Andrej Gajić iz BiH, svetski priznati istraživač ajkula

Andrej A. Gajić (29) je naučnik, autor, dubinski ronilac, nagrađivani podvodni fotograf, ROV pilot, padobranac i preduzetnik. Po obrazovanju je magistar patobiologije-ekolog, a prema onome što radi rukovodilac je "Shark Tales"-a i član Savetodavnog Odbora za istraživače u "National Geographic" sa sedištem u Vašingtonu.Osim svega ovoga, ako to već nije dovoljno za ovako mladog i malo je reći uspešnog čoveka, on je i direktor Centra za marinsku i slatkovodnu biologiju "Sharklab ADRIA". Trenutno radi primarno za National Geographic, 21st Century FOX i Disney, a takođe je fellow u UNESKO-u. Bavi se uticajem zagađenja i ratnog otpada na razvoj bolesti, dugoročnom in-situ zaštitom i revitalizacijom ugroženih populacija, primarno ajkula i raža.

Trenutno je, kaže, negde između istočne obale SAD i Balkana, gde najviše radi. Rođen je u Jajcu u BiH, gde nikada nije živeo. Selio se, kaže, najmanje 18 puta.Ovaj autor više od 60 naučnih publikacija i dve knjige spada u red značajnih naučno-istraživačkih imena koja se bave podvodnim svetom.

Privlačna biologija mora

Za portal Nova.rs, Andrej Gajić između ostalog priča odakle građanin BiH u carstvu ajkula, šta ga je privuklo ovoj vrsti riba i kakve reakcije izaziva kod ljudi kada im kaže čime se bavi."Biologija mora, a posebno aspekti ove stare i objektivno vrlo teške grupe, oduvek su mi privlačili posebnu pažnju. Naravno, graditi svetsku karijeru u ovom pravcu nezamislivo je teško i zahteva mnogo vere, upornosti, truda i strpljenja. Međutim, verujem da kao što se u svakoj struci kvalitetno uloženi napori uvek isplate, to je, hvala Bogu, bio slučaj i sa mnom", počinje priču naš sagovornik.Retkost je da jedan Balkanac krene u istraživanje morskih dubina, a posebno u proučavanje ajkula. Na pitanje šta ga je odvuklo njima, mladi naučnik kratko kaže:"Iskreno, to je nešto što me oduvijek zanimalo, a istakao bih morske mačke, koje kao i ajkule spadaju u klasu elasmobranhija, a koje sam kao dete posmatrao sa roditeljma u Ražnju. Osim toga, kao srednjoškolac sam volontirao u organizaciji "Shark Trust" u Plimutu, u Engleskoj."

Tvrdi da gde god se nađe u društvu, ljudi znaju čime se bavi. Naravno, teško je da takva druženja prođu bez brojnih zapitkivanja."Gotovo u bilo kom krugu da se nađem ljudima je poznato šta radim, čemu je svakako zaslužan moj posao u "National Geographic". Krajnje mi je drago da su ljudi kod nas zainteresovani ovom tematikom, te često budem preplavljen raznim pitanjima koja su vezana za zanimljivosti iz sveta mora, kao i o iskustvima sa terena. Iznimno mi je drago što na taj način mogu nekome dodatno približiti posao kojim se bavim", objašnjava Gajić.

Uzbuđenje i fascinacija

Ipak, ističe kako ništa od njegovog uspeha ne bi bilo da nije imao svesrdnu podršku roditelja."Sve bi bilo gotovo nemoguće da nisam imao nesebičnu podršku roditelja, koja je često bila daleko veća od objektivnih mogućnosti. Zato svojim primerom pokušavam da motivišem mlade ljude da se bore za ostvarenje svojih snova, jer je to daleko više moguće nego što većina mladih smatra. Nadalje, verujem da se karijera gradi do tridesete, tako da svakodnevno pokušavam kroz izuzetne napore i medijske kampanje da skrenem studentima pažnju da se tokom formalnog obrazovanja usmere konkretno u nekom naučnom pravcu", konkretizuje svoju viziju uspeha mladi Gajić.

Svaki zaron u morsku dubinu i svaki bliski susret je uvek, priznaje, istovremeno fascinantan, pomalo zastrašujući i pun strahopoštovanja."Tokom svoje karijere susreo sam se sa više od 50 vrsta ajkula i raža, od kojih su neke bile duže od tri metra. Prvi put sam bio toliko uzbuđen i fasciniran, ali sam se poprilično prepao kada je ajkula od 250 kilograma otvorila usta i plivala direktno prema meni. U Jadranu su bliske interakcije na terenu uglavnom zasnovane na ražama, dok su susreti sa ajkulama ekstremno retki", priča bosansko-hercegovački istraživač.

Fokusiran na Jadran

Interesuje nas zbog čega nije odabrao da otputuje negde preko, gde će svakodnevno biti u kontaktu sa ovim ribama da ih posmatra i proučava."Studije na kojima radim već nekoliko godina obavljaju se duž Amerike, Afrike, Evrope, kao i dela Azije, tako da se dešava da u samo jednom mesecu posetim više od deset država, posebno kada su u pitanju predavanja, konferencije i različiti događaji vezani za "National Geographic". Ipak, severni Mediteran, gde sprovodim više od 90 odsto svojih ličnih studija, vrlo je plodno tlo za posao kojim se bavim. To je i najvažniji razlog mog fokusa na Jadransko more, koje je dom desetinama vrsta ajkula i raža", navodi Gajić.

Za kraj razgovora, sagovornik portala Nova.rs poželeo je da apeluje na savremenog čoveka, koji, kako ističe, zanemaruje problem ekologije."Svojim nemarom čovek značajno ugrožava staništa ajkula. Veliku pretnju predstavlja mikroplastični otpad. Pored toga, tu su teški metali, ratni otpad, otpadne vode... S obzirom na visoku ugroženost brojnih morskih vrsta, koje se isključivo našom krivicom nalaze na ivici opstanka, uputio bih iskren apel da se ulovljene jedinke vrate u vodu kad god je to moguće, kao i da se ne uznemiravaju tokom eventualnih susreta. Ajkule nisu hladnokrvne ubice svega na šta naiđu, kako to neretko gledamo u medijima i zabavnom programu. To su osetljiva bića kojima je potrebna naša pomoć", poručuje Andrej Gajić.