0
Niko ne zna koliko može da traje pandemija jednog virusa. Naučnici širom sveta, slažu se da se još nisu susreli sa zarazom koja se širi ovako brzo kao korona (COVID-19), tvrde da će se sigurno zadržati "neko vreme" i da ćemo morati da živimo sa ovom bolešću, bar dok ne stigne vakcina.
U gotovo sim državama sveta, vlade su imale preporuke ili naredbe, na koliko dugo stanovništvo treba da se odrekne normalnog života i zatvori u svoje domove, kako bi se suzbila zaraza. Ipak, niko ne zna koliko će sve to da traje, piše Independent.
Onima sa lošim zdravstvenim stanjem, osobama starijim od 70 godina i trudnicama, savetovano je da se u potunosti izoluju od sveta i da čekaju…
Vodeći naučnik u Velikoj Britaniji, ser Patrik Valans, rekao je da „postavljanje apsolutnih vremenskih rokova o stvarima nije moguće“, a drugi prijavljeni načini pristupa epidemiji, kao što je jednostavno omogućavanje stanovništvu da razvije „imunitet krda“, opisani su kao da zahtevaju mnogo duži period, maltene godine.
„Nemoguće je odrediti tačan datum kada će se pandemija završiti“, kaže doktor Sajmon Klark, profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Riding. „Ako vam neko kaže datum, znači da gleda u kristalnu kuglu. Realnost je da će korona biti sa nama zauvek jer se raširila i to je gotovo. “
Dr Klark naglašava da je posebno izazovno jer virus može živeti u organizmu, a da ne pokazuje simptome.
„Nema razloga da kažemo da virusa neće biti u budućnosti“.
Doktorka Džena Makioči, predavač imunologije na Univerzitetu u Saseku, slaže se da je teško proceniti datum kraja pandemije.
„To je pitanje na koje verovatno svi želimo da znamo odgovor, a sumnjam da neko to sigurno i zna jer zavisi od mnogih faktora.“
Robert Dingval, profesor društvenih nauka na Univerzitetu Notingam Trent, opisuje situaciju kao „nemoguću da pruži bilo kakav naučno opravdani raspored“.
Pročitajte još:
Dr Majkl Hed, viši naučni saradnik u oblasti globalnog zdravlja na Univerzitetu Southempton, kaže da su procene posebno otežane, jer je koronavirus još uvek – novi virus.
„Ne poznajemo ga. Opseg globalizacije i međunarodne povezanosti u smislu širenja zaraze, je takva da je ‘krajnju igru’ teško sa sigurnošću predvideti.“
Ipak dr Hed se nada da će se slučajevi u narednih nekoliko meseci ograničiti i „svesti na mnogo niže nivoe“.
„Međutim, ako dođe zima, postoji velika zabrinutost zbog naglog porasta slučajeva koronavirusa. To bi se moglo podudarati sa početkom sezone gripa i vreme kada su bolnice i lekari opšte prakse tradicionalno pod još većim pritiskom “, dodaje on.
U evropskim zemljama, poput Italije, vlasti su primenjivale mnogo strože mere borbe protiv širenja korone, stavljajući sve u zatvor i isključujući samo mali broj ljudi da napuste kuću u slučaju vanrednih situacija ili zbog hrane i lekova.
Dr Makioči tvrdi da će suzbijanje virusa na ovaj način zavisiti od toga koliko će dobro ljudi preuzeti strategiju na sebe.
„Čak i onda kada jednom krenemo sa ovim akcijama, nemamo ideju koliko dugo će trajati“, kaže ona.
„A ako pustimo ljude da se prebrzo vrate u normalu, to bi moglo izazvati povratnu vatru. Opet ne znamo koliko dugo karanitn treba da traje. “
Glavni britanski savetnik za medicinu, profesor Kris Vajti, rekao je da je „dugoročno, očigledno da je vakcina jedini izlaz iz ovoga i svi se nadamo da će se ona pojaviti što je brže moguće. To je jedino rešenje“.
Dr Klark slaže se da će ključ u borbi protiv koronavirusa biti razvoj vakcine.
„To je ono što će kontrolisati stvari. Mi takođe možemo razviti načine kontrolisanja simptoma, ali oni se samo leče, ne uklanjaju se.“
Prva osoba kojoj je data eksperimentalna koronavirusna vakcina u SAD-u dogodila se prošle nedelje nakon što su istraživači dobili dozvolu da preskoče uobičajenu fazu ispitivanja na životinjama.
Ukoliko se vakcine daju dovoljnom broju stanovništva (više od 60 odsto), zemlja će razviti ono što je poznato kao „imunitet krda“ što znači da se virus ne može tako lako širiti u budućnosti. Ovaj imunitet krda može se (kontroverzno) postići i tako što će se virusu dozvoliti širenje i omogućiti pojedinim imunološkim sistemima da izgrade odgovor na njega.
Profesor Dingval kaže: „Koronavirus će biti endemičan u ljudskoj populaciji (poput sezonskog gripa) sve dok ne postoji sigurna i efikasna vakcina, koja se može masovno koristiti da bi se zaraza izbacila. To smo uradili sa boginjama i blizu smo da to učinimo i sa polio (paralizom).“
Ipak dr Klark upozorava da to nije tako jednostavno kao što zvuči.
„Uz vakcinu morate da stvorite imuni odgovor koji je dovoljno zaštitnički – bilo koji stari imuni odgovor neće učiniti ništa. Mora biti u stanju da se zaštiti od naknadnih infekcija kada se to dogodi. Vakcina takođe mora biti sigurna i dugotrajna. Besmisleno je davanje imuniteta ljudima u trajanju od nekoliko meseci.“
Kaže da postoji dodatni problem proizvodnje vakcine u dovoljnim količinama i dovoljno brzo.
„Podsećam ljude da pokušavamo da pronađemo vakcinu protiv HIV-a tokom 40 godina“, kaže on.
Profesor Makioči i dr Hed procenjuju da bi vakcina mogla da stigne za 12 do 18 meseci na tržište.
Ona navodi da se ovaj virus širi brže od sličnih virusa, tako da je izgleda neizbežno da će se zadržati na neko vreme.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
