Broj žrtava američko-iranskog sukoba možda nikada neće biti tačno utvrđen

Samo u Iranu i Libanu od 28. februara ubijeno je više od 7.300 ljudi, prema izveštajima vlasti tih zemalja. Među žrtvama su stotine dece i desetine zdravstvenih radnika, dok se procenjuje da je broj stradalih u širem regionu znatno veći.

Ipak, analitičari upozoravaju da su dostupne brojke gotovo sigurno nepotpune. Stručnjaci za BBC Verifaj navode da su ograničenja interneta, kontrola medija, pritisci vlasti i prisustvo oružanih grupa u pojedinim oblastima ozbiljno otežali prikupljanje pouzdanih podataka.

Zbog toga su podaci o žrtvama u sukobu koji se vodi u više zemalja „često nepotpuni, zakasneli ili ih je nemoguće nezavisno potvrditi“, rekao je dr Ijan Overton, izvršni direktor britanske organizacije Akcija protiv oružanog nasilja.

„Konačan broj poginulih verovatno će ostati predmet sporenja“ godinama nakon završetka sukoba, dodao je.

Iran

Prema zvaničnim podacima iranske vlade, od početka američko-izraelskih udara do sredine aprila u Iranu je poginulo najmanje 3.468 ljudi, među njima 499 žena. Državna agencija IRNA objavila je da je među žrtvama bilo 1.460 civila i 2.008 pripadnika vojske, piše BBC.

Američka organizacija Novinska agencija aktivista za ljudska prava, HRANA, iznela je nešto višu procenu – 3.636 poginulih. U izveštaju objavljenom 18. maja navodi se da je među njima 1.701 civil, uključujući 307 dece, 1.221 pripadnik vojske i 714 osoba čiji identitet ili status nisu mogli da budu potvrđeni.

Iz HRANA-e poručuju da njihove brojke treba posmatrati kao „apsolutni minimum“, jer je pristup informacijama o žrtvama bio izuzetno ograničen zbog otežanog pristupa pogođenim lokacijama, gašenja interneta i političke represije.

„Vlasti rutinski kriju informacije o žrtvama, a porodice mogu biti pod pritiskom da ne govore javno o okolnostima smrti“, rekla je Skajlar Tompson, zamenica direktora organizacije.

Iranske vlasti optužile su Sjedinjene Države i Izrael za napade na civilnu infrastrukturu širom zemlje. Više istraga zaključilo je da je američki raketni napad prvog dana rata pogodio školu u Minabu, a iranski zvaničnici tvrde da je tada poginulo 168 ljudi, među njima 110 dece. Američka vojska je saopštila da istražuje taj napad.

Nekoliko dana kasnije, iranske vlasti navele su da je 20 ljudi poginulo kada je raketa pogodila sportsku halu tokom ženskog odbojkaškog meča u gradu Lamerdu. Amerika je negirala odgovornost, ali su stručnjaci za BBC Verifaj ocenili da je u napadu najverovatnije korišćena američka precizna raketa PrSM.

Liban

Sukob između Izraela i Hezbolaha ponovo je buknuo 2. marta, kada je Hezbolah ispalio rakete na Izrael u znak odmazde zbog ubistva iranskog vrhovnog vođe. Izrael je odgovorio vazdušnim napadima i kopnenom operacijom na jugu Libana.

Libanske zdravstvene vlasti saopštile su da je u izraelskim napadima potvrđena smrt 3.912 ljudi, među kojima su 366 žena i 247 dece. Nije jasno koliko je među njima bilo boraca Hezbolaha.

Hezbolah nije objavio sopstvene podatke o gubicima, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu prošlog meseca rekao da je od početka rata sa Iranom ubijeno 3.000 boraca te organizacije.

Početkom marta libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je 41 osoba poginula u velikom izraelskom napadu i kopnenoj operaciji u oblasti istočne doline Beka. Izraelske odbrambene snage navele su da su njihove trupe tragale za posmrtnim ostacima izraelskog pilota nestalog tokom ranijeg sukoba u Libanu, dok su libanski zvaničnici tvrdili da su među poginulima bila trojica vojnika, kao i veliki broj civila i dece.

U jednom od najtežih udara, 8. aprila, najmanje 361 osoba ubijena je za deset minuta, prema navodima libanskih vlasti. Izraelska vojska tvrdi da je tog dana gađala najmanje 250 operativaca Hezbolaha, dok libansko Ministarstvo zdravlja navodi da su ogromnu većinu žrtava činili civili.

Ujedinjene nacije su saopštile da je u Libanu poginulo i sedam njihovih mirovnjaka, poslednji put 4. juna.

Izraelska kampanja našla se na meti oštrih kritika zbog velikog broja civilnih žrtava. Američki predsednik Donald Tramp je u utorak osudio postupanje izraelske vojske, rekavši da je „previše ljudi ubijeno“ u napadima.

„Ne morate da srušite stambenu zgradu svaki put kada tražite nekoga, jer u tim zgradama ima mnogo ljudi, a nisu svi Hezbolah“, rekao je Tramp na samitu G7 u Parizu.

Izrael

Izraelske vlasti navode da je poginulo 60 ljudi, većinom u iranskim napadima i borbama sa Hezbolahom. Među njima je bilo 29 civila, od kojih je 21 stradao u iranskim raketnim napadima, prema podacima vlade dostavljenim BBC-ju.

Poginuo je i 31 pripadnik izraelske vojske, dok je jedna osoba stradala u incidentu prijateljske vatre, saopštila je vlada.

Izrael optužuje Iran za upotrebu kasetne municije u naseljenim oblastima. U jednom napadu, prema navodima izraelske vojske, bračni par u sedamdesetim godinama poginuo je na putu ka skloništu u gradu Ramat Gan, nakon što su grad pogodile manje eksplozivne naprave iz kasetne bombe.

Hjuman rajts voč je u martu optužio Teheran za ratne zločine zbog gađanja civilnih centara kasetnom municijom.

„Bombice iz kasetnih bombi raspršuju se na širokom području, što ih čini nezakonito neselektivnim i protivnim pravilima ratovanja“, rekao je Patrik Tompson, istraživač za krize, sukobe i oružje u toj organizaciji.

Žrtve širom regiona

Prvobitni odgovor Irana na američko-izraelske napade obuhvatio je i udare na susedne arapske zemlje u kojima se nalaze američke vojne baze. Iranske snage lansirale su talase balističkih raketa i eksplozivnih dronova, od kojih su mnogi pogodili civilne lokacije, uključujući aerodrome, energetska postrojenja i luke.

U brojnim slučajevima ostaci presretnutih projektila padali su na stambene oblasti.

BBC Verifaj je ranije dokumentovao napade na vojne baze u osam zemalja: Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, Iraku, Jordanu, Bahreinu i Omanu.

Ti napadi izazvali su oštre reakcije iranskih suseda.

„Vaš rat nije sa vašim susedima i ovom eskalacijom potvrđujete narativ onih koji Iran vide kao glavni izvor opasnosti u regionu“, napisao je na Iksu Anvar Gargaš, savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Utvrđivanje ukupnog broja poginulih širom regiona dodatno otežava činjenica da nisu sve države objavile objedinjene podatke. Ipak, zvanična saopštenja i medijski izveštaji beleže smrtne slučajeve u većini zalivskih zemalja. Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da je u toj zemlji poginulo 13 ljudi.

U Iraku je, prema podacima koje su prikupili Al Džazira i AFP, poginulo više od 100 ljudi. Najmanje 80 njih bili su pripadnici paravojnih Narodnih mobilizacionih snaga, kojima dominiraju šiitske milicije podržane od Irana, a koji su stradali u američko-izraelskim napadima.

Prema podacima Pentagona, na Bliskom istoku poginulo je i 13 pripadnika američke vojske – sedam u iranskim napadima, a šest u padu aviona tokom operacije dopune goriva u Iraku.

Međunarodna pomorska organizacija saopštila je da je 14 mornara različitih nacionalnosti poginulo u napadima na brodove u Ormuskom moreuzu i drugim delovima Bliskog istoka.

Dr Overton ocenjuje da su ograničen pristup terenu, uništena infrastruktura i politička osetljivost sukoba u mnogim delovima regiona ozbiljno ograničili izveštavanje, a u nekim slučajevima potpuno potisnuli podatke o žrtvama.

„Iskustva iz sukoba u Iraku, Siriji i drugim zemljama pokazuju da će konačan broj mrtvih verovatno ostati sporan i da bi mogao biti znatno veći od trenutno dostupnih procena“, rekao je Overton.