Amerikanci masovno beže iz Trampove Amerike: Evropa postaje novo utočište

Pomeranje ka Evropi počelo je u novembru, kada je objavljeno da je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika. Bendžamin i Kris Gorman još ranije su odlučili da neće dočekati novu inauguraciju Trampa, što im je dalo tačno 76 dana da prodaju kuću, automobile i većinu stvari, i da sa četiri člana porodice, tri psa i dve mačke presele u Barselonu. „Mislio sam da imamo više vremena, da to neće ići tako brzo“, priseća se Gorman. „Moja supruga je rekla: ne, moramo da idemo – ne samo na dan inauguracije, već nekoliko dana ranije. I bila je potpuno u pravu“.

Samo nekoliko sati nakon stupanja na dužnost, Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom je pol definisan isključivo kao muški ili ženski, što je trebalo da bude zabeleženo u zvaničnim dokumentima, stvarajući konfuziju za Amerikance sa nebinarnom oznakom „X“ u pasošima. Gormani su sa olakšanjem pratili situaciju iz daljine. „Pasoš našeg deteta ima oznaku X“, kaže Gorman. „Dakle, uspeli smo da pobegnemo u poslednjem trenutku“.

Od povratka Trampa na vlast, agencije za preseljenje od Londona do Lisabona i od Madrida do Milana beleže porast upita od Amerikanaca. Uprkos rastu podrške krajnje desnici u Evropi, mnogi Amerikanci navode želju da pobegnu od sve polarizovanije političke klime u SAD i administracije koja je ciljano napadala imigrante, mere raznolikosti i političke protivnike.

Statistike pokazuju da interesovanje prerasta u akciju: u prva dva meseca godine, zahtevi Amerikanaca za irskim pasošima bili su na najvišem nivou u poslednjoj deceniji, što je povećanje od 60% u odnosu na isti period prošle godine. U Francuskoj je zabeležen rast zahteva za dugoročnim vizama, dok je u martu broj Amerikanaca koji su tražili britansko državljanstvo dostigao najviši nivo od 2004. godine.

Iako su ove brojke relativno male u poređenju sa veličinom američke populacije, pokret je dodatno podstaknut nizom poznatih ličnosti koje su se preselile. Rouzi O’Donel je u martu rekla da se preselila u Irsku, opisavši političku situaciju u SAD kao „srceparajuću“, dok je Elen Dedženeres navela Trampovu reelekciju kao razlog selidbe sa suprugom Portiom de Rossi u Cotswolds 2024. Džimi Kimel je ranije ovog meseca otkrio da je dobio italijansko državljanstvo, komentarišući da je stanje u Trampovoj Americi „neverovatno“.

Evropske vlade i institucije pokušavaju da iskoriste ovu emigraciju, pokrećući programe za privlačenje američkog talenta, ili u nekim slučajevima, poput jednog italijanskog sela, tražeći da povećaju broj stanovnika nezadovoljnim Amerikancima. Među prvim inicijativama bila je ponuda Francuske univerziteta Aix-Marseille iz marta za „naučni azil“ istraživačima pogođenim Trampovim udarima na akademsku zajednicu; tri meseca kasnije univerzitet je primio više od 500 upita za samo 20 mesta.

Među odabranima bila je Lisa, biološki antropolog koja je pripremala preseljenje muža, nastavnika, i dvoje dece preko Atlantika. „Kada je Tramp ponovo izabran, osećaj je bio: ‘Moramo da idemo’“, rekla je za The Guardian. Ona je tražila da se njeno prezime ne objavljuje kako bi zaštitila univerzitet u SAD od mogućih odmazdi. Njeno osećanje se dodatno ojačalo dok je posmatrala kako Trampova administracija napada univerzitete, ukida finansiranje istraživanja i potkopava nauku. „Već smo nekoliko meseci u ovom mandatu, a mnogo toga se već dogodilo. Ne mogu da zamislim šta će se desiti u naredne tri i po godine“.

Mogućnost preseljenja iz severnih SAD u južnu Francusku bila je dobrodošla, ali ne bez izazova. „To je veliki pad plata“, rekla je. „Deca su oduševljena. Moj muž je zabrinut da neće naći posao, što je i moj problem jer ne mislim da ćemo moći da živimo četvoro nas od moje plate“.

U januaru, dok su hiljade Trampovih pristalica prisustvovale televizijskom prenosu inauguracije u Vašingtonu, Debora Harknes odlučila je da ostvari svoj dugogodišnji san i preseli se u južnu Španiju. „Čim je inaugurisan, počela sam da pravim planove“, rekla je. Mesecima kasnije bila je u Malagi, posmatrajući kako Trampova administracija nastoji da drastično reformiše pravosuđe, javni servis, visoko obrazovanje i imigraciju. „Najviše me plaši koliko je sve ovo postalo normalizovano“, rekla je. „Haos, okrutnost, dezinformacije – tako autoritarizam preuzima vlast“.

Sličan stav ima i Monika Birne, koja je 2023. iz Severne Karoline otišla u Kork, Irsku. Tramp je bio faktor u njenoj odluci, ali samo kao simptom šireg problema u SAD. „Nisam znala da li će Tramp konkretno ponovo doći, ali sam znala da fašizam jeste“, rekla je. „Radi se više o apsolutnom neuspehu Demokrata i činjenici da nas neće zaštititi od fašizma uopšte“.

Njena reelekcija Trampa samo je učvrstila odluku da ostane u inostranstvu i upiše master program u Irskoj. „Frustrira me kada ljudi kažu: ‘Veoma si srećna ili mora da ti je drago što nisi tamo’“, rekla je. „Delimično je tačno, ali 90% ljudi do kojih mi je stalo i koje volim su u SAD i pogođeni su situacijom“.

U Barseloni, Gormani se polako privikavaju na ritam života u gradu. „Tolike stvari su jednostavno iznenađujuće bolje“, kaže Gorman. „Na primer, supruga je pričala kako je prošle nedelje hodala La Ramblom i auto je zapucao, a jedina koja se sklonila bila je ona“.

Iako su oduševljeni što su ostavili iza sebe nasilje i vežbe evakuacije u SAD, sada se suočavaju sa izazovom objašnjavanja svojim bližnjima da se verovatno neće vratiti kući ni nakon Trampovog mandata. „Ne očekujem da će ovaj pokret prestati sa završetkom Trampove administracije… mislim da je trulež mnogo dublja“, kaže Gorman. „Da nema ogromnu bazu podrške, Tramp bi bio samo, znate, vaš ludi ujak koji viče na verandi. Ta baza podrške mora da se razmotri. Zašto je postojala podrška za ovaj tip fašizma? I to je mnogo dublje pitanje. Lično se ne bih osećao bezbedno vraćati u zemlju koja se nije u potpunosti suočila sa svojim fašističkim impulsima“.