U Moskvi se dešava nešto neobično. Grupa žena javno kritikuje rusku vlast, jer su njihovi muževi među 300.000 rezervista koje je mobilisao predsednik Vladimir Putin za rat u Ukrajini u jesen 2022. Njihov cilj - žele da im se muževi rate kući i mobilizacija stane, ali to govore javno i upadaju u Putinove izborne štabove.
Žene su se upoznale putem društvenih mreža i osnovale su grupu pod nazivom „Povratak kući“. Sve imaju različite poglede na rat. Neke ga podržavaju, a druge su skeptične prema toj „specijalnoj vojnoj operaciji“, kako Moskva naziva invaziju na Ukrajinu. Jedino što ih ujedinjuje jeste uverenje da su mobilisani muškarci odradili svoj deo borbi i da je došlo vreme da se vrate svojim porodicama. Mišljenje koje sa njima ne deli ruska vlast.
U Rusiji javna kritika svega što je u vezi sa ratom nosi veliki rizik. Većina ljudi pažljivo bira reči koje će izneti u javnost, jer znaju da u Rusiji postoji niz zakona za sankcionisanje oprečnih stavova. Ipak, supruge vojnika delaju drugačije.
„Za početak smo verovali našoj vladi. Ali da li im sada verujemo? Ne verujem nikome“, kaže jedna od supruga Antonina.
Članice grupe dele svoje priče sa odbornikom i potencijalnim predsedničkim kandidatom Borisom Nadeždinom, koji je od samog početka bio kritičan prema „specijalnoj ruskoj vojnoj operaciji“. Nadeždin, takođe, jedan od retkih kritičara vlasti kome je dozvoljeno da se pojavi na nacionalnoj televiziji – povremeni je gost u televizijskim emisijama. On ističe da je rat narušio popularnost Vladimira Putina u Rusiji.
„Putin je bio veoma popularan u Rusiji, jer je posle 1990-ih doneo stabilnost i bezbednost. Ali, sada sve više ljudi shvata da stabilnosti i bezbednosti više nema“, kaže on, prenosi BBC.
Ruskinje koje vode kampanju za povratak svojih muževa iz rata, sinova ili braće, naišle su na kritike, jer prema onima koji se protive ratu ima malo simpatija. Pristalice Kremlja supruge vojnika nazivaju „zapadnjačkim marifetlucima“.
Ruski poslanik Andrej Kartapolov nedavno je ocenio da je poziv na demobilizaciju delo „neprijatelja Rusije“.
„Možete li zamisliti da delegacija žena dođe u Kremlj u jesen 1942. i kaže Staljinu: ‘Pustite ljude koji su pozvani 1941. godine. Oni se bore već godinu dana’. Niko nikada ne bi pomislio da to uradi“, rekao je on.
Marija Andrejeva, čiji su muž i rođak regrutovani i poslati u Ukrajinu, nazvala je Kartapolove komentare uvredljivim.
„Usuđuje se da specijalnu vojnu operaciju uporedi sa Drugim svetskim ratom. Tada je cilj Rusije bio opstanak. Bili smo napadnuti. Bila je puna mobilizacija i vanredno stanje. To je potpuno suprotno od onoga što se sada dešava“, kaže Marija i dodaje da ne vodi samo kampanju da vrati članove svoje porodice, već želi da spreči dalju mobilizaciju Rusa i slanje na liniju fronta.
„Ne želimo drugi talas mobilizacije. Mi smo protiv toga da se civili koriste u vojnom sukobu. I želimo da svi građani Rusije shvate da bi to moglo uticati i na njih. Neki se ponašaju kao nojevi – zabijaju glavu u pesak i pokušavaju da ne razmišljaju o tome šta se dešava. Mogu da ih razumem. Naša država te tretira kao biološki materijal. Ali ako ljudi žele da prežive, pre ili kasnije moraju to da prepoznaju, ustanu i kažu da se ne slažu“, ističe Marija.
Marija je nedavno upala u jedan od izbornih štabova Vladimira Putina i tražila od njega da hitno vrati njenog muža i ostale vojnike.
„Vladimir Vladimirovič Putin je izdao dekret da moj muž mora da bude tamo, u Ukrajini. Zanima me kada će izdati dekret da moj muž mora da bude kod kuće“, rekla je Marija Andrejeva dok su je posmatrali angažovani u Putinovoj kampanji, a potom je ušla u žestoku raspravu sa ženom iz štaba koja joj je rekla da ruski vojnici u Ukrajini brane otadžbinu i da se ona moli za njih.
Ne bi li probudile svest kod naroda, Marija i druge supruge mobilisanih rezervista subotom stavljaju bele marame i odlaze u centar Moskve. Kraj zidina Kremlja polažu cveće na Grob neznanog vojnika – to je njihov oblik mirnog protesta. Cveće postavaljaju kako bi odale „počast najmilijima, u čast sećanja na poginule u svim ratovima, u čast sećanja na naše momke“. Takođe smatraju da je polaganje cveća način da se kaže „nikad više“.
Antonina tvrdi da je njen partner, iako joj je dijagnostikovan čir na želucu, raspoređen u jurišnu jedinicu u Ukrajini. Ona kaže da se sa svojim suprugom čula 4. decembra.
„Plakao je. Bio je uplašen. Zvučalo je kao da se opraštamo“, kaže ona i dodaje da je suprug ponovo zvao 13. decembra i to je poslednji put da se čula s njim. Dodala je da joj je rečeno da je njen suprug ranjen u akciji.
„Nekada sam imala veliko poštovanje prema Putinu. Sada sam neutralna. Još uvek mi je teško da poverujem da on zna šta se zapravo dešava. Ne razumem zašto bi imao ovakav odnos prema građanima koji su nekada glasali za njega“, zaključuje Antonina.