11
Evropske države, predvođene Nemačkom, najavljuju značajno povećanje ulaganja u odbranu – čak do pet odsto BDP-a. Ovaj zaokret dolazi kao odgovor na rastuće bezbednosne pretnje u svetu, ali i kao rezultat ambicija da se vojna moć na kontinentu ojača i modernizuje.
Nemačka planira istorijski zaokret u svojoj vojnoj politici, najavljujući povećanje izdvajanja za odbranu na čak pet procenata BDP-a. Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavio je ovu odluku na sastanku NATO-a u Antaliji, naglašavajući da je cilj stvoriti „konvencionalno najjaču vojsku u Evropi“.
PROČITAJTE JOŠ:
Bundesver trenutno ima oko 182.000 vojnika, sa planom da se taj broj poveća na 240.000 do 2031. godine. Vlada je već izdvojila poseban fond od 100 milijardi evra za modernizaciju opreme, zamenu starih tenkova, aviona i ratnih brodova, te unapređenje digitalizacije i komandnih sistema. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će dvostruko veći izdaci značajno opteretiti nemački budžet, prenosi Dojče Vele.
Poljska je u poslednjih nekoliko godina uložila ogromna sredstva u modernizaciju svoje vojske, sa ciljem da postane najjača kopnena sila na kontinentu. Prošle godine, čak 4,12% BDP-a izdvojeno je za odbranu, što je jedan od najvećih procenata u Evropi.
Poljska vojska trenutno broji oko 150.000 vojnika, ali je plan da se do 2035. taj broj poveća na 300.000. Varšava je takođe naručila više od 600 tenkova iz Južne Koreje i SAD, kao i savremene raketne sisteme HIMARS, dronove i borbene avione F-35. Dok je kopnena vojska među najjačima, poljska mornarica ostaje najslabija karika.
Francuska je jedina nuklearna sila unutar Evropske unije, sa jasnim ciljem da očuva globalno vojno prisustvo i stratešku nezavisnost. U njenoj vojsci služi oko 203.000 vojnika, uz dodatnih 175.000 pripadnika žandarmerije i 26.000 rezervista.
Francuska mornarica ponosi se nuklearnim nosačem aviona “Šarl de Gol”, strateškim podmornicama i borbenim avionima Rafal, koji su sposobni da nose nuklearno oružje. Predsednik Emanuel Makron je od 2017. značajno povećao vojni budžet, naglašavajući opasnost od „ruske pretnje“. Zahvaljujući snažnoj domaćoj industriji i državnom podsticanju, Francuska je izgradila vojsku koja je visoko efikasna i borbeno spremna.
Velika Britanija ulaže 2,4% BDP-a u vojsku, s fokusom na visokotehnološku opremu poput dronova, veštačke inteligencije i laserskih sistema. Kraljevska mornarica raspolaže sa dva nosača aviona, iako je samo jedan trenutno operativan.
Britanske vazduhoplovne snage su među najmodernijima u Evropi, predvođene američkim avionima F-35B, kojih London planira da nabavi ukupno 138. Ipak, sa oko 140.000 vojnika, britanske oružane snage ostaju relativno male, a njihova zavisnost od američke tehnologije, naročito u nuklearnom naoružanju, predstavlja ranjivost.
Italija trenutno ulaže 1,49% BDP-a u odbranu, ali premijerka Đorđa Meloni planira da taj procenat značajno poveća. Italija raspolaže sa 165.000 vojnika, dva nosača aviona i modernom vazduhoplovnom flotom.
Međutim, kopnene snage se smatraju zastarelim i zahtevaju ozbiljnu modernizaciju. Italija je već naručila više od 1.000 novih borbenih tenkova od nemačkog “Rajnmetala”, s ciljem da ojača svoje pozicije na evropskoj vojnoj sceni. Fokus Italije ostaje na bezbednosti Mediterana i očuvanju trgovinskih ruta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
