Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o prolećnoj regrutaciji, koja počinje 1. aprila i traje do 15. jula, a obuhvaćeno je 147.000 ljudi. Ova odluka ruskog vrhovnog lidera mogla bi da izazove novi egzodus Rusa, poput onog kom smo svedočili krajem septembra prošle godine, koji je nastao neposredno nakon Putinovog proglašavanja delimične mobilizacije.
Naime, u uredbi se navodi da će Rusija sprovesti regrutaciju državljana Ruske Federacije starosti od 18 do 27 godina, koji nisu u rezervi, a koji ispunjavaju uslove za regrutaciju, u periodu od 1. aprila do 15. jula 2023. godine, u broju od 147.000 ljudi.
U prethodnom talasu, tokom jeseni 2022. godine, ukupno 120.000 ljudi je u Rusiji pozvano u vojnu službu, a 134.500 ljudi je regrutovano prošlog proleća.
Mobilizacija je izazvala oštro negodovanje ruskih građana, koji su plašeći se za svoj život i živote najbliži masovno počeli da napuštaju Rusiju.
Samo u Srbiju je od početka rata prošle godine, pa do januara ove pristiglo najmanje 200.000 Rusa. Međutim, Srbija nije jedini izbor Rusa – najmanje milion njih prebeglo je u četiri druge države – Tursku, Kazahstan, Jermeniju i Gruziju. Procenjuje se da, bi sada njihov broj mogao da bude daleko veći, kao i posledice koje će zbog toga pretrpeti lokalno stanovništvo zemalja u koje dolaze.
Inače, ova brojka je postepeno rasla srazmerno sa time na koji način je ruski predsednik Vladimir Putin vodio rat. U prvom talasu, nakon proglašenja „specijalne vojne operacije“ iz Rusije je otišlo je oko 400.000 njih.
Zatim se situacija blago smirila – od marta do kraja septembra zemlju je napustilo oko 200.000 građana.
Međutim, tada se dogodio zaokret – Putin je 21. septembra proglasio delimičnu mobilizaciju kojom je najavljeno da se u rat šalje 300.000 regruta. Tada se dogodio pravi bum – iz Rusije je otišlo 400.000 stanovnika.
Upravo je i mobilizacija jedan od presudnih razloga zbog kog Rusi odlaze iz domovine. Pored toga, oni koji su otišli iz Rusije kao razlog su navodili i neslaganje sa ratom, beskorisnost i surovost rata, simpatije prema Ukrajini, neslaganje sa političkim korenima rata sa Ukrajinom, odbijanje da učestvuju u zločinima i ocena da Rusija više nije mesto za njihovu porodicu.
Pročitajte još:
Dobar deo njih je želeo da ode u zemlje Evropske unije, ali tamo ih je sačekala rampa. Naime, većina evropskih država, uključujući Finsku, Letoniju i Estoniju sa kojima se Rusija graniči, pooštrile su zakone i zatvorila granice za ruske državljane.
Stoga Rusi sada moraju da biraju između preostalih dostupnih destinacija poput Srbije, Turske, Kazahstana, Jermenije i Gruzije.
Ono što je sigurno jeste da bi novi egzodus ponovo destabilizovao cene u Srbiji. Sto se tiče samog profila ljudi koji dolazi iz Rusije, koji zakupljuje stanove u Beogradu, to su uglavnom mlađi ljudi, do 35 godina, koji rade u IT sektoru.
Podsetimo, njihov dolazak je u Srbiji je već potpuno poremetio tržište nekretnina – cena zakupa se u proteklih šest meseci udvostručila. Udeo ruskih državljana koji zakupljuju cene stanova popeo se na gotovo 90 odsto. I, kako se čini, ovaj rast se neće uskoro zaustaviti.
BONUS VIDEO Rusi na Surčinu beže od Putina i mobilizacije
