Bitka za naslednika Merkelove u EU sada je definitvno pala na dva imena

"Borba" sa Makronom za lidera EURasprave o nasledniku nemačke kancelarke Angele Merkel u Evropi vode se od kraja 2019. godine kada je najavila da će nakon parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade u Nemačkoj otići u penziju. Najčešće imena koja su se još tada pominjala su Emanuel Makron, koji tu poziciju merka praktično od prvog dana mandata na mestu predsednika Francuske, premijer Italije Mario Dragi, kao i novi nemački kancelar Olaf Šolc.Iako se u javnosti često imaju zajedničke stavove i važe za lidere koji podržavaju jedan drugog, očigledno je da su Makron i Dragi pored svega "veliki rivali" i da obojica žele da budu dominantna figura u EU kao što je bila Merkelova. Sa novim političkim prilikama, čini se da će odnos dvojice lidera postati daleko dinamičniji.

U prilog tome ide trenutna kriza na istoku Evrope u kojoj su Italija i Franuska itekako angažovane. Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa Emanuelom Makronom više puta, a Italija je nedvosmisleno podržala Ukrajinu. Tu su Dragi i Makron učvrstili svoje pozicije u trci za "lidera EU", dok je Olaf Šolc malo posustao. On se kada je o ovoj situaciji reč "držao po strani", pa su počeli da ga kritikuju da je "nečujan". Time je čini se "pao na prvom testu", pa je polako ispao iz trke u kojoj se Dragi i Markon je još uvek dobro drže.Dragija najčešće opisuju kao pragmatičnog, mirnog, odlučnog i čoveka koji se ne plaši da kaže kako jeste, pa se neretko smatrao najboljim potencijalnim naslednikom Merkelove. Kako su ranije pisali svetski mediji, on je uspeo da ujedini "gomilu razuzdanih" političkih partija koje čine njegovu široku koaliciju, i čak je uspeo da ih ubedi da se slože oko niza različitih pitanja, uključujući uvođenje kovid pasoša u Italiji. Dragijeva vlada spasila je program vakcinacije u zemlji, oživela je ekonomiju i usvojila izvodljive mere za suzbijanje infekcije koronavirusom.„Dragi bi mogao da unese novu dinamiku u ključne sektore evropskih integracija, od reforme ekonomskog upravljanja do spoljne politike i odbrane, u saradnji sa Francuskom i novom nemačkom vladom“, rekla je za AFP Nikoleta Pirozi iz istraživačkog centra Institut za međunarodne odnose u Rimu.Pitanje je da li će izbori u Italiji i podela unutar partija uticati na odnos snaga na evropskom nivou, što bi moglo da oslabi Dragija. On će na poziciji premijera Italije ostati do sledeće godine, kada bi trebali da se održe parlamentarni izbori, od čega zavisi njegov budući uticaj u Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron o svojoj viziji Evrope govori često i mnogo. Njegovo mišljenje je da je Evropa „preslaba, prespora, previše neefikasna“. Pre četiri godine na Sorboni je rekao da „EU mora da se pozabavi svojim propustima“ i dalje je istog stava.Brojni analitičari veruju da odlazak Merkelove otvara put ambicioznom predsedniku Francuske da stane na čelo Evrope i sprovede reforme koje smatra potrebnim. Međutim, da bi do toga došlo, Makron mora da savlada prvo jednu domaću prepreku - predsedničke izbore u aprilu. Ako osvoji drugi mandat, nema sumnje da će biti u blagoj prednosti u odnosu na Marija Dragog.Koji izazovi u Italiji čekaju Dragija?Osim borbe sa Emanuelom Makronom za dominaciju u EU, Dragija čekaju i unutrašnje neprilike nakon neuspešnih predsedničkih izbora.

Italijanski predsednik Serđo Matarela (80) je ponovo izabran za drugi mandat, a šefovi stranaka su ga zamolili da ostane na položaju nakon sedam krugova bezuspešnog glasanja. Pošto su izbori u trećoj po veličini ekonomiji evrozone za nešto više od godina dana, Dragi sada mora da vodi svoju "narušenu" vladu kroz niz teških izazova kako u Italiji tako i u EU, prenosi Rojters.On je pod pritiskom u njegovoj širokoj koaliciji da poveća zaduživanje kako bi se obuzdao uticaj viših troškova energije na firme i domaćinstva, a stranke su u svađi oko sporne reforme penzionog sistema.Italija je takođe obećala Briselu da će do kraja godine usvojiti oko 100 mera u zamenu za 200 milijardi evra sredstava za oporavak od pandemije. Uspeh italijanskog plana oporavka smatra se ključnim za izglede za dalje zajedničko zaduživanje EU u budućnosti.

U međuvremenu, kriza sa koronavirusom pokazuje malo znakova jenjavanja, a Italija ima na stotine smrtnih slučajeva svakog dana. Dragi je i sam želeo ulogu predsednika, ali njegovoj kandidaturi su se usprotivile dve velike stranke u koaliciji i dobio je malu podršku među poslanicima.Finansijska tržišta će verovatno pozdraviti nastavak statusa kvo kao znak stabilnosti, ali nedelja previranja je ostavila duboke ožiljke.Unutrašnje podele partija u ItaljiOstaje da se vidi kako će previranja uticati na Dragija. Neki političari kažu da će sa strankama koje su zaokupljene unutrašnjim sukobima, Dragijeva uloga kao komandanta koalicije biti ojačana, prenosi Rojters."Mislim da je vlada iz ovoga izašla jača", rekao je novinarima lider PD-a Enriko Leta, koji snažno podržava Dragija."Mislim da će biti manje želja svake stranke da obeleži svoju teritoriju i zabije laktove u druge", dodao je.

Ovo mišljenje deli Etore Rosato, vodeća figura centrističke partije "Italija viva", koji je rekao Rojtersu da Dragi može da računa na Matarelinu stalnu podršku i da bi bio zadovoljan što su vladajuće stranke konačno glasale za istog kandidata.Međutim, glasanje je takođe otkrilo brojne unutrašnje podele što nisu dobri pokazatelji za izbore koji tek dolaze.Mnogi poslanici "Lige" bili su nezadovoljni čestim promenama svog lidera Matea Salvinija i njegovom konačnom odlukom da podrži Materelu. Uzavrele tenzije unutar "Pokreta 5 zvezdica" došle su do vrhunca, a Konte je razmenio optužbe sa unutrašnjim rivalom Luiđijem di Majom, koji je ministar spoljnih poslova i bivši lider "Pokreta 5 zvezdica".

BONUS VIDEO: Makron pogođen jajetom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apmakronpogodjenjajetomds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2475143"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram