Brazilski predsednik želi da uvede porez za milijardere: Plan će predstaviti na G20, ali ima i moćne protivnike

Predsednik Brazila Lula da Silva, od danas domaćin samitu Grupe 20 u Rio de Žaneiru, pokušaće da napravi korak napred u planovima za oporezivanje najbogatijih svetskih milijardera, koji često koriste rupe u zakonima da bi izbegli plaćanje poreza.

Na julskoj konferenciji ministara finansija G20, takođe u Riju, najbogatije zemlje sveta složile su se da započnu „dijalog o pravednom i progresivnom oporezivanju, uključujući ultra-bogate pojedince“, uprkos snažnom protivljenju Sjedinjenih Država i bez obzira na krizu nemačke koalicione vlade.

Iako se očekuje da će glavne teme dvodnevnog samita biti geopolitički problemi – sukobi u Ukrajini i Pojasu Gaze u senci drugog mandata Donalda Trampa, kao i trgovina sa Kinom – Lula se nada da će u oporezivanju bogatih napraviti korak napred.

Novac prikupljen od milijardera mogao bi pomoći u rešavanju drugih hitnih globalnih pitanja.

Porez za bogataše će biti „pomalo bolan“

Plan koji je osmislio francuski ekonomista Gabrijel Zukman predlaže godišnji porez od dva odsto na ukupnu neto vrednost imovine veoma bogatih, a ne samo na njihov godišnji prihod. To bi uključivalo nekretnine, akcije i druge investicije.

Zukman procenjuje da najbogatiji, koji čine 0,01 odsto svetske populacije, plaćaju efektivnu poresku stopu od samo 0,3 odsto na svoje bogatstvo.

Novim porezima moglo bi se godišnje prikupiti do 250 milijardi dolara od skoro 2.800 milijardera širom sveta, čije je ukupno bogatstvo procenjeno na oko 13,5 biliona dolara, prema Forbsovoj listi.

Prikupljena sredstva koristila bi se za ublažavanje rastućih globalnih nejednakosti, posebno u prezaduženim zemljama sa niskim prihodima, uključujući mnoge afričke zemlje.

„Oporezivanje bogatih pojedinaca je veoma važno jer bi moglo biti izvor finansiranja inicijativa za borbu protiv gladi i siromaštva, kao i za rešavanje klimatskih promena“, rekao je Tomas Markeš, istraživač na Institutu GIGA za latinoameričke studije u Hamburgu.

Zemlje u razvoju, za koje mnogi naučnici tvrde da su nesrazmerno pogođene klimatskim promenama, već godinama traže sredstva za ublažavanje najgorih posledica.

Uspeli primeri uključuju podršku Svetske banke i Zelenog klimatskog fonda za Indiju u povećanju kapaciteta solarne energije, kao i za Brazil i njegov Amazon fond koji ima za cilj smanjenje seče i krčenja šuma u Amazoniji, delimično finansiran od strane Norveške i Nemačke.

Skepticizam oko planova G20

Iako bi javna podrška novim porezima za ultra-bogate mogla biti široka, rast populizma u mnogim zemljama povećava zabrinutost oko toga kako i na šta se troši javni novac, uz tvrdnje da bi se međunarodna pomoć i razvojni fondovi mogli bolje iskoristiti kod kuće.

„Većina zemalja G20 teško balansira svoje budžete“, rekla je Marija Antonijeta del Tedesko Lins, ekonomistkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu u Sao Paulu. „Iako bi dodatni porezi pomogli, vrlo je teško uskladiti nacionalne pritiske sa novim međunarodnim ili multilateralnim obavezama.“

Na ceremoniji otvaranja u ponedeljak u Riju biće pokrenuta Globalna alijansa protiv gladi i siromaštva, inicijativa pod brazilskim predsedavanjem G20, koja ima za cilj ubrzanje napora u borbi protiv siromaštva i gladi do 2030. godine.

Brazilska vlada je glavni zagovornik predloženog poreza na ultra-bogate, zajedno sa Francuskom, Španijom i Južnoafričkom Republikom. Ipak, donji dom brazilskog parlamenta prošlog meseca odbacio je planove za dodatni domaći porez na bogatstvo.

„Šteta, jer bi Brazil mogao mnogo profitirati od ovog poreza, s obzirom na to da smo zemlja velikih nejednakosti. Ako bi postojao međunarodni konsenzus o oporezivanju superbogatih, to bi moglo pomoći pregovorima u brazilskom Kongresu“, rekla je Del Tedesko Lins, koja je učestvovala u radu akademske grupe G20 pre samita.

U Brazilu, kao i u ostatku sveta, bogati često skrivaju imetak od poreskih vlasti otvaranjem fiktivnih kompanija u zemljama sa niskim ili nikakvim porezima, koristeći bankarsku tajnu ili osnivajući trustove i fondacije koje nude velike poreske olakšice.

SAD odbijaju porez na bogatstvo

Dok su stavovi Kine i Indije o ovom porezu nejasni, Vašington je čvrsto protiv. Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je za Vol strit žurnal u maju da je ova mera „nešto na šta ne možemo pristati.“

Budući predsednik Donald Tramp još se nije izjasnio o predlogu, ali je malo verovatno da će podržati povećanje poreza za ultra-bogate. Tokom prvog mandata, obeleženog velikim poreskim olakšicama koje su najviše koristile bogatima i korporacijama, Tramp nije pokazivao interesovanje za takve mere.
Međutim, tokom kratke kandidature za Belu kuću 2000. godine, obećao je smanjenje nacionalnog duga uvođenjem jednokratnog poreza od 14,25 odsto za bogate.

Lula ima slabe izglede da postigne značajan napredak tokom dvodnevnog samita, posebno jer će geopolitičke teme dominirati razgovorima.

„Lula je odličan pregovarač“, kaže stručnjak za Latinsku Ameriku Tomas Markeš. „Predstavlja se kao graditelj mostova između Globalnog juga i Globalnog severa. Ali nisam siguran da može postići konsenzus oko ove vrlo osetljive teme.“

Porez na bogatstvo – prilika za Afriku

Veća zastupljenost Afrike u G20 sada je ključna, jer kontinent nastoji da iskoristi bilo koji novi plan oporezivanja kako bi dobio sredstva za ublažavanje siromaštva i posledica klimatskih promena.

Afrička unija, regionalni blok od 55 zemalja, prisustvovaće samitu u Riju po prvi put, nakon što je u avgustu primljena u G20 kao punopravna članica.

Sledeće godine, Južnoafrička Republika će preuzeti rotirajuće predsedavanje G20 – četvrto uzastopno vođenje ove grupe od strane Globalnog juga, nakon Indonezije, Indije i Brazila. Ova uloga pružiće Južnoafričkoj Republici i Africi dodatne mogućnosti da oblikuju globalnu politiku i zastupaju interese svog kontinenta.

„Afričke zemlje bile su nedovoljno zastupljene u G20 uprkos važnosti ovog kontinenta na globalnom nivou“, kaže Markeš. „Ali stvari se menjaju, i Afrička unija sada počinje da dobija određeni uticaj na kreiranje politike.“