0
Velika Britanija i Evropska unija konačno su se razišle krajem 2020. posle mučnih trgovinskih pregovora. Vlada u Londonu, pozdravila je post-Bregzit dogovor kao veliki uspeh i svojim građanima obećala svetliju budućnost. Situacija na terenu pokazala se kao nešto komplikovanija i mnoge britanske firme i kompanije sada se, zbog komplikovane i glomazne birokratije i procedura, sele u EU. Oni koji su ostali u matičnoj zemlji kažu da su posledice izlaska iz trgovinskog bloka EU gore od posledica pandemije koronavirusa.
Pročitajte još:
Amsterdam je zamenio London kao največi evropski trgovinski „hab“ nakon što je Velika Britanija napustila jedinstveno tržište EU. Holandski grad je istovremeno i prigrlio dobar deo britanskih kompanija koje su odlučile da posluju van Ostrva.
Berze u glavnom gradu Holandije dnevno su u januaru trgovale sa 9,2 milijarde evra u poređenju sa londonskih 8,6 mijilardi. Tokom 2020. londonske berze su u proseku trgovale sa 17,5 milijardi evra, u poređenju sa 5,9 milijardi u Frankfurtu i 2,6 milijardi u Amsterdamu, navode iz Cboe berze koja posluje i u Londonu i u Amsterdamu.
Londonski Siti, poslovno srce grada, više puta je upozoravao na posledice napuštanja jedinstvenog tržišta, bez postizanja adekvatnih ustupaka za, pre svega, finansijski sektor. EU agencija za bezbedno poslovanje ESMA saopštila je ove sedmice da je prebacivanje trgovine iz Londona u blok, trajno.
Konačni razlaz EU i Britanije, takozvani Bregzit, veći je izazov za britanske kompanije od pandemije koronavirusa zbog dodatne papirologije, neočekivanih troškova i novih obaveznih regulativa koje otežavaju poslovnim ljudima život više od kovid restrikcija.
Za najveći broj poslovnih ljudi u Britaniji, Bregzit je glavobolja broj jedan uprkos obećanjima vlade da će trgovinski sporazum postignut sa Briselom krajem godine omogućiti bezbolni nastavak saradnje i trgovine sa EU.
Zapravo, navode britanski mediji, ispostavilo se da je Bregzit mnogo veći problem za poslovne ljude od ekonomskih posledica kovida 19.
Pet najvećih poslovnih grupa nedavno je upozorilo vladu da su kompanije suočene sa ozbiljnim problemima u komunikaciji i saradnji posle razlaza sa EU.
CBI, Institut direktora, Mejk UK, Federacija malih firmi i Britanska privredna komora poslali su otvoreno pismo vladi pozvavši ih da uklone prepreke normalnom poslovanju ili će „značajni poslovni gubici“ biti neminovni.
Federacija malih firmi dodatno je upozorila da su male kompanije dodatno ugrožene novim, post-bregzit troškovima zbog čega su mnoge primorane da presele sedišta u EU kako bi nastavile da rade.
Iz sveta i regiona čitajte:
Nedavno istraživanje marketinške firme iz Londona, Imprešn pokazalo je da 67 odsto britanskih kompanija i dalje ne zna šta će ih snaći posle Bregzita, dok 20 odsto očekuje negativne dugoročne posledice od izlaska Britanije iz Unije.
Isto istraživanje je pokazalo da 66 odsto ispitanih firmi očekuje da će pandemija korone imati manje posledice u 2021. nego prošle godine.
„2021. će biti izazov za mnoge kompanije i naše istraživanje jasno pokazuje da vlada i dalje konfuzija oko posledica Bregzita“, rekao je sajtu City A.M. Tom Kreg iz Imprešona.
U teoriji, trgovina Britanije i evropskog bloka trebalo bi da se nastavi bez problema ali kako Britanija više nije deo jedinstvenog tržišta EU, došlo je do dodatnog nagomilavanja birokratije.
„Bregzit brine mnoge. Dogovor je postignut ali mi tek sada otkrivamo sitna slova u ugovoru i šta to konkretno znači za poslovanje“, rekao je Rik Smit, direktor finansijske konsultantske firme Fotbs Barton.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
