Bezbednosni paradoks EU: Predsedavanje dobija zemlja bez ozbiljne vojske

Međutim, upravo u trenutku kada EU ubrzano ulaže stotine milijardi evra u odbranu i bezbednost, predsedavanje preuzima jedna od vojno najslabijih članica bloka.

Irska nema borbene avione, raspolaže sa svega osam ratnih brodova, a tek prošle godine nabavila je prvi vojni radar. Sa izdvajanjima za odbranu od svega 0,2 odsto BDP-a, ima najmanji vojni budžet u Evropskoj uniji.

To je dovelo do pitanja koje se sve češće postavlja u Briselu: da li je država koja se decenijama oslanjala na vojnu neutralnost i geografski položaj spremna da bude domaćin najvažnijih evropskih političkih skupova u trenutku rastućih bezbednosnih pretnji?

Dronovi iznad posete Zelenskog

Koliko je situacija ozbiljna pokazao je incident iz decembra prošle godine tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Dablinu.

Tokom njegovog dolaska uočeno je pet neidentifikovanih dronova u blizini rute kojom se kretao predsednički avion, uprkos tome što je irska mornarica bila angažovana na obezbeđivanju područja.

Za mnoge bezbednosne stručnjake to je bio signal upozorenja.

„Predsedavanje EU stavlja metu na vaša leđa“, upozorio je irski poslanik u Evropskom parlamentu Beri Endruz, autor izveštaja o stanju irske odbrane.

Tokom narednih šest meseci Irska će biti domaćin brojnih samita, ministarskih sastanaka i susreta evropskih lidera, što značajno povećava rizik od sajber napada, špijunaže, dezinformacionih kampanja i potencijalnih bezbednosnih incidenata, piše Politiko.

Neutralna zemlja u eri novih pretnji

Irska je decenijama gradila identitet vojne neutralnosti i nije članica NATO-a. Međutim, rat u Ukrajini promenio je bezbednosnu sliku Evrope.

Evropske vlasti sve više upozoravaju na ruske aktivnosti usmerene ka podmorskim komunikacionim kablovima, energetskim mrežama i digitalnoj infrastrukturi.

To je posebno važno za Irsku, jer čak tri četvrtine transatlantskih podmorskih kablova na severnoj hemisferi prolazi kroz ili u blizini irskih teritorijalnih voda.

Uprkos tome, kritičari tvrde da je država godinama zanemarivala ulaganja u odbranu.

Irski senator Džerard Krogvel ocenio je da je zemlja stigla do „tačke pucanja“, upozoravajući da se Dablin u praksi često oslanja na pomoć susedne Velike Britanije kada su u pitanju bezbednosni izazovi.

Svesna problema, irska vlada poslednjih godina povećava izdvajanja za vojsku, ulaže u zaštitu podmorske infrastrukture i razvija sisteme za borbu protiv dronova. Potpisan je i novi sporazum sa Londonom o saradnji u oblasti pomorske bezbednosti i protivvazdušne zaštite.

Zemlja koja čuva evropske tehnološke gigante

Irski izazovi nisu samo vojni.

Dok bude predsedavala EU, Dablin će imati važnu ulogu u pregovorima o digitalnim zakonima, regulaciji veštačke inteligencije, zaštiti podataka i tehnološkoj suverenosti Evrope.

Tu se pojavljuje drugi paradoks.

Irska je evropska baza najvećih američkih tehnoloških kompanija. U zemlji posluju Apple, Microsoft, Meta, Google i brojne druge korporacije, dok više od 100.000 ljudi radi u tehnološkom sektoru.

Prema podacima irskog Fiskalnog saveta, samo dve velike tehnološke kompanije prošle godine uplatile su gotovo 40 odsto ukupnog poreza na dobit u zemlji.

Zbog toga pojedini evropski političari upozoravaju na potencijalni sukob interesa.

Dok EU pokušava da smanji zavisnost od američke tehnologije i razvije sopstvene digitalne kapacitete, upravo će Irska voditi deo pregovora o tim pitanjima.

Poslanica irske opozicione stranke Šin Fejn Lin Bojlan upozorila je da je ekonomski model zemlje „duboko povezan sa interesima američkih tehnoloških kompanija“, što može otvoriti pitanja o nepristrasnosti tokom predsedavanja.

Između Brisela, Vašingtona i Moskve

Pred Irskom je zato možda najzahtevnije predsedavanje u njenoj istoriji.

Sa jedne strane moraće da vodi evropske razgovore o odbrani, podršci Ukrajini i bezbednosti kontinenta, iako sama raspolaže skromnim vojnim kapacitetima.

Sa druge strane, biće zadužena za oblikovanje evropske digitalne politike dok istovremeno predstavlja dom najvećim američkim tehnološkim gigantima.

Upravo zbog toga mnogi u Briselu narednih šest meseci vide kao veliki test za zemlju koja je dugo svoju bezbednost gradila na neutralnosti, a svoj ekonomski uspeh na privlačenju stranih investicija.

Pitanje je da li će Irska uspeti da se nametne kao neutralan posrednik i pouzdan lider Evropske unije ili će njene slabosti postati simbol šireg evropskog problema – ambiciozne bezbednosne politike bez dovoljno stvarne moći da ih sprovede.