0
Ranije ove godine, Bugarska je sklopila sporazum o gasu s Turskom. Državna firma "Bulgargaz" tada je, kao deo dogovora, pristala da turskom partneru - firmi "Botas", osigura pristup bugarskim gasovodima. U skladu s pravnim okvirom stvorenim tim paktom, "Botas" je najavio i niz sporazuma o opskrbi gasom, s mađarskim MVM-om, rumunskim OMV Petromom i moldavskim East Energy Gas Tradingom.
Stručnjaci su upozorili kako se tim ugovorom Rusima defakto osiguravaju svi uslovi da postanu dominantni opskrbljivači gasa za jugoistočnu Evropu i zapadni Balkan.
„Sav taj gas u Bugarsku gotovo sigurno dolazi iz Rusije, budući da ona opskrbljuje Tursku preko podmorskih gasovoda Turski tok“, poručila je za Politiko Aura Sabaduș, viša analitičarka u firmi ICIS, koja se bavi istraživanjem tržišta.
Bugarska nova vlada zato je prošlog meseca obznanila da će uvesti porez na sav uvoz ruskog gasa . Poruka je koncipirana s jasnim ciljem: javno i jasno iskazati naklonjenost Zapadu u borbi protiv Putina.
Takav potez razbesnio je proruskog predsednika Bugarske Rumena Radeva, koji je odmah zatražio od najvišeg suda države da preispita zakonitost odluke o ruskom gasu.
„Ne pokušavamo da skupimo političke bodove. Politika vladajuće stranke jeste stati na kraj zavisnosti naše industrije od goriva iz Rusije“, odgovorio je bugarski ministar finansija Asen Vasilev, te dodao kako će novi bugarski potezi „drastično“ smanjiti ruski profit od gasa.
Vasilev tvrdi kako Bugarska može ubirati naknade koje želi, dok, kako kaže, Gazprom, ruski energetski div, „može slobodno koristiti alternativne rute za isporuku ako ne želi plaćati bugarske državne poreze.“
No, Politiko upozorava kako bi oštar stav Bugarske prema Rusiji mogao biti samo konfekcijske prirode.
„Iako bi „turski“ gas mogao doći iz Irana, Azerbejdžana ili od ukapljenog prirodnog gasa , ne postoji drugi proizvođač osim Moskve koji bi ga mogao prodavati po niskim cenama kakva je trenutno na bugarskoj berzi i koje su znatno niže u poređenju s evropskim referentnim cenama“, objasnila je Aura Sabaduș.
Tvrdi kako uz tehnička prilagođavanja, tursko-bugarski gasovod može preraditi do 10 milijardi kubnih metara gasa, što znači da bi Moskva mogla imati resursa da utaži svu potražnju u jugoistočnoj Evropi i na zapadnom Balkanu.
„Rusija bi tako preuzela kontrolu nad regijom“, upozorila je Aura Sabaduș.
Bugarske susede, Srbiju i Mađarsku, koje se nisu odazvale pozivima Zapada da se odreknu ruskog gasa, sada brine scenario u kojem će plan Sofije rezultirati rastom računa za njihove potrošače. Dve su države su u zajedničkoj izjavi odmah osudile Bugarsku.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
Andraš Gjurk, poslanik u Evropskom parlamentu iz vladajuće mađarske stranke Fidesz, rekao je da „bugarska odluka potkopava sigurnost opskrbe zemalja članica EU-a“, upozoravajući da bi se moglo ugroziti 55 posto uvoza gasa koji prolazi kroz Bugarsku u jugoistočnu Evropu, što bi uzrokovalo skok cena uoči zime. Potez Bugarske nazvao je neprijateljskim.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je taj potez veliki problem, jer bi mogao povećati cenu gasa za dodatnih 100 evra na hiljadu kubika. Inače, srpsko-bugarski gasni interkonektor, kapaciteta 1,8 milijardi kubika, u završnoj je fazi, a Srbiji bi trebao omogućiti da dobije plin iz Azerbejdžana i LNG terminala u grčkom Aleksandropulosu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare