naglo je usporio 2025. godine, a kako plate više nisu mogle da prate inflaciju, rastuće cene počele su da pogađaju džepove građana. Početkom 2026. cene u supermarketima skočile su za 2,3 odsto za manje od mesec dana, prema podacima ruske statističke službe Rosstat. Poskupelo je gotovo sve: meso, mleko, so, brašno, krompir, testenina, banane, sapun, pasta za zube, čarape, deterdžent za veš, pa i mnogi lekovi.

Prosečna potrošačka korpa

BBC je od 2019. svake druge godine u januaru kupovao istu korpu od 59 osnovnih namirnica u istom lancu supermarketa u Moskvi. Korpa uključuje povrće i voće, mlečne i mesne proizvode, konzervisanu hranu, instant rezance, slatkiše i pića. Godine 2024. ta korpa je koštala 7358 rubalja. Prošlog meseca cena je iznosila 8724 rubalja, što je povećanje od 18,6 odsto. To se poklapa sa Rosstatovim merenjem ukupne inflacije hrane od 18,1 odsto za period od januara 2024. do kraja januara 2026.

Jedno od najuočljivijih poskupljenja odnosi se na voće i povrće, čija je cena od 2024. porasla za skoro 15 odsto. Rusija zavisi od uvoza voća i povrća, pa su cene osetljive na oscilacije kursa rublje i poremećaje u lancima snabdevanja, što se dogodilo nakon početka rata. Istovremeno, cene mlečnih proizvoda, koji se uglavnom proizvode lokalno, skočile su za 41 odsto, što je najveći rast zabeležen u BBC-jevoj korpi u poslednje dve godine. Razlog su rastući troškovi poljoprivrede, skupi krediti i nedostatak radne snage u ruskoj mlečnoj industriji.

Veći porezi uvedeni zbog rata protiv Ukrajine

Najnoviji faktor koji utiče na rast cena jeste povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto od 1. januara. Povećanje poreza direktno je povezano sa ratom u Ukrajini, jer je rusko ministarstvo finansija navelo da je nužno za finansiranje „odbrane i bezbednosti“ zemlje. Dok je Aleksandar iz Moskve rekao da neće menjati svoje prehrambene navike, drugi kažu da su rastuće cene značajno uticale na njihovu ishranu i kućne budžete.

Nadežda (68) kaže da više ne može da priušti govedinu pa se okrenula jeftinijim vrstama ribe. Ona i njen suprug, oboje penzioneri, žive u Moskvi od penzija i njegovih dodatnih prihoda. Nadežda navodi da cela njena mesečna penzija od skoro 32.000 rubalja sada odlazi na hranu.

„Nova jakna? Sledeće godine“

Zbog toga su drugi troškovi stavljeni na čekanje. Štedeli su za popravku automobila, ali su nedavno morali da iskoriste tu ušteđevinu za hranu. Kupovina nove zimske jakne za supruga, vredne oko 17.000 rubalja, moraće da sačeka sledeću godinu.

Kristina, marketinška stručnjakinja u srednjim četrdesetim, takođe je prošlog meseca morala da posegne u ušteđevinu za hranu. Živi sa suprugom, ličnim trenerom, i kaže da je počela da prati popuste, a primećuje da to rade i drugi kupci.

Više nema odlaska u restorane

„Sada pristupam vrlo pragmatično: ne razmišljam o tome šta želim da jedem, već koliko proteina ima u 100 grama proizvoda“, kaže Kristina. Ona i suprug više ne mogu da priušte restorane, a čak i kada kuvaju kod kuće, cena večere za dvoje se više nego udvostručila – sa oko 1000 na više od 2000 rubalja.

U leto 2025. guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiullina izjavila je da se ekonomija približava „scenariju uravnoteženih stopa rasta“. Međutim, neki ekonomisti sugerišu da ruskoj ekonomiji, nakon značajnog usporavanja prošle godine, sada preti pad. Jedan od glavnih rizika ove godine dolazi sa tržišta nafte.

Državni budžet zasniva se na visokoj ceni nafte, ali su tržišne cene pale od početka godine i ne očekuje se njihov skori rast. Prodaju ruske nafte pogodile su i nove američke sankcije koje su poremetile isporuke Indiji, jednom od ključnih trgovinskih partnera Moskve.

Neizvesna budućnost ekonomije

Zbog svega toga, ruske vlasti verovatno će se suočiti sa većim budžetskim deficitom od planiranog. Zaduživanje je otežano zbog visokih kamatnih stopa, jer je malo ko spreman da pozajmi novac zemlji koja vodi rat i ima reputaciju nepouzdanog dužnika. To bi moglo značiti daljnje nepopularne mere – ili nova povećanja poreza, što bi pogodilo građane i kompanije, ili smanjenje budžetske potrošnje, prvenstveno u javnom sektoru. Obe opcije usporile bi ekonomiju i dodatno smanjile prihode domaćinstava.

„Generalno, postoji trend stagnacije i mogućeg pada BDP-a“, rekla je za BBC Tatjana Mihailova, ekonomistkinja i gostujuća profesorka na Penn State University. Iako zasad ništa ne ukazuje na to da je ekonomija u padu, ona veruje da postoji velika verovatnoća da će se to dogoditi.

„Svaki put kada cene nafte padnu, u Rusiji je moguća recesija“, kaže ona, dodajući da ekonomija može neko vreme funkcionisati i bez rasta. Za obične Ruse to nije velika uteha jer će posledice i dalje osećati u svojim novčanicima.