Dugo se priča o tome da je američka vlada odavno bila upozorena da se smrtonosni virus širi iz Kine, ali da aktuelna administracija dugo nije preduzimala apsolutno ništa po tom pitanju. Kada je Bela kuća konačno shvatila da nema kud, skoro da je bilo prekasno. Sjedinjene Države danas broje najveći broj zaraženih i preminulih u čitavom svetu.
Roling Stoun piše da su upozorenja već dugo unazad cirkulisala među stručnjacima za javno zdravlje i nekim zvaničnicima iz oblasti zdravstva kada se jedan od eksperata zaputio u Vašington da američku vladu brifuje o razvoju situacije. Ipak, kada je vladinim zvaničnicima u februaru saopštio kako stoje stvari – da je prekasno da se virus zaustavi, da je vreme da se osmisli nekakav manevar i da bi čak polovina američkih građana mogla da se zarazi novim koronavirusom – svi su se sablaznili.
„Gledali su me kao da sam lud“, rekao je neimenovani stručnjak za Roling Stoun. „Niko im nije rekao pre toga šta se dešava.“
Upozorenja grupe stručnjaka – koji su delili međusobno informacije mejlom – ipak su do 28. februara stigla do najviših ešalona Trampove administracije. Na čelo kriznog štaba Bele kuće za koronavirus imenovan je dr Džerom Adamas koji je u narednih nekoliko dana pričao o tome da je veća verovatnoća „da vas ubije pržena hrana i sedenje na kauču“, nego Covid-19. Ispostavilo se da Adams nije bio upoznat sa sadržajem mejlova u kojima se stručnjaci delili informacije o virusu, jer da jeste, znao bi da upozoravaju na veoma opasan scenario.
Ova grupa stručnjaka na mejl listi nazvanoj „Red Dawn“ bila je sačinjena od širokog spektra eksperata – od javnih zvaničnika u Teksasu do iskusnih lekara u američkoj vojsci, Ministarstvu zdravlja i Stejt departmentu. Neki od njih su radili na nacionalnoj strategiji za pandemiju gripa 2007. godine koju je implementirao Buš i savetovali predsednika Obamu u toku epidemije H1N1 2009. godine.
Jedan od njih bio je i Karter Mečer, lekar koji je u Jokohami otkrio izveštaj japanskog Nacionalnog instituta za infektivne bolesti o kruzeru Diamond Princess i na osnovu njega izračunao koliko bi pandemija mogla da bude opasna za SAD; prema njegovim grubim procenama, ako se 30 odsto stanovništva bude zarazilo, od koronavirusa umreće više od 1,7 miliona Amerikanaca.
Mečer je istakao da je do kraja februara već bilo dovoljno podataka da „ljudi budu ubeđeni da će se ovo loše završiti“. Takva kriza, pandemija takvih razmera, zahteva odgovornog lidera i koordinisani pristup na nacionalnom nivou. Sve što Amerika nema i nije uradila, uprkos svim upozorenjima.
Roling Stoun piše da je, ako hoćete da napišete priručnik o tome kako ne sprečiti krizu javnog zdravlja, dovoljno pogledati šta je Trampova administracija radila prva tri meseca 2020. godine.
Trampova Bela kuća je, sa nekom bizarnom kombinacijom neznanja, arogancije i nekompetentosti, uspela da ignoriše upozorenja sopstvenih stručnjaka. Nije poslušala predviđanja jednog od svojih ekonomskih savetnika. Nije shvatila ozbiljno najgoru pandemiju od 1918. godine i najgoru ekonomsku krizu od Velike depresije. A kada se Bela kuća konačno osvestila i valjda počela da uviđa koliko je stvar ozbiljna, opet je pokazala samo najgore osobine ove administracije.
Tramp i njegovi najbliži savetnici ne daju pet para naučnike i stručnjake, pomoć traže od televizijskih ličnosti i korporativnih profitera i bez trunke zadrške ignorišu sve protokole o načinima na koje se komunicira za vreme pandemije, dok istovremeno šire deziformacije i laži.
Stručnjake na čelu kriznog štaba je menjao – čak je uspeo da imenuje ne-stručnjaka, svog potpredsednika Majka Pensa, a taman kada su se štabu pridružili eskperti poput dr Entonija Faučija, rad tima sveo se na dnevnu politiku i interne ratove klanova. Pojavio se i neki pandan kriznom štabu, nezvanični doduše, na čelu sa Trampovim zeto Džaredom Kušnerom – a zapravo je kompanija u kojoj on ima učešće odabrana da pokrene vladin sajt za testiranje.
Ne samo da se Trampova administracija ne bavi preterano naukom i strukom (osim kada treba da promoviše hlorokin da bi kompanija koja ga pravi – a u kojoj Tramp ima deonice – zaradila i predsednik strpao još koji dolar udžep), nego ne uspeva da ispuni ni obećanja koja sama daje. Pens je početkom marta obećao da će u roku od nekoliko dana biti spremno milion testova, a onda je štab najavio četiri miliona do sredine marta, i do kraja meseca ukupno nije sprovedena ni polovina.
Gradonačelnica Čikafa Lori Lajtfut čekala je dva meseca da nakratko porazgovara sa Pensom; redovno je na vezi sa drugim gradonačelnicima i lokalnim liderima i na kraju je odustala od pokušaja da dobije bilo kakvu pomoć savezne vlade. U tome nije sama.
„Znamo da ne možemo da zavisimo od njih; bilo bi sjajno da istupe i urade ono što mora da se uradi, ali vidite i sami“, rekla je Lajtfut za Roling Stoun. „Tamo nema lidera.“