Amizmiz u Maroku je bio živahan, živopisan i gostoljubiv grad, stanica za mnoge turiste koji su hteli da posete planine Atlas. Sada ga je razoreni zemljotres uništio. Gde god da odete u Amizmizu, osećate miris prašine i vidite ruševine.
Dok repoteri Skaj njiza ulaze u ovo mesto, trotoari su vrve od ljudi, od kojih neki sada spavaju u privremenom kampu na ivici grada.
Za neke, njihovi domovi su ili uništeni ili suviše nesigurni da bi se u njih vratili. Drugi ne žele više da spavaju pod krovom.
Svuda oko njih je užasan dokaz kako se domovi mogu srušiti pravo dole, lomeći sve i svakoga na svom putu.
Čovek po imenu Dag – Italijan koji se u ovaj grad doselio pre deceniju – preživeo je zemljotres, ali je njegov zet, koji se nalazio u prizemlju njegove kuće, poginuo kada se ona srušila, prenosi Skaj njuz.
Dag kaže da još uvek možete videti deo njegovog tela kroz ruševine.
Niko ne može da ga izvuče jer nemaju mašineriju za podizanje ruševina.
Dagova žena, sestra poginulog čoveka, mora da prođe pored tog mesta da bi ušla u grad.
Dag hoće reporterima da pokaže ostatke svoje kuće. Drži malu papirnu kesu u kojoj, kako kaže, ima sve što mu je ostalo.
On vodi novinarsku ekipu kroz uličice posute ruševinama i zaustavljamo se na jednom otvoru.
Jedan spasilac, zajedno sa nekim lokalnim muškarcima, pokušava da prodre kroz otvor.
„Žena unutra je mrtva“, kaže on. „To je majka mog prijatelja. Njegova žena je takođe unutra, i ona je takođe mrtva“, dodao je.
I on to govori gotovo bez emocija u glasu. Ljudi u ovom gradu trče na adrenalinu. Mnogi kažu da jednostavno ne mogu da obrade ono što se dogodilo – previše je neshvatljivo.
Dag se potom smeši i želi sreću novinarima dok odlaze, pošto ih je nekoliko trenutaka ranije rekao da su, kao i njegov zet, mnogi njegovi prijatelji mrtvi.
„Jednog dana ću se pomiriti sa ovim, ali ne danas“, rekao je on.
Tu je Fatima, blagoslovena prijateljskim licem i gostoljubivim karakterom, ali sada opterećena kućom koja se raspada i sećanjima na strašnu noć.
„Bila je tolika buka, nisam mogla da izađem kroz vrata. Ne mogu da se setim svega – bila sam u šoku. Kuća mi je nestala. Sve sam izgubila i sada živim na ulici“, rekla je.
Bolničar stoji na raskrsnici i upozorava ljude da je ulica ispred njih posebno opasna.Strma je, pokidana i ima otvorenih dalekovoda.
Ovde nema struje, nema tekuće vode, nema komunikacija. Oni su odsečeni i izloženi na otvorenom. A današnji stoicizam sutra može prerasti u bes.
PROČITAJTE JOŠ:
I sve vreme, broj mrtvih će rasti.
„Mislimo da će biti 2.000 mrtvih, samo u ovom jednom gradu“, rekao je bolničar za Skaj njuz.
Dve hiljade mrtvih ljudi, u jednom gradu.
Računalo se da je grad Amizmiza brojao oko 20.000 ljudi.
Dakle, to je jedan od 10 ljudi koji su poginuli u zemljotresu. Nije ni čudo što ljudi imaju problema da se pomire sa tim.
Novinarska ekipa nastavlja da hoda kroz ruševine. Sa desne strane je još jedna kuća koja se jednostavno srušila. Zaključuju da ove kuće nisu napravljene da se nose sa ovom vrstom nasilja.
Ljudi unutra ne bi imali šanse. Nema šanse.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar