Bivši čelnik NATO: Vučić bira između dve stolice, treba da se odluči za EU

Veteran službenik NATO Šej (68) je gostujući profesor strategije i bezbednosti na Univerzitetu Ekseter te analitičar briselskog tink-tenka Friends of Europe.Za Index.hr je pričao i o evrointegracijama Zapadnog Balkana.Finska i Švedska su najavile da žele da pristupe NATO savezu, a hrvatski predsednik Zoran Milanović zagovara da se blokiraju kako bi se promenio izborni zakon u BiH. Kako to komentarišete?- Video sam što je rekao predsednik Milanović. Vratimo se korak u nazad. Finska i Švedska nisu još zvanično zatražile prijem u NATO. Sve je to još hipotetički. Hrvatski predsednik sve to želi da poveže s izbornom reformom u BiH. Svima je jasno da nije primereno povezivati bilateralne teme s odlukama na multilateralnom nivou. Ipak mislim da su Finska i Švedska tako velika tema te da bi bile velike dobitak za NATO, što će na kraju hrvatske vlasti dovesti na pravi put. Postoji i vlada Hrvatske, postoji i parlament, koji mora da ratifikuje sporazum o pristupanju Finske i Švedske. Uveren sam da će NATO imati jedinstveni stav po tom pitanju. Što se tiče situacije u BiH, to je tema za Visokog predstavnika ili Evropsku uniju ili UN, ali ne NATO. Tu temu treba pokrenuti na za to odgovarajućem mestu.

Kad smo već u regionu, prebacimo se na situaciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Hoće li Srbija morati da izabere stranu?- Srbija je nedavno održala izbore na kojima je predsednik Vučić odneo ubedljivu pobedu. Srbija ima velike ekonomske veze s Evropskom unijom, dok je s Rusijom povezuje duga istoriju koja se temelji i na ideji panslavizma. Putinova invazija na Ukrajinu je promenila stvari. Vučić bi trebalo da shvati da će se Zapad i Rusija sve više udaljavati zbog rata u Ukrajini i da više neće biti moguće sedenje na dve stolice. Moraće da izabere. Navodno je Vučić rekao da će to učiniti u sledećih šest nedelja. Na njemu je odluka. Smatram da Srbija treba da se odluči za EU, koja joj nudi bolju ekonomsku budućnost i demokratski razvoj.Rekli ste da je ulazak Švedske i Finske dobitak za NATO. Zašto?- Švedska i Finska su snažne liberalne demokratije koje imaju dugu demokratsku tradiciju. U trenutku kada autoritarni režim Vladimira Putina preti Ukrajini dobro je da se liberalne demokratije povezuju. To su dve zemlje koje su već učestvovale u NATO-ovim operacijama u Avganistanu, imaju dobre vojske i odličnu tehniku. Tu je i dobra tehnička industrija. Njihov ulazak bi NATO-u dao novu stratešku dubinu i značajno olakšao odbranu baltičkih država.Šta je s onima koji kažu da medveda ne treba penkalom bosti u oko?- Ja bih to okrenuo. Putin treba da se brine da previše ne bode u oko Zapad. Spominju i korišćenje nuklearnog oružja. Prete Finskoj. Ko se tu, dakle, bavi agresivnom retorikom? NATO ne preti, pretnje dolaze iz Kremlja. Finska i Švedska imaju pravo da zatraže pristupanje NATO-u, koji je odbrambeni savez. One to još zvanično nisu učinile, ali su jasno naznačile svoje namere. Prisetimo se da su Švedska i Finska decenijama živele pored SSSR-a i zadržale svoju neutralnost. Jer nisu osećale da im Sovjetski Savez stalno preti. SSSR je zapravo bio konzervativna sila. Predsednik Putin je promenio Rusiju u agresivnu silu, u silu koja želi da promeni status quo. Ovo u Ukrajini je rat ruske agresije.

Mnogo stvari u ovom ratu zavisi o odluci jednog čoveka. To je Vladimir Putin…- Da. To se moglo videti na onim fotografijama s velikim stolom ili na njegovom sastanku s generalima i šefovima sigurnosnih službi koje je poredao kao učenike. Sve da se vidi ko je šef. Nema tu nekakvog kolektivnog odlučivanja. Drugi su tu da služe Putinu. Možemo se nadati da će sve veći ruski gubici, koji uključuju stotine tenkova kao i glavni bojni brod Moskvu, podstaći sve više Rusa da se suprotstave Putinovom režimu. Sada je jasno da je on taj koji o svemu odlučuje.Kako onda treba pregovarati s Putinom? Da li je moguće da se s njim završi ovaj rat?- Svaki rat će se završiti, barem to znamo. U Evropi smo imali Stogodišnji rat, ali je i on završio. Tako će i ovaj. Bila bi katastrofa ako bi ovaj rat završio s time da Rusija ima pod kontrolom 21 odsto ukrajinske teritorije kao što je to slučaj danas. Rat mora završiti i na način koji razrešava pozadinske političke prepirke, koji su u korenu sukoba. Ukrajina mora da ima suverenu kontrolu nad svojom teritorijom, svojim gradovima. Ruske snage moraju da napuste teritoriju Ukrajine. Ukrajina mora da dobije mnogo jače bezbednosne garancije nego dosad. Rusi su svojevremeno rekli da će samo uzeti Krim pa su nastavili dalje. To se mora jednom zauvek zaustaviti. Ukrajina mora da ima sigurnosne garancije iza kojih je velika sila koja bi uvek sprečila Rusiju da koristi svoju vojnu silu. Nema smisla da Rusiji dopustimo da se konsolidira, popravi svoju vojnu tehniku i opet pokrene neki rat za nekoliko godina.Kako gledate na reakciju Evropske unije na Putinovu agresiju na Ukrajinu?- EU je ostala jedinstvena, to je velika stvar. Sigurno će biti teže to jedinstvo zadržati u budućnosti, jer različite članice imaju različite interese. EU treba da ide korak po korak i da pomogne članicama koje su naročito zavisne o ruskom plinu i ostalim energentima. Možda je najveći zadatak paralelno sprovođenje transformacije u zelenu ekonomiju, jer sankcije same po sebi neće biti dovoljne.Vratimo se na Balkan. Treba li države iz regiona hitno primiti u EU kako bi se zaštitile od ruskog uticaja, najpre preko Republike Srpske?- EU je konačno shvatila da je ovo važna tema. Prošla politika je bila loša, svu odgovornost za pristupanje je stavljala na leđa zemalja iz regije, EU je tu morala više pomoći i biti aktivnija u tome da pomaže transformaciju. Sada opet imamo dosta aktivnosti, vidimo da je nemački kancelar Olaf Šolc organizovao sastanak Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je imala veliku turneju po regionu. Aktivan je i američki izaslanik Gabrijel Eskobar. Zapad pokazuje da mu je Balkan ponovo važan. Evropska unija bi trebalo da razvije jedan fleksibilniji pristup i zemljama koje su kandidati za članstvo omogućiti neke benefite članstva, naročito u ekonomskom smislu. Tako da bi proces pristupanja bio postepen, da se ide tako u integraciju. Neki u Briselu misle da je za to potrebno menjati temeljne ugovore EU, što nikad nije lagano, no stvar je u tome da se traži inovativno rešenje.Hoće li ovaj rat trajati i za, recimo, četiri godine?- Neki ratovi završe pa onda ponovno počnu. Imam primer iz moje domovine Engleske, u kojoj smo imali Rat ruža, koji je završio da bi se klanje onda opet nastavilo. Ovaj rat u Ukrajini zapravo traje od 2014. godine. U Donbasu su hiljade ljudi poginule u borbama, u granatiranju između pobunjenika i ukrajinske vojske. Primirje je stalno bilo kršeno. Rat je trajao svake nedelje godinama. Rizik je da od konflikta visokog intenziteta odu opet u konflikt niskog intenziteta, koji je i dalje smrtonosan. Ukrajina ne bi mogla da preživi kao funkcionalna država bez Donbasa i resursa koji su tamo. Mir koji će diktirati samo Rusija nije prihvatljiv. Zato je pravo pitanje ne kada će rat završiti, nego kako će završiti. U tome moramo pomoći najviše Ukrajini.Sva dešavanja iz Ukrajine možete pratiti u našem blogu uživo. BONUS VIDEO Vladimir Međak: Uvođenje sankcija Rusiji pitanje je da li odustajemo od EU?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vladimirmeakuvoenjesankcijarusijipitanjejedaliodustajemoodeu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3480091"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram