U trenutku kada sporazumni (i konačni) izlazak Velike Britanije iz Evropske unije deluje malo verovatno, Britanci počinju da paniče jer niko ne zna kakva će situacija biti posle 1. januara kada Britanija konačno napusti EU i to bez trgovinskog sporazuma.
Britanski premijer Boris Džonson najavio je danas ministrima u britanskoj vladi da se pripreme za “snažnu mogućnost” da ne bude postignut sporazum o Bregzitu, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla evropskim liderima da je najverovatniji ishod pregovora o Bregzitu – Bregzit bez sporazuma.
„Običnom“ narodu je u situaciji kada korona hara Britanskim ostrvima, priča o definitivnom razlazu Londona i Brisela deluje daleko i apstraktno. Naime, Velika Britanija je 31. januara izašla iz EU, a 31. decembra ističe prelazni period i tada London treba da napusti i jedinstveno tržište EU i carinsku uniju. Ako dve strane ne postignu sporazum, 1. januara će preko noći biti uvedene carine i druge prepreke, što bi dovelo do velikih poremećaja u trgovini.
Šta to praktično znači?
Ukoliko dogovor ne bude postignut, Britanija će morati sa trguje sa EU pod uslovima Svetske trgovinske organizacije što znači da EU može da uvede takse na uvoz britanske robe, a istovremeno London može da oporezuje robu iz EU. To znači poskupljenje određenih artikala u prodavnicama. Konkretno, takse na francuske sireve mogu da skoče 30 odsto, a na određene mesne proizvide i preko 40 odsto a to će, ocenio je Džon Alen, predsedavajući Teska, velikog lanca supermarketa, „promeniti način ishrane“.
Tesko predviđa da će cene namirnica skočiti pet odsto, dok ministar prirodne okoline Džordž Justis procenjuje da će hrana poskupeti između jedan i dva odsto.
Britanija pokriva 60 odsto svih svojih potreba za hranom, nekad čak i više – mleko, meso, ali ima problem sa voćem i povrćem koje se uvozi iz Španije ili Holandije. Prema nekim procenama, prosečna porodica će godišnje trošiti 65 funti više na hranu, naročito paradajz, pomorandže i salate.
Strahuje se i da će u prvim post-Bregzit danima, situacija u lukama biti haotična zbog čega na kratko može da dođe do nestašice hrane. Najveći problem je što Britanija nema dovoljno teretnjaka koji bi mogli da prelaze Kanal, a EU je najavila da će u slučaju da nikakav dogovor ne bude postignut dati samo 2.088 dozvola što je četvrtina od preko 8.000 koliko ih je bilo prošle godine.
Kada je reč o putovanju, Britanci će i dalje moći da odmaraju u Evropi i putuju šest meseci bez viza, pod uslovom da EU ne uvede kovid restrikcije. Vize za Britance biće uvedene tek krajem 2022.
Poznati kao veliki ljubitelji životinja, Britanci će verovatno morati da se odreknu društva svojih ljubimaca dok odmaraju po Evropi jer će, bez sporazumnog Bregzita, vođenje ljubimaca na odmor u, na primer, Italiju ili Španiju značiti mikročipovanje ljubimaca, veterinarsku potvrdu da je pas vakcinisan i dozvolu EU što sve košta i oduzima vreme.
Bregzit bez dogovora značiće i poskupljenje računa za mobilne telefone jer će EU kompanije sada početi da naplaćuju roming usluge.
Nedostatak dogovora otežaće život poslovnim ljudima zbog dodatnih taksi koje će biti uvedene i komplikovane birokratije koju povlači izlazak iz Unije bez dogovora.
Da li će Britanci novu godinu dočekati u mraku? Verovatno ne, jer se svega tri odsto struje uvozi iz EU, ali ne treba izgubiti iz vida činjenicu da Britanija uvozi 74 odsto gasa iz Evrope.
U međuvremenu i EU se priprema za razlaz sa Britanijom bez dogovora i očekuje da će se takav završetak pregovora najviše odraziti na avio-industriju, saobraćaj i ribolov.
Avijacija
U slučaju da dogovor ne bude postignut, Britanija više neće biti članica Evropske avio oblasti na osnovu koje britanski avio-prevoznici mogu da lete do EU i obrnuto. Evropska komisija je zbog toga predložila da se usvoji šestomesečna regulativa kojom će biti omogućeni „određeni letovi“ sve dok se ne postigne neki dogovor Londona i Brisela. Da bi regultiva stupila na snagu, potrebno je da i Britanija ponudi isto EU.
Saobraćaj
Slična regulativa predložena je i za autobuski i kamionski saobraćaj između Unije i Britanije. U slučaju da ne bude dogovorena, britanski operateri će morati da traže specijalne dozvole kako bi mogli da rade u EU zemljama, a EU je upozorila da tih dozvola neće biti dovoljno što će dovesti do ozbiljnih prekida saobračaja, kašnjenja i nezadovoljstva.
Pravo na ribolov
Evropska komisija je predložila da se produži rok za postizanje dogovora o pravu na ribolov EU brodova u britanskim vodama i obrnuto za još godinu dana, ali je London to odbacio kao „nekompatibilno sa statusom Britanije kao nezavisne države“.
Kada je reč o konkretnim državama-članicama EU, sve one se već dve godine pripremaju za konačan izlazak Britanije iz Unije i neke dodatne mere nisu preduzete osim što su Francuska, Nemačka, Belgija, Španija, Holandija najavile da veće prisustvo carinika na aerodromima, lukama i proširenje infrastrukture.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: