2
Azerbejdžan je objavio da je završio povratak pod svoju kontrolu sve teritorije koju mu je Jermenija prepustila mirovnim sporazumom uz posredovanje Rusije posle šest nedelja ratovanja oko Nagorno-Karabaha.
Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je obnavljanje kontrole nad tim područjima pozdravio kao „istorijsku pobedu“.
„Svi smo živeli s jednim snom i sada smo ga ostvarili“, rekao je Alijev u poruci naciji. „Izborili smo pobedu na bojnom polju i na političkoj sceni, i ta pobeda otvara novu eru za našu zemlju. Biće to doba razvoja, sigurnosti i napretka“, ocenio je predsednik.
Nagorno-Karabah je u Azerbejdžanu, ali je bio pod kontrolom etnički jermenskih snaga koje je Jermenija podržavala otkako je tamo završen separatistički rat 1994.
Taj rat je u jermenskim rukama ostavio ne samo Nagorno-Karabah, već i velike delove okolne teritorije Azerbejdžana.
Za 44 dana teških borbi započetih 27. septembra, azerbejdžanska vojska razbila je jermenske snage i prodrla duboko u Nagorno-Karabah, prisiljavajući Jermeniju da prihvati mirovni sporazum pod posredstvom Rusije koji je stupio na snagu 10. novembra.
Sporazum predviđa vraćanje znatnog dela Nagorno-Karabaha pod kontrolu Azerbejdžana i zahteva od Jermenije da preda i sve regione koje je držala u okolini.
Region Lačin, između Nagorno-Karabaha i Jermenije, bio je poslednje od tri područja na obodu Nagorno-Karabaha koje su jermenske snage danas predale.
Rusija je rasporedila skoro 2.000 pripadnika mirovnih snaga na najmanje pet godina kako bi nadgledali mirovni sporazum i pomogli povratak izbeglica.
Ruske trupe će takođe obezbediti siguran tranzit između Nagorno-Karabaha i Jermenije preko regiona Lačin.
„Obnovili smo istorijsku pravdu“, rekao je Alijev. „Azerbejdžanski narod će učiniti sve da obnovi uništene gradove i sela. Od sada ćemo živeti kao veličanstven i ponosan narod“, najavio je on.
Alijev je rekao da su u poslednjim borbama poginula 94 azerbejdžanska civila i da je više od 400 ranjeno, ali ponovo nije izneo vojne gubitke svoje zemlje.
Jermenske vlasti saopštile su da je poginulo više od 1.700 jermenskih vojnika.
Turska koja snažno podržava svog saveznika Azerbejdžan, proširila je svoj uticaj u regionu. U utorak su ruski i turski vojni zvaničnici potpisali dokumente o uspostavljanju zajedničkog nadzornog centra koji će osigurati ispunjenje mirovnog sporazuma.
Mirovni sporazum je u Azerbejdžanu proslavljen kao pobeda, ali je izazvao masovne proteste u Jermeniji, gde su hiljade na ulicama zahtevale smenjivanje premijera.
Po završetku neprijateljstava, ruski mirovnjaci pomogli su povratak izbeglica koje su pobegle od najnovijih borbi. Ruska vojska je rekla da se više od 25.000 ljudi vratilo u Nagorno-Karabah iz Jermenije.
Dok su jermenske snage ustupale kontrolu nad regionima Agdam i Kalbajar posle potpisivanja mirovnog sporazuma, neki azerbejdžanski stanovnici koji su odatle pobegli pre više od četvrt veka, počeli su da se vraćaju na te teritorije.
Gurban Hasanov (56) koji je tada, kao mladić, bio primoran da s porodicom pobegne iz Lačina, rekao je da žudi da se vrati: „Sanjamo da se vratimo u naše rodno selo“, rekao je on za AP.
„Nemam reči koliko jako želimo da se vratimo. Ja sam učitelj i želim da decu učim geografiji“.
Hasanov je rekao da je nedavno video svoje selo na televiziji i da mu je kuća netaknuta – jedna od svega desetak koje su preživele borbe. Ali, pre pvonedeljne predaje teritorija, Jermeni su zapalili kuće ogorčeni pred odlazak, a Hasanov se nada da nisu i njegovu.
