Bivši medijski mogul Džimi Laj proglašen krivim, preti mu doživotna robija

Odmah nakon izricanja presude, brojne organizacije za ljudska prava i slobodu medija ocenile su odluku suda kao „nameštenu presudu“ i direktan napad na slobodu štampe. Velika Britanija je ponovila stav da je proces protiv Laja politički motivisan i zatražila njegovo hitno oslobađanje, naglašavajući da je on britanski državljanin. Presuda dolazi svega nekoliko nedelja pre očekivane posete britanskog premijera Kira Starmera Pekingu, što dodatno komplikuje odnose Londona i Kine.

Laj se nalazi u pritvoru još od kraja 2020. godine i već izdržava više kazni vezanih za učešće u protestima, koje ukupno iznose skoro deset godina zatvora. Najnovija presuda usledila je nakon suđenja koje je trajalo više od dve godine, a sudije su ga u obrazloženju označile kao „glavnog organizatora“ navodnih zavera čiji je cilj bio destabilizacija kineske vlasti.

Na dan presude, Laj se pojavio pred sudom u zapadnom Kovlunu, u sivom sakou, okružen naoružanim čuvarima i smešten u staklenu sudsku klupu. U sudnici su bili članovi njegove porodice, ali i veliki broj građana i pristalica demokratije, od kojih su neki čekali u redovima još od prethodne noći kako bi prisustvovali izricanju presude koja je, iako očekivana, izazvala snažne reakcije.

Protiv Laja su podignute optužnice za zaveru radi objavljivanja „pobunjeničkih publikacija“ i za zaveru sa stranim akterima, po osnovu Zakona o nacionalnoj bezbednosti koji je Kina uvela 2020. godine, kao i po starom zakonu o pobuni iz vremena britanske kolonijalne uprave, koji je poslednjih godina ponovo aktivno korišćen.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Laj preko Apple Dailyja i svojih međunarodnih kontakata pokušavao da izvrši pritisak na strane vlade kako bi uvele sankcije i druge kaznene mere protiv kineskih i hongkonških vlasti. Laj je sve optužbe odbacio i izjasnio se da nije kriv, ali su sudije, koje vlast imenuje za slučajeve nacionalne bezbednosti, u presudi na čak 855 strana zaključile da su dokazi protiv njega „jasni“.

Njegov lični uspon i pad, kako navode analitičari i mediji, simbolično odražavaju sudbinu samog Hongkonga – od nekadašnjeg centra relativnih sloboda do grada u kojem se prostor za političko neslaganje i nezavisno novinarstvo drastično suzio.