Ruska tajna služba KGB glumila je godinama da su impresionirani likom i delom Donalda Trampa, kaže bivši špijun Juri Švets.
Donald Tramp je više od 40 godina bio ruski pion spreman da promoviše moskovsku propagandu, rekao je bivši KGB špijun Gardijanu. Švets, koji je 1980ih bio stacioniran u Vašingtonu, uporedio je bivšeg američkog predsednika sa „petorkom iz Kembridža“, britanskom špijunskom grupom koja je tokom Drugog svetskog rata i na početku Hladnog rata prenosila Moskvi državne tajne.
Pročitajte još:
Švets (67), odlučio je da svoje tajne otkrije novinaru Kregu Ungeru koji je napisao knjigu „American Kompromat“ o Trampovim vezama sa Rusijom.
„Ovo je primer kada su ljudi regrutovani još kao studenti a onda su se dokopali važnih položaja; nešto slično tome se dogodilo sa Trampom“, rekao je Švets britanskom listu.
Major KGB-a u Vašingtonu je „radio“ kao dopisnik za rusku agenciju Tas. Trajno se preselio u SAD 1993. i dobio američko državljanstvo. Radio je kao istražitelj korporativne bezbednosti i bio je partner Aleksandera Litvinenka koji je 2006. ubijen u Londonu.
Unger u knjizi opisuje kako je Tramp prvi put iskočio na ruskom radaru 1977. kada se oženio prvom suprugom Ivanom Zelničkovom, češkom manekenkom. Tramp je tada postao meta špijunske operacije koju je vodila obaveštajna služba Čehoskovačke u saradnji sa KBG-om.
Tri godine kasnije, Tramp je otvorio svoju prvu veliku zgradu, Grand Hajat Njujork hotel u blizini Grand stejšona. Tramp je kupio 200 televizora za hotel od Semjona Kislina, sovjetskog emigranta koji je bio suvlasnik Džoj-Lud elektroniksa na Petoj aveniji.
Švets kaže da je Džoj-Lud kontrolisao KGB a da je Kislin bio agent „presretač“ koji je identifikovao Trampa, mladog biznismena u usponu, kao potencijalnog saradnika. Kislin je, očekivano, demantovao da ima veze sa KGB-om.
Onda su 1987. Tramp i Ivana prvi put posetili Moskvu i Sankt Petersburg. Švets kaže da je KGB tada tetošio Trampa i da su mu agenti službe usadili u glavu ideju da treba da se bavi politikom.
„KGB je odlučio da ga šarmira. Prikupili su dovoljno podataka o njegovoj ličnosti da su znali ko je on. Smatrali su da je intelektualno i psihološki veoma ranjiv i da pada na laskanje“, ispričao je bivši major.
„I to su iskoristili. Glumili su da su neverovatno impresionirani njegovom ličnošću i da smatraju da bi on jednog dana trebalo da bude predsednik Sjedinjenih Država, da ljudi poput njega mogu da promene svet. Sve vreme su ga time hranili i na kraju se to i dogodilo“, dodao je on.
Uzbro po povratku u SAD, Tramp je počeo da juri nominaciju republikanaca za predsednika i čak je organizovao jedan skup u Nju Hempširu. Zakupio je celu stranicu Njujork tajmsa, Vašington posta i Boston globa za svoju reklamu pod naslovom: „Američkoj spoljnoj politici ne fali ništa što malo kičme neće izlečiti“.
U tom tekstu, Tramp je kritikovao politiku Ronalda Regana, optužio Japan da iskorišćavaju SAD i izrazio neslaganje sa ulaskom SAD u NATO. U formi otvorenog pisma objasnio je Amerikancima zašto SAD treba da prestanu sa odbranom drugih zemalja kako bi mogle da zaštite same sebe.
Bizarni oglas izazvao je oduševljenje u Rusiji. Švets, koji se vratio u Rusiju, bio je u sedištu KGB-a u Jasenovu kada je dobio telegram gde je oglas pozdravljen kao uspešna „aktivna mera“ novog piona KGB-a.
„To je bila situacija bez presedana. Prilično sam bio upoznat sa aktivnim merama KBG-a iz 1970ih i 1980ih i kasnije ruskim aktivnim merama i nikada nisam čuo ni video nešto nalik tome – sve dok Tramp nije postao predsednik ove zemlje. Bilo je to potpuno blesavo i teško za poverovati da bi neko objavio tako nešto i potpisao se ispod toga. Uz to je uspeo da impresionira ljude na zapadu i na kraju postane predsednik“, rekao je Švets.
Iz sveta i regiona čitajte:
Pobedu Trampa na predsedničkim izborima u SAD 2016. Moksva je pozdravila. Specijalni savetnik Robert Muler nije utvrdio da je postojala tajna veza Trampovog tima i Rusa, ali je Moskovski projekat, inicijativa Centra za američki progres utvrdio da je Trampov izborni tim imao bar 272 kontakta i bar 38 sastanaka sa ruskim operativcima.
Švets, koji je i sam sproveo svoju istragu kaže: „Meni je lično Mulerov izveštaj bio veliko razočaranje jer su ljudi očekivali temeljnu istragu svih veza Trampa i Moskve a dobili smo istragu vezanu samo za krivična dela. Mi smo to pokušali da ispravimo. Zato sam se povezao sa Kregom i verujem da će ova knjiga nastaviti tamo gde je Muler stao.“
Unger, autor sedam knjiga i saradnik magazina Vaniti fer kaže da je Tramp bio KGB-ov instrument.
„Oni nisu imali neki veliki plan da oblikuju ovog lika i 40 godina kasnije on postane predsednik. Kada su počeli, 1980ih, Rusi su regrutovali levo i desno i jurili desetine ljudi. Tramp je bio savršena meta iz mnogo razloga: njegova taština i narcisoidnost su ga činili savršenom metom regrutera. I tokom 40 godina je pripreman za izbore“, rekao je on.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare