Migrantska kriza na granici Poljske i Belorusije eskalira iz dana u dan. Poljski parlament usvojio je u petak zakon koji omogućava graničarima da odmah proteraju migrante koji ilegalno prelaze granicu i da bez ispitivanja, odbiju molbe za azil. Poljski mediji pozivajući se na izvore u vladi, tvrde da Belorusi migrantima daju metadone pre nego što ih upute ka granici. Svedočenja onih koji su primorani da žive u šumama između dve zemlje dokazuju da Poljska i Belorusija vode brutalni rat preko leđa migranta, ljudi koji su zbog rata pobegli iz svojih doma.
Metadon je pronađen u krivi nekoliko migranata koji su završili u bolnici zbog iscrpljenosti, gladi i smrzavanja. Poljska je prijavila smrt šest izbeglica, a odgovornost su prebacili na stranu Belorusije.
Poljska i Litvanija su uvele vanredno stanje na granici sa Belorusijom, dok Nemačka pokreće istragu o umešanosti i odgovornosti Aleksandra Lukašenka i beloruskih vlasti u šverc migranata u Nemačku i Poljsku.
POGLEDAJTE JOŠ:
Lukašenko je odobrio izdavanje studentskih viza za migrante iz Iraka i Sirije koji avonima stižu u Minsk, a potom ih organizovano autobusima sprovode do granice s Poljskom i Litvanijom. Granični policajci tih država prijavili su da beloruski graničari potom dovode migrante do prelaza i usmeravaju ih na drugu stranu.
Muhamed (26), koji je u Belorusiju došao iz Jemena, ispričao je kako je dve nedelje proveo u šumi na granici između Poljske i Belorusije. U tom periodu, graničari obe zemlje 11 puta su ga terali da prelazi granicu, pri čemu mu je većina stvari pokradena.
”Kada smo došli do poljskih vojnika, rekao sam im: ‚Molim vas, ubijete me. Ne želim nazad u Belorusiju'“, rekao je Muhamed reporterima Rojtersa.
Prema njegovim rečima, beloruski graničari su toliko tukli jednog njegovog saputnika, da su mu polomili moge. Kada su konačno uspeli da pređu granicu, poljska policija odbila je da ih odvede u bolnicu, a rane su mu sanirane na samoj granici. Njihove telefonske kartice su uništene i primorani su da se vrate nazad u Belorusiju.
Poljska je migrante do sada smeštala u izbegličke kampove, ali nakon što su se pojavile indicije da Lukašenko namerno šalje izbeglice u susedne drževe, politika Poljske se promenila. Migranti su naterani da se vrate u Belorusiju, gde granična policija ima odobrenje da puca na sve koji ugrožavaju teritoriju. Pucnji i dimne bombe postali su redovno stanje na granici koju će u budućnosti deliti zid vredan 404 miliona dolara.
Lukašenko: Zapad je kriv
Dodatnu paniku kod Lukašenka izaziva i činjenica da sa dolaskom zime i hladnijeg vremena, Belorusija nema sredstva za zbrinjavanje migranata, a on ne želi da zbog toga ošteti svoj budžet.
„Zapad je sam kriv zbog ove situacije jer su im oni rasturili države. To je razog zašto migranti beže iz domova, oni su sada odgovornost EU“, rekao je Lukašenko nedavno.
Nezavisni beloruski analitičar Vadim Možejk iz Instituta za geostrateška istraživanja rekao je da bi Belorusija ove zime mogla biti najveća žrtva Lukašenkove „migrantske politike“. Ipak, postoji opasnost da će i sam bit žestoko pogođen krizom koju je pokušao da izazove. Izbeglica je sve više, a EU ima bolje mehanizme kojima spečava ulazak izbeglica na svoju teritoriju. Uz to, sankcije koje je Brisel uveo Belorusiji na taj način neće biti povučene.
Zejnab Ahman, 25-godišnja Sirijka ispričala je da je tražila azil čim je došla u kontakt sa graničnom stražom u Poljskoj.
”Rekli su: ‘Okej, povešćemo te do jednog sela’. Međutim, poveli su nas do beloruske granice”, kazala je za Rojters u otvorenom centru za migrante na istoku Poljske.
Potom je upitala stražara da li ih je prevario, na šta je on odgovorio: „Ne, to je 22 kilometara odavde. Pešačite“.
Ona je četiri puta prelazila granicu Poljske i Belorusije, bez hrane i vode, bežeći u šumi po hladnoći. Sledeći put kad se približila granici, imala je plan. Graničarima je rekla da krvari jer je imala pobačaj i da joj je potrebna hitna medicinska pomoć. Tek tada je uspela da se domogne poljske bolnice, a potom i centra za migrante.
”Želela sam samo da uđem u automobil i sednem negde, ne u blato ili šumu, samo da se malo ugrejem i dobijem krov nad glavom”, rekla je Zejnab.
Na snimcima koje su na granici BiH i Hrvatske zabeležili reporteri organizacije „Lighthouse reports“ vidi se kako policija pendrecima udara migrante koji pokušavaju da pobegnu kroz šumu. Jedan od njih pristao je da pred kamerama ispriča o svojim iskustvu sa policijom.
Njegov identitet nije poznat, obzirom na to da je maloletan, ali izneo teške optužbe na račun hrvatske policije.
Prema njegovim rečima batine su sastavni deo boravka na graničnom području, čak i kada su u pitanju maloletna lica. Takođe, on tvrdi da iako su više puta zatražili azil, nikada nije ni bilo reči o odobrenju istog.
Hrvatski zvaničnici prvobitno nisu želeli da priznaju da je policija ta koja tuče migrante, već su listom najavljivali istragu. Međutim, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Davor Božinović priznao je u Briselu da je policija sa fantomkama pretukla migrante na granici.
Klas van Dajken, direktor holandske neprofitne organizacije „Lighthouse Reports“ koja je objavila šokantne snimke nasilja nad migrantima, izjavio je za zagrebačku N1 televiziju da na početku nisu mogli da lociraju osobe koje sa fantomkama dolaze do određenih tačaka i tuku tražioce azila vraćajući ih prema BiH. Mogli su samo, kako je rekao, da čuju vrištanje.
“Shvatili smo da zvukovi koje čujemo su ljudi koji vrište, da su glasna pucketanja zapravo premlaćivanja i to je nešto što nikada neću zaboraviti. Zatim vidite ljude koji dolaze iz šume, skaču u reku ili su prisiljeni da skoče, s ranama, sa crvenim licima. To je užasno, jer ti ljudi nisu naoružani. A onda smo videli i hrvatske policajce“, ispričao je Van Dajken.
Sada, kaže, imaju dokaze i očekuju da će Hrvatska, ali i EU istražiti ove slučajeve i kazniti ljude koji to čine. Očekuje, ističe, da će biti učinjeno sve da se ovakve stvari ne događaju na spoljnim granicama Evrope.
BONUS VIDEO Snimci premlaćivanja migranata na hrvatskoj granici šokirali Evropu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar