0
Cela svetska javnost, a posebno američka, nestrpljivo iščekuje predsedničke izbore u SAD koji će biti održani u novembru. U igri su dobropoznati kandidati - Džozef Bajden i Donald Tramp, dok iza ugla vreba još jedan kandidat, Robert F. Kenedi Mlađi. Istraživanje koje su sproveli Njujork tajms i Sien koledž pokazalo je da je upravo Kenedi kandidat koji ima velike šanse da pomrsi konce Bajdenu i Trampu.
Bajden i Tramp već su se suočili na izborima 2020. godine, kada je republikanac Tramp izgubio od demokrate Bajdena. Nakon poraza, Tramp nije želeo da prizna da je izgubio izbore, tvrdeći da su pokradeni.
Tada je došlo i do pobune kada su Trampove pristalice, 6. januara 2021. godine, napale zgradu Kapitola kako bi sprečile potvrđivanje rezultata izbora.
Nedelju dana nakon tog incidenta, Predstavnički dom opozvao je Trampa zbog podsticanja pobune na Kapitol. Međutim, Senat ga je oslobodio optužbi, jer nije bilo dovoljno glasova za optužbu.
Donald Tramp bio je 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, od 2017 do 2021. godine. I pored svih incidenata koje je ovaj kontroverzni biznismen izazvao, najavio je da će se ponovo kandidovati na narednim predsedničkim izborima.
Njegova kampanja odvija se paralelno sa četiri krivična postupka koja su ove godine protiv njega podignuta, uključujući one za pokušaje poništavanja izbornog poraza, što je on oštro demantovao.
Ta optužnica protiv Trampa podignuta je u Džordžiji zbog čega je on krajem avgusta postao prvi bivši predsednik SAD koji je uhapšen. Njegova policijska slika postala je viralna.
Ceo slučaj Tramp je opisao kao lakrdiju i lov na veštice.
Protiv bivšeg američkog predsednika vodi se još jedna krivična istraga. Naime, federalna porota u Majamiju ga je optužila za nezakonito zadržavanje poverljivih dokumenata pošto je napustio funkciju 2021. i za ometanja sprovođenja pravde.
Između ostalog, optužen je da je u rizik doveo neke od najosetljivijih tajni američke nacionalne bezbednosti.
Tramp se tereti da je naredio zaposlenima da izbrišu sigurnosne video snimke u njegovom letnjikovcu Mar-a-Lago dok je bio pod istragom zbog sumnje na nezakonito zadržavanje poverljivih dokumenata.
Pre toga, u martu, tužilaštvo u Njujorku podiglo je optužnicu protiv Trampa posle istrage u vezi sa tajnim novčanim isplatama bivšoj pornografskoj glumici Stormi Danijels.
Sve navode Tramp je pred sudom odbacio.
Tramp odbacuje podelu vlasti i smatra da predsednik treba da ima apsolutnu izvršnu vlast.
Njegov plan je i da protera milione ljudi na godišnjem nivou, a da one koji čekaju deportaciju drži u posebnim kampovima, po ugledu na „Ajzenhauerov model“, odnosno „Operaciju Vetbek“ iz 1954. godine, koja se odnosila na pritvaranje i proterivanje meksičkih imigranata.
Dodaje se da bi Tramp verovatno ponovo uveo zabranu ulaska ljudima iz određenih zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom, kao i da će njegova administracija odbijati zahteve za azil na osnovu tvrdnji da migranti imaju zarazne bolesti.
Tramp je takođe obećao da bi okončao rusko-ukrajinski rat za 24 sata i da bi zaustavio finansijsku pomoć Ukrajini.
Priznao bi rusku ankesiju Krima i, prema njegovim rečima, ponovo bi preispitao svrhu NATO alijanse.
Akutuelni predsednik Amerike Džozef Bajden ima veliko iskustvo u ovoj administraciji. On je ranije obavljao funkciju potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, u vreme vladavine Baraka Obame.
Pobedom nad Trampom , postao je najstariji predsednik u istoriji Amerike i prvi koji je imenovao ženu za potpredsednika, Kamalu Haris.
Vratio je američko članstvo u Pariskom sporazumu, odnosno sporazumu o klimatskim promenama. Uveo je sankcije Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu i odobrio civilnu i vojnu pomoć Ukrajini.
Bajden je tokom svog predsedničkog mandata uticao i na sudstvo. Naime do kraja 2021. godine potvrđeno je 40 Bajdenovih kandidata koji su postali deo saveznog pravosuđa. Većina njegovih kandidata su Afroamerikanci i žene. Sudija Vrhovnog suda u aprilu je postala Afroamerikanka Ketandži Braun Džekson.
Odobrio je isporuku oružja Ukrajini vrednoj više od osam milijardi dolara, a u aprilu je tražio dodatne 33 milijarde dolara, što je kasnije povećano na 40.
Isto je učinio i za Izrael, kada je Hamas 7. oktobra napao jug te zemlje.
Ipak, tražio je da Izrael pauzira bombardovanje Pojasa Gaze kako bi se omogućila razmena talaca – usledilo je sedmodnevno primirje.
U aprilu 2023. godine, Bajden je najavio da će se kandidovati na izborima u novembru 2024. godine.
Tokom svoje kampanje podsetio je na otvaranje više od 13 miliona radnih mesta i najnižom stopom nezaposlenosti u poslednjih 50 godina, kao i brz oporavak od pandemije koronavirusa.
U ovoj neizvesnoj predizbornoj trci pojavio se i aktivista protiv vakcina i advokat za zaštitu životne sredine, Robert F. Kenedi Mlađi.
Kenedi (69) je nećak bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džona F. Kenedija i sin bivšeg američkog državnog tužioca Roberta Kenedija.
Pročitajte još...
Jedna prepreka s kojom će se Kenedi verovatno suočavati dok pokušava da pridobije demokratske birače jeste njegova porodica. Neki članovi porodice Kenedi osudili su njegov stavove o vakcinama – promovisao je diskreditovane tvrdnje koje povezuju vakcine i autizam i osnovao antivaksersku organizaciju.
On se takođe se sukobio sa svojom majkom, braćom i sestrama zbog njegove podrške oslobađanju Sirhana Sirhana, čoveka koji je pucao i ubio njegovog oca u trenutku koji je promenio američku istoriju.
Kenedi je bio oštar kritičar vladinog postupanja s pandemijom koronavirusa i njenog glavnog stručnjaka za zarazne bolesti Entonija Faučija.
