Važi za najdosadniji grad u Evropi, ali sad je na rubu bankrota a ulice su pune nasilja i droge

Belgijski ministar bezbednosti i unutrašnjih poslova, Bernar Kventin, odlučio je da se uhvati u koštac s narastajućim problemima kriminala i trgovine drogom. Njegov cilj je sprovesti reformu policijskih snaga i razbiti kriminalne bande.

Međutim, to neće biti lak zadatak – osim kriminala, mora se suočiti i sa ogromnim budžetskim nedostacima, dubokim nepoverenjem u saveznu vlast i otporom lokalnih političara koji ne žele veći uticaj države u gradskoj upravi.

„Brisel je u katastrofalnom stanju“, rekao je Kventin u intervjuu za Politiko. Iako grad hvali zbog njegove specifične mešavine metropolitanske kulture i provincijskog mira, ne štedi kritike na račun njegovih prljavih, zakrčenih ulica, budžetske nestabilnosti i eskalacije kriminala. Skandal je, kaže, i to što Brisel skoro godinu dana posle izbora još uvek nema formiranu regionalnu vladu.

„Grad je na ivici bankrota, ako već nije bankrotirao, a bezbednosna situacija postaje sve ozbiljnija“, upozorava Kventin.

Samo 48 sati nakon što je položio zakletvu, morao je da interveniše zbog oružanog incidenta – teško naoružani napadači otvorili su vatru na stanici metroa Klemanso, što je bio samo prvi u nizu pucnjava koje su usledile.

Tokom 2024. godine, u Briselu je zabeleženo 90 pucnjava sa 9 smrtno stradalih, čime je glavni grad Belgije svrstao rame uz rame sa Marsejem i Napuljem po nivou oružanog nasilja.

Plan o ujedinjenju policije i politički otpor

Ministar insistira da je ključno unaprediti koordinaciju među policijskim snagama i povećati njihovu sposobnost brze reakcije. Ali gradski političari oštro se protive planu savezne vlade da objedini šest briselskih policijskih zona u jedinstvenu strukturu.

Brisel, kao jedna od tri belgijske regije, ima široku autonomiju u oblastima poput saobraćaja i ekonomske politike. Nacionalna vlada, koju predvodi Bart De Vever, smatra da je objedinjavanje policije ključno za borbu protiv nasilja, ali lokalne vlasti to vide kao pokušaj flamskog političkog nametanja i centralizacije. Protivljenje dodatno podstiču jezičke i političke podele.

Kventin ipak naglašava da nema više vremena za čekanje – planira da svoj predlog pošalje parlamentu do 21. jula, a da do 2027. godine ujedini policijske snage Brisela. On ističe da je neprihvatljivo da jedini veliki grad u Belgiji i dalje funkcioniše sa toliko podeljenih policijskih uprava.

„Tako bismo izbegli haos u koordinaciji svaki put kada se u gradu desi ozbiljan incident“, kaže Kventin.

Takođe, predlaže da se deo duga prenese na saveznu vlast i da se dodatno preispita finansiranje policijskih zona, ali i da se osigura da policija ostane bliska lokalnim zajednicama.

Borba protiv narkotika – od korisnika do kartela

Ministar posebno naglašava potrebu da se borba protiv droge vodi duž celog lanca – od proizvođača i dilera do krajnjih korisnika.

„Možda preterujem, ali skoro da smo došli do tačke kada neko iznese stolicu, stočić i suncobran, i prodaje drogu na ulici kao da je na pikniku“, kaže Kventin. Dodaje da je neophodno pojačati kažnjavanje ne samo dilera, već i korisnika.

„Ako kupujete marihuanu, kokain ili heroin – vi ste deo tog lanca i morate snositi deo odgovornosti. Edukacija i prevencija su ključne, ali u jednom trenutku mora doći i do kažnjavanja“, poručuje.

Na kraju, zaključuje da Brisel pati ne samo zbog kriminala i budžetskih problema, već i zbog političke paralize: „Grad nema vladu koja donosi odluke, a savezna vlast s razlogom ne želi da uliva sredstva u nešto što deluje kao rupa bez dna“.