Za vreme administracije Baraka Obame, liberali su se vazda srdili što je Obamin potpredsednik Džo Bajden bio sklon tome da se o svemu dogovori sa Mičom Mekonelom. Sada će to, ukoliko Bajden postane 46. predsednik Sjedinjenih Država, biti ključ za postizanje bilo kakvih promena.
Pročitajte još:
Izvesno je da bi Bajden, da može da bira, na čelo Senata SAD izabrao demokratu Čaka Šumera koji bi po brzom postupku potvrđivao nosioce važnih funkcija koje Bajden nominuje i negovao ambicioznu zakonodavnu agendu zajedno sa predsedavajućom donjeg doma Kongresa Nensi Pelosi.
Na papiru, Mekonelov republikanski Senat i Bajdenova demokratska Bela kuća deluju kao loš spoj s obzirom na Mekonelov svesrdni trud da bojkotuje pređašnjeg demokratskog predsednika. Ipak, dinamika se menja – Mekonel je sebi osigurao poziciju lidera republikanske većine u Senatu, a Bajden je sve bliži Ovalnoj sobi.
Možda najvažnije, piše Politiko, Bajden i Mekonel imaju čvrst odnos iskovan tokom godina koje su zajedno proveli u Senatu kao kolege i saborci. Mekonel je bio jedini republikanski senator koji je prisustvovao sahrani Bajdenovog sina Boa koji je preminuo 2015. godine i uglavnom se distancirao od napada koje su republikanci lansirali protiv drugog Bajdenovog sina, Hantera.
Oni upoznati sa njihovim odnosom otkrivaju da su Mekonel i Bajden, premda se na prvi pogled ne čine kao skladan par, prevazišli mnogo teških borbi, da su se sporili i sukobili oko koječega, ali da su uspeli da ostanu prijatelji i zadrže profesionalan odnos.
Mekonel i Bajden, štaviše, imaće dobar razlog da pronađu zajednički jezik ako već nisu. Mekonel je u Trampovoj administraciji već ostvario svoj dugogodišnji cilj da preoblikuje američko pravosuđe i njegova uloga u idućem periodu biće da kao najmoćniji republikanac u Vašingtonu brani tesnu većinu stranke u gornjem domu Kongresa.
Bajden, sa druge strane, izabran najpre za kandidata Demokrate stranke, a potom možda i za predsednika Amerike ne zato što je kandidovao najliberalniju agendu, već jednako i zbog veštine da sarađuje sa drugom stranom – pre samo nekoliko dana istakao je da je vodio kampanju kao demokrata, ali da će zemljom upravljati kao američki predsednik jer predsednik po sebi nije stranačka institucija.
Obojica starih lavova koji su u Senatu služili u svetlo doba američke politike moraće da se repozicioniraju donekle; verovatno da će Bajdenove nominacije za nosioce važnih funkcija poput sudija i ambasadora više naginjati ka centru nego što bi to bio slučaj da je Šumer glavni u Senatu.
Politiko ističe da praktično nema šanse da liberali poput Bernija Sandersa i Liz Voren dobiju visokopozicionirana mesta u Bajdenovom kabinetu što bi, ako je u tome nečeg dobrog, moglo da spreči unutarstranačke sukobe među demokratama koje će nastojati da oblikuju Bajdenovu administraciju.
Da ne bude shvaćeno pogrešno, nije baš da cvetaju ruže između Mekonela i Bajdena, naročito pošto su se tokom godine u više navrata „peckali“ međusobno, ali je neupitno da njih dvojica imaju čvrt odnos koji bi mogao da pobije teorije o dubokoj podeljenosti Kapitola i uspostavi nekakvu međustranačku ravnotežu.
Mekonel je Bajdena nazivao „starim prijateljem“ i, kada je ovaj odlazio s funkcije potpredsednika, „partnerom od poverenja“, a mnogi komentarišu da je to zato što je Bajdenov pregovarački stil oduvek bio superiorniji od Obaminog.
Obama, kažu, nije istinski razumeo Kongres, nije razumeo Senat. Ne onako kako Džo razume.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
