Australija Foto: Richard Milnes / Shutterstock Editorial / Profimedia, MUHAMMAD FAROOQ / AFP / Profimedia, Chris Putnam / Alamy / Alamy / Profimedia

Leto u Australiji je tradicionalno vreme plaža i roštilja, ali ove godine je u haosu zbog sve većeg broja zaraženih koronavirusom, ali i nedostatka brzih antigenskih testova, piše CNN.

PROČITAJTE JOŠ:

Prošle nedelje, odsustvo radnika zbog kovid izolacije i bolesti postao je toliko ozbiljan problem da je vlada razmotrila smanjenje starosne granice za dozvole za upravljanje viljuškarima da bi maloletnici mogli da se uljuče u postao i da osiguruju neometane lance snabdevanja robom.

Ministri su na kraju odlučili da ne nastave sa planom. Ali ideja da Australija, zemlja koja je nekada hvaljena zbog svog odgovora na koronavirus, razmišlja o takvom potezu.

Nakon što je veći deo pandemje provela zatvorena za ostatak sveta, Australija sada pokušava da se okrene novom pristupu života sa koronom. Ali ta promena se poklopila sa pojavom Omikrona, koji je uticao na porast broja slučajeva, prenosi CNN.

Većina od 1,5 miliona zaraženih koronom u Australiji zaražena je u protekle tri nedelje, a u petak je zemlja prijavila rekordnih 88 smrtnih slučajeva u jednom danu.

Korona u Australiji Foto: Richard Milnes / Shutterstock Editorial / Profimedia

Porast je pogoršao postojeći nedostatak radnika u Australiji – ranije ovog meseca, vlada je procenila da bi izostanak radne snage mogao da bude čak 10 odsto u bilo kom trenutku. Na globalnom nivou, broj umrlih od pandemije u Australiji od oko 3.000 smrtnih slučajeva ostaje relativno nizak, uglavnom zahvaljujući brzom potezu vlade da zatvori svoje granice, uvede dugotrajna ograničenja i promoviše vakcine.

Ali dok novi kurs ne izaziva zdravstvenu katastrofu u razmerama koje se mogu videti na drugim mestima, on dovodi do široko rasprostranjenog poremećaja u zemlji koja se nekada ponosila kao primer akcije u borbi protiv korone.

Pojava Omikrona

Iz perspektive vlade, Omikron je sve promenio.

Vladina mapa puta za život sa koronom zasnovana je na Delti, manjem zaraznom soju koji je prošle godine izazvao haos u drugim zemljama.

Australija ima veliki problem sa antigenskim testovima na koronu koji daje rezultate za nekoliko minuta i gotovo ih je nemoguće pronaći. Kritičari kažu da je vlada trebala da predvidi nadolazeću krizu.

Korona u Australiji Foto: Richard Milnes / Shutterstock Editorial / Profimedia

„Razumem da je nedostatak brzih antigenskih testova velika frustracija“, rekao je premijer Australije Skot Morison u sredu.

Ovi testovi su dosta traženi iz raznih razloga, a najviše jer ljudi žele da dokažu da nemaju koronu da bi otišli na posao, da bi posetili rođake u bolnicama i staračkim domovima. Bez njih mnogi ljudi su zaglavljeni kod kuće, nesigurni da li su zaraženi ili ne. Apotekarski savez Australije, telo koje predstavlja čak 5.700 apoteka, saopštilo je da članovi odgovoraju na četiri poziva u minutu od ljudi koji očajnički traže testove.

„Ovo je jednostavno neizdrživo“, rekao je predsednik udruženja Kris Friman u četvrtak.

Nestašica testova je toliko velika da australijska federalna policija preti zatvorskim kaznama svakome ko bude uhvaćen da ih prodaje za više od 20 odsto više od maloprodajne cene. Ponude se objavljuju na Fejsbuku, a neke apoteke svakodnevno ažuriraju statuse.

Korona u Australiji Foto: Richard Milnes / Shutterstock Editorial / Profimedia

Pre početka nove godine, programer softvera Met Haivard je primetio problem i 3. januara je pokrenuo vebsajt na kojem se može naći informacija gde ima da se nađu testovi.

U roku od nedelju dana, sajt je dobijao pola miliona pregleda dnevno. Testovi su bili dostupni na samo deset lokacija širom Australije.

„Nestajali su u roku od 30 minuta“, rekao je on.

Prema sajtu, problemi sa snabdevanjem su ublaženi, a testovi su sada dostpuni na manje od 200 lokacija širom zemlje, broj koji se menja kako zalihe stižu i rasprodaju se.

Vlada kaže da su na putu još zaliha. Besplatni testovi su već dostupni u državnim klinikama, ali samo za one koji imaju simptome ili one koji se smatraju bliskim kontaktom, što se definiše kao neko ko živi sa pozitivnim slučajem ili je sa njima u prostorijama više od 4četiri sata.

Korona u Australiji Foto: Richard Milnes / Shutterstock Editorial / Profimedia

Nedostatak radnika testira lance snabdevanja

Nisu samo testovi u manjku – odsustvo radnika zbog bolesti i izolacije znači da se veliki supermarketi bore da održe zalihe u prodavnicama na uobičajenim nivoima.

To je delimično zato što se koronavirus brzo širi, ali i zato što bliski kontakti pozitivnih slučajeva moraju u izolaciju na sedam dana. U pokušaju da se poslovi nastave, radnici osnovnih delatnosti su izuzeti od tog pravila i mogu da rade sve dok su negativni na testu. Ali sa druge strane, neke industrije trpe ozbiljan nedostatak.

Prerađena piletina je posebno postala retka roba jer su zadnici zaraženi koronom na svim tačkama lanca snabdevanja. Čak 50 odsto radnika je zaraženo u objektima za preradu mesa. Preostali radnici se fokusiraju na isporuku celih pilića.

Međutim, iako sve izgleda crno, ipak ima prostora za optimizam. Zdravstveni zvaničnici kažu da bi broj slučajeva u Australiji trebalo da dostigne vrhunac negde u naradne dve nedelje. Pad stope hospitalizacije u Novom Južnom Velsu sugeriše da je država u možda gorem stanju, mada neki upozoravaju da je prerano da se to kaže.

Novi izazov koji će se pojaviti u nedelji koja je pred nama jeste kada se učenici u dve najugroženije države – Novi Južni Vels i Viktorija – vrate u škole. Premijer Novog Južnog Velsa Dominik Perote je rekao da će sva deca i nastavnici morati da prilože dva antigenska testa kada se škola nastavi. Viktorija koristi sličan pristup i preporučuje testirenje dva puta nedeljno.

U obe države će testove obezbediti vlada, čime će se smanjiti pritisak na apoteke. Maske su obavezne za nastavnike i za decu stariju od osam godina. Međutim, Savez nastavnika Novog Južnog Velsa je upozorio da će škole morati da se zatvore ako slučajevi porastu. Ali obe države kažu da se to neće dogoditi.

BONUS VIDEO: Omikron – Novi soj pred vratima

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar