Saga oko izgradnje beogradskog metroa traje već decenijama unazad. Čini se da mu nikada nismo bili bliži, a ujedno i nikada dalji. Vlasti pompezno najavljuju linije i trase, dok stručnjaci upozoravaju da je pogrešan projekat izabran i da će beogredski metro, ako ga ikada dobijemo u najavljenom obliku, voditi nigde. U Moskvi, sa druge strane, mteroom se diče. Čak, postao je nezaobilazna turistička atrakcija grada.
Moskovski metro je zauzeo posebno mesto u srcima Rusa koji žive u glavnom gradu godinama pre nego što je zvanično otvoren. Kada je prvi put najavljena njegova izgradnja 1930. godine, čuvena Tverska ulica, koja je i najprometnija ulica ovog grada, bila je „okićena“ fotografijama na kojima je bio prikazan potencijalni izgled metroa, a koje je gotovo svaki Moskovaljnin na putu od kuće do posla sa oduševljenjem gledao.
Čini ga lavirint podzemnih stanica, od kojih svaka ima svoje posebne arhitektonske stilove. Neke podsećaju na veličanstvenu baroknu prošlost Rusije, dok su druge krasi art deko estetika, koja je u trenutku otvaranja u Rusiji bila izuzetno popularna, piše CNN.
Metro se sada, osam decenija nakon otvaranja, proširio na više od 200 stanica, a svaka od njih takođe ima svoj unikatni stil.
Iako današnji „savremeni ljudi“ verovatno manje pažnje pridaju oslikanim muralim u metrou ili živopisnim mozaicima, istoričar arhitekture Nikolaj Vasiljev se nada da će ponovo pokrenuti interesovanje za dizajn sistema, objavljivanjem mape arhitekture i dizajna moskovskog metroa.
Mapa, koju je konstruisao Vasiljev, ističe brojne ključne stanice.
„Danas uglavnom opažamo neko umetničko i ideološko značenje (na stanicama), ali kada je metro otvoren, bilo je važnije da se reši pitanje sovjetskog transporta kapitala“, rekao je on.
Lepota skrivena pod zemljom
Za stvaranje moskovskog metroa zaslužan je sovjetski političar Lazar Kaganovič.
“Njegova vizija rezultirala je i efikasnim sistemom metroa koji je prevozio građane po gradu, kao i nekim stanicama koje su prodavale viziju 1930-ih”, rekao je Vasiljev.
Te tako, stanica Majakovska, na primer, slavi avijaciju. Ako putnici podignu pogled, ugledaće murale sovjetskih aviona koji se vijugaju po plavom nebu. Stanice Novokuznetskaja i Avtozavodskaja, s druge strane, pokazuju industrijsku snagu svojih četvrti.
U prvoj stanici, koja se nalazi u blizini centra grada, nalazi se džinovski mural Lenjina. Njegova glava lebdi iznad slika radnika sa leve strane i vojnika sa desne strane.
Mnoge stanice oslikane nakon rata, prikazivale su pobedu u Drugom svetskom ratu. Stanice iz kasnog Staljinovog doba „pokazuju veličanstvenost i patos pobede u oblicima ruskog baroka“, rekao je Vasiljev ukazujući na stanicu Komsomolskaja u kojoj su dramatični kartuši oslikani na plafonu i mozaici vojnih komandanata.
Dizajnersko nasleđe
Sada, skoro vek kasnije, moskovski metro nastavlja da ispunjava svoju prvobitnu svrhu: prevozi ljude od tačke A do tačke B. Ali, uzimajući u obzir spektakularne detalje na stanicama, putnici, takođe još uvek, mogu da uživaju u istoriji umetnosti i arhitekture.
Vasiljev se nada da će tako i ostati. Poslednjih deset godina tražio je zaštitu nasleđa metroa tako što je dokumentovao njegovu umetnost, lobirajući kod vlasti, pa čak i obraćajući se privatnim kolekcionarima koji bi mogli biti zainteresovani da pomognu u očuvanju stanica.
„Metro je važan. To nije samo deo arhitekture ili infrastrukture 20. veka. Sistem stanica pripada svima. Za razliku od Moskve, koja se menja veoma brzo, metro nudi nešto stabilno“, zaključio je on.
BONUS VIDEO: Najlepši svetski vodopadi
**
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare