0
Regulatorni organi SAD nedavno su zatvorili jednu od najvažnijih banaka u Silicijumskoj dolini (SVB), što je označilo najveći bankrot od Velike recesije i drugi najveći u istoriji SAD. Dok kolaps ove banke ponovo osvetljava krhkost svetskog finansijskog sistema, u hodnicima moći EU rastu spekulacije o tome ko ili šta je navelo Evropsku komisiju – u poslednjem trenutku – da povuče kontroverzni deo bankarskog zakonodavstva.
Krah banke u Silicijumskoj dolini
Banka Silicijumske doline obustavila je trgovanje svojim akcijama koje su naglo pale, a deponenti su požurili da povuku svoj novac. Imajući u vidu da je u pitanju jedna od glavnih institucija u koje su početnici deponovali svoje investicije, neuspeh SVB-a je izazvao šokove za celu industriju. Previranja dolaze kada se tehnološke kompanije smanjuju i otpuštaju radnike, dok rastuće kamatne stope pokazuju znake šireg finansijskog problema.
SVB je čuvala veliki broj državnih obveznica, što je činilo više od polovine njene imovine. Kako su kamatne stope rasle, te su obveznice postale manje vredne, a banka je morala da nadoknadi gubitke.
Akcije SVB-a pale su u četvrtak za 60 odsto, nakon što je banka dan ranije navela da je prodala imovinu od 21 milijardu dolara i da planira da proda deo svojih akcija kako bi prikupila novac. Otkrivanje je izazvalo paniku među tehnološkim investitorima i osnivačima kompanija, koji su ohrabrivali start-apove da povuku svoj novac.
Imovina banke zaplenjena je usred radnog dana, što je znak koliko je situacija postala teška.
Tokom vikenda, desio se krah i njujorške Signačer banke. Federalne rezerve saopštile su da će klijenti ove dve banke, čak i oni čija štednja prevazilazi osiguranih 250.000 dolara – moći da podignu novac u ponedeljak.
Ranije ovog meseca, Silvergejt Banka, koja je poslovala sa sada bankrotiranom berzom kriptovaluta FTKS, objavila je da će biti likvidirana pošto regulatori ispitaju njene poslove. Predsednik SAD Džo Bajden u ponedeljak je poručio Amerikancima da je finansijski sistem zemlje stabilan, posle brzog i zapanjujućeg kolapsa dve banke koji je izazvao strah od veće krize.
Odlaganje predloga EU
Usledilo je komešanje u na tlu EU. Plan za strožija pravila o spasavanju banaka misteriozno je nestao sa dnevnog reda Komisije za prošlu nedelju.
Dok je SVB-ov poslovni model bio relativno neobičan i u velikoj meri zavisio od tehnološke industrije, banka je bila zajmodavac srednje veličine na većem američkom tržištu. Privremena pravila EU imaju za cilj da zaustave srednji sloj banaka da primaju javni novac u krizi, a odluka SAD da spase sve štediše SVB-a pokrenuće pitanje da li bi evropski okvir mogao da učini isto da zaustavi pokretanje banaka.
Just before the collapse of Silicon Valley Bank on Friday, a controversial piece of banking legislation mysteriously dropped off the European Commission's agenda.
— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) March 14, 2023
Who was behind the move?
We look at the most likely culprits.
Suspect No. 1: Germany.https://t.co/LwJrHlTyym
Ima dosta zemalja koje imaju motiv da odlože najnoviji predlog EU. Mnogo drugih protagonista takođe. Politiko je istražio najverovatniji spisak osumnjičenih, dok zvaničnici i diplomate upiru prstom jedni u druge iza scene. Postoji pet mogućih krivaca.
Osumnjičeni broj 1: Nemačka
Berlin je prošle godine ukinuo šemu osiguranja depozita širom EU zbog zabrinutosti oko zajedničkog duga i loših retrospektiva krize u evrozoni. To je dovelo do sadašnje odluke Brisela da zatvori rupe u reviziji upravljanja krizom banaka i osiguranja depozita (CMDI).
Ovog puta, Nemačka će verovatno želeti izuzeće za svoje politički osetljive šeme zaštite za zadruge i štedionice, što je čini osumnjičenim broj jedan.
„Čini se jasnim da to ima veze sa Nemačkom, ne znam nijednu drugu zemlju članicu koja je u ovoj fazi napravila blokadu“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti diskusije. Ali Berlin ne preuzima krivicu.
Osumnjičeni broj 2: Francuska
Na nivou EU, Pariz se generalno bori da zaštiti interese svojih velikih banaka. Dok je odloženi set reformi pretežno usmeren na manje zajmodavce, Francuska ne želi više troškova nametnutih njenim većim institucijama. Ali i Francuzi kažu da nisu odgovorni.
„U potpunosti podržavamo princip ambiciozne reforme okvira za upravljanje krizom, ali shvatamo da su to stavovi koji još uvek nisu usaglašeni u Savetu, a Komisija je bez sumnje procenila da je potrebno još malo vremena da vidi na kom nivou ambicija da se uključi u projekat“, rekao je zvaničnik francuskog ministarstva ekonomije.
Osumnjičeni broj 3: Jedno pismo
Nemačka i Francuska potpisale su sa Holandijom i Finskom izjavu na jednoj stranici koja je poslata Komisiji još u decembru, što je izazvalo zabrinutost zbog rizika povezanih sa proširenjem upotrebe nacionalnih šema garancija depozita, prenosi Politiko.
Neki insajderi iz Brisela smatraju da je to dalo pauzu Komisiji jer bi se izvršna vlast EU odmah suočila sa manjinom koja blokira. Ali drugi diplomata EU rekao je da „nije fer“ kriviti pismo jer se u njemu ponavljaju dugotrajna pitanja i nije bila namera da izazove odlaganje.
Ali jedno je jasno: predlog se politički drži u Komisiji. Kao i pritisak zemalja EU, to bi moglo da bude i zbog opadanja apetita u briselskom vrhu. I to nas dovodi do četvrtog osumnjičenog.
Osumnjičeni broj 4: Ursula fon der Lajen
Pošto je preostalo samo nešto više od godinu dana do kraja petogodišnjeg mandata ove Komisije, da li predsednica EU komisije Fon der Lajen zaista želi da iznese politički spornu reformu po pitanju pitanja spasavanja banaka srednje veličine?
„Samo imam utisak da se nešto kontroverzno dovodi u kontakt“, rekao je treći diplomata EU.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
3
Osumnjičeni broj 5: Neki tip sa dokumentima u fioci
Ali najverovatnija — i daleko dosadnija opcija: briselska birokratija. Komisija zna da će se suočiti sa oštrim protivljenjem u vezi sa sadržajem, pa se njena armija zvaničnika stara da njeni planovi budu što je moguće čvršći, i pre nego što ih prestonice EU napadnu u javnosti.
Možda će doći do nekog mahnitog prepisivanja. Komisija bi takođe mogla da igra pametan dupli blef, navodeći prestonice EU da traže da se reforme sprovedu.
„Komisija ostaje posvećena iznošenju predloga o CMDI“, rekao je zvaničnik EU. Međutim, što duže traje, veća je sumnja da li je stvar uopšte živa.
Očekuje se da će planovi Komisije uvesti više banaka srednje veličine u okvir za rešavanje, veliku reformu posle finansijske krize koja znači da akcionari i kreditori, a ne poreski obveznici, gutaju gubitke ako banka propadne.
Prema planovima koji nedostaju, zemlje bi mogle da koriste svoje nacionalne šeme garancije depozita — koje štite depozite u iznosu od 100.000 evra — unapred da pokriju gubitke, a ne tek nakon kolapsa, i da promene svoj rang duga.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini