Kako su Bugari predvođeni Austrijancem planirali otmicu Rusa iz Crne Gore

Britanske vlasti su utvrdile da je grupa od šest bugarskih državljana godinama pratila Kačura i druge mete širom Evrope, delujući u interesu ruskih obaveštajnih službi. Sredinom 2025. oni su pred sudom u Londonu osuđeni na ukupno više od 50 godina zatvora.

Kačur, 35-godišnji pravnik i bivši službenik ruskog Istražnog komiteta, napustio je Rusiju 2021. godine i nastanio se u Crnoj Gori. Veruje da se našao na meti zbog svog političkog delovanja, ali i zbog konkretnih slučajeva koje je vodila njegova advokatska kancelarija.

„Ovo je bila špijunska operacija visokog nivoa, sa značajnim finansijskim nagradama za one koji su u njoj učestvovali“, rekao je predstavnik britanskog tužilaštva Frenk Ferguson.

Ko su osuđeni bugarski državljani

Prema britanskom tužilaštvu, bugarski državljani koji su živeli u Britaniji su od sredine 2020. do početka 2023. prikupljali informacije o osobama i lokacijama od interesa za Rusiju. Suđenje u Londonu završeno je sredinom 2025. godine.

Vođa grupe Orlin Rusev osuđen je na deset godina i osam meseci zatvora. Bizer Džambazov dobio je deset godina i dva meseca, Katrin Ivanova devet godina i osam meseci, Tihomir Ivančev osam godina, Vanja Gaberova šest godina i devet meseci, dok je Ivan Stojanov osuđen na nešto više od pet godina. Rusev, Džambazov i Stojanov priznali su krivicu.

Tužilaštvo je utvrdilo da je Rusev dobijao instrukcije od Jana Marsaleka, austrijskog državljanina koji je delovao kao posrednik ruskih obaveštajnih službi. On je zadatke prosleđivao grupi, a prikupljene podatke vraćao ruskim vlastima.

„Reč je o špijunaži industrijskih razmera“, rekao je predstavnik londonske Metropoliten policije Dominik Marfi.

Mete širom Evrope, uključujući Crnu Goru

Istraga je obuhvatila šest operacija, od kojih su tri uključivale delovanje bugarske grupe u Crnoj Gori. Osim Kačura, meta je bio i poznati bugarski istraživački novinar Hristo Grozev, koji se zbog istraživanja ruskih vlasti našao na listi najtraženijih ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Grupa je Grozeva pratila od 2020. do 2023. godine u više zemalja – Crnoj Gori, Austriji, Španiji – beležeći njegova kretanja, kontakte i vozila. Prema sudskoj presudi, Katrin Ivanova je u junu 2022. letela istim avionom kao Grozev iz Beča u Crnu Goru, nadzirala ga u hotelu u kojem je boravio zbog konferencije o novinarstvu u vreme ruske agresije i fotografisala njega i Romana Dobrohotova, glavnog urednika portala The Insider.

Tužilaštvo navodi da je Ivanova čak fotografisala Dobrohotovljev telefon i zabeležila šifru, kao i da je grupa razmatrala mogućnost njegove otmice.

Bugarski špijuni uhapšeni su u februaru 2023, nakon što su nadzirali američku vojnu bazu u Štutgartu, verujući da se tamo obučavaju ukrajinske snage.

Plan otmice Kirila Kačura

Jedna od najtežih tačaka slučaja odnosi se upravo na Kačura. Ruske vlasti su ga 2022. optužile za više krivičnih dela, a prema presudi britanskog suda, postojali su konkretni planovi za njegovu otmicu.

Agent Jan Marsalek je u septembru 2021. poslao poruku Orlinu Rusevu da Kačur mora biti otet i isporučen Rusiji. Pet meseci kasnije naveo je da pokušava da obezbedi „budžet od milion evra za pronalaženje i hvatanje Kirila“.

Grupi je, prema dokazima, ponuđeno 500.000 evra nagrade za Kačurovu otmicu i dodatnih 150.000 evra za operativne troškove. Operacija je uključivala iznajmljivanje vile u Crnoj Gori za 5.000 evra mesečno, nadzor dronovima i direktne kontakte sa ruskim obaveštajcima na terenu.

„Ako ste neprijatelj FSB-a, nema suda koji će vam pomoći“

Kačur kaže za Radio slobodna Evropa da je meta postao i zbog slučaja u kojem je zastupao bivšeg direktora jedne od najvećih ruskih kompanija, koji je bio meta pokušaja ubistva. Istraga je dovela do hapšenja suvlasnika firme, koji su, kako tvrdi, podmićivanjem izašli iz zatvora.

„U Rusiji je veoma lako fabrikovati krivično delo ako imate novca. A oni imaju milijarde“, kaže Kačur. Rusiju je napustio 2021, prvo otišavši u UAE, a potom u Crnu Goru.

Rusko Ministarstvo pravde ga je 2023. proglasilo „stranim agentom“. „Ako ste neprijatelj FSB-a, nema suda koji će vam pomoći“, kaže on, dodajući da je i pre razotkrivanja slučaja osećao da ga prate.

Dokazi: „Aladinova pećina“ špijunske opreme

Britanska policija je u kući Orlina Ruseva pronašla ogromnu količinu špijunske opreme skrivene u flašama za vodu, kamenju, igračkama, naočarima, ključevima automobila. Zaplenjeni su i lažni dokumenti Interpola, Ujedinjenih nacija i medija, kao i 221 telefon, 495 SIM kartica, 11 dronova i 75 pasoša.

„Vršili su ciljane, organizovane aktivnosti koristeći sofisticiranu metodologiju“, navelo je britansko tužilaštvo, uz zaključak da su sve operacije sprovedene u korist Rusije.

Ruski uticaj u Crnoj Gori

Da Britanija prati delovanje ruskih službi u Crnoj Gori bilo je jasno septembra 2022.

Velika Britanija je već 2022. javno podržala odluku Crne Gore da protera ruske diplomate zbog delovanja protivnog međunarodnim konvencijama. „Ujedinjeno Kraljevstvo stoji uz Crnu Goru u zaštiti njenog suvereniteta i bezbednosti od neprijateljskih ruskih aktivnosti“, poručio je tada britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli.

Ruska ambasada u Podgorici nije odgovorila na pitanja RSE, dok je broj ruskih diplomata u Crnoj Gori od 2022. smanjen sa 16 na svega četiri.