Američki savremeni robovi ostavljeni da umru od korone

U nekim od najvećih američkih fabrika, proizvođača hrane, tokom pandemije koronavirusa nije bilo nikakvih mera zaštite za radnike. Naime, radnici u jednoj od fabrika za preradu mesa, opisuju obrazac nepažnje i nebrige prema zaposlenima od strane poslodavaca, ali i države, piše Guardian.Kada je prvi radnik fabrike "Tison Foods" u mestu Kamila, u jugozapadnoj Džordžiji, premiuno od koronavirusa, svi su ćutali. Vest se širila u uskim krugovima, ali sporo.

Prikrivanje smrti radnika

"Bilo je to kao da čuvaju tajnu", kaže Tara Viliams (47), radnica u ovoj fabrici, dok opisuje reakciju uprave na smrt njene koleginice Eloize Vilis. "Bilo im je potrebno oko dve nedelje da javno priznaju da je umrla od korone."Viliamsova je radila zajedno sa Eloiz na Odeljenju za uklanjanje kostiju sa mesa. Onda je Eloiz preminula prvog aprila, u 56. godini. Ona je u tom objektu provela punih 35 godina, radila je pet dana u nedelji, po 10 sati dnevno, a u jednoj smeni ovde se obradi čak 100.000 zaklanih pilića. Posle svega toga, uprava je ćutala na njenu smrt.Vilis je bila prva radnica kompanije "Tison" koja je podlegla koronavirusu, u ovom postrojenju u Kamili, a dve naredne smrti usledile su ubrzo. Strah i nesigurnost uvukla se u hiljade radnika koji se bave preradom mesa. Oni rade težak posao, stoje jednni uz druge bez ikakve distance i zato je fabrika brzo postala žarište koronavirusa. Najmanje 20 radnika koji su pakovali meso, umrlo je od virusa, a 5.000 njih se zarazilo, u oko 20 fabrika širom zemlje, tokom poslednjih nekoliko nedelja, navode sindikalni zvaničnici.

Tramp podržao industriju, bez brige za radnike

Radnici u Džordžiji, Arkanzasu i Misisipiju, navode sličan obrazac nemara i prikrivanja virusa, koji se pojavio u pogonima nekih od najvećih američkih proizvođača hrane. Industrija za preradu mesa, koja je već bila meta široke građanske parnice, zbog smanjenja plata radnicima koje većinom čine imigranti ili afroamerikanci, ponovo se našla u centru pažnje nakon naloga koji je izdao Donald Tramp.Predsednik se pozvao na Odbrambenni zakon o proizvodnji (DPA) kako bi naložilo da fabrike za preradu mesa ostanu otvorene tokom pandemije. Bela kuća oklevala je da koristi akt iz ratnog vremena, koji omogućava predsedniku da naređuje kompanijama da izvršavaju posao za koji smatra da je neophodan nacionalnoj sigurnosti. DPA je korišćen za podsticanje "General Motorsa" da napravi ventilatore, ali malo je drugih kompanija primilo takve narudžbine. Ovaj potez nudi mere zaštite industrije od pravne odgovornosti, ukoliko se veći broj radnika zarazi virusom. Naredba je stigla u roku od nekoliko sati i u kompaniju Tison, koja vredi 22 milijarde dolara i drugi je najveći svetski prerađivač mesa.

Još jedan udarac za radničku klasu

Za Taru Villiams, koja je radila u fabrici Kamila i zarađivala 13,55 dolara na sat, Trampovo izvršno naređenje predstavljalo je još jedan udarac u njenoj borbi za prava radnika.„Bila sam devastirana i povređena. Nas zaposlene, koji se bavimo proizvodnjom, tretiraju kao moderne robove" rekla je Tara.Portparol kompanije "Tison" rekao je da su menadžeri ćutali samo „na dan kad je Elojza preminula“. Kompanija je odbila da saopšti broj zaraženih radnika u fabrici u Kamili, i na svim drugim mestima, "budući da je to situacija koja se stalno menja", ali je okarakterisala da je broj pozitivnih radnika na Covid-19 u Kamili "ograničen".Radnicima "Tisona" sada se nudi bonus od 500 dolara da nastave da rade. Oni će biti isplaćeni dva puta, jednom u maju i jednom u julu, u zavisnosti od radnog iskustva."Iako je pad smrtnosti u Kamili doveo kompaniju "Tison" do dezinfekcije i čišćenja postrojenja tokom vikenda, objekat se nije sasvim zatvorio", izjavio je Edgar Filds, potpredsednik Sindikata maloprodaje, veleprodaje i robne kuće.

Konačno uprava uvela mere zaštite

Kompanija sada meri temperaturu radnika kada dolaze na posao i započinje sa isporukom hirurških maski za lice, ali, prema Fildsu, i radnicima sa kojima je Guardian razgovarao, Tison i dalje skriva tačne informacije o zaposlenima, koji su pozitivno testirani na Covid-19."Poslednja dva meseca ljudi umiru od koronavirusa i mi tražimo od Bele kuće da zaštiti radnike. Sada, kada su zaposleni sve bolesniji i ne odlaze više na posao, Tramp smatra da treba da podrži veliki biznis“, rekao je Filds.Epidemiolog Majkl Osterholm upozorio je da dezinfekcija i hirurške maske u tim postrojenjima neće biti dovoljne da zaustave širenje korone."To je u vazduhu. I dok zaista ne postavimo program za kontrolu vazduha u tim postrojenjima, mislim da ćemo nastaviti da gledamo prenos zaraze“, rekao je Osterholm.

Na stotine radnike - jedno kupatilo

Situacija je bila slična i u Arkanzasu, gde su radnici kompanije "Tison" u Springdejlu organizovali proteste zahtevajući punu zaradu. Jedna radnica, migrantkinja iz Srednje Amerike, koja je govorila pod uslovom da ostane anonimna, rekla je da ta kompanija ne sprovodi socijalno distanciranje.Ona je 19 godina radila u fabrici za pileće meso i zarađivala 13,33 dolara na sat, a rekla je da se i dalje oseća nesigurno i brine se zbog zaraze, a posebno zbog svoje troje dece kod kuće.„Daju nam pauze za toalet i stotine nas čekamo da to iskoristimo, a postoji samo sedam kupatila“, rekla je ona. „Tison ne zanimaju radnici, nije ih briga hoćemo li se razboleti."Portparol Tison-a rekao je da je kompanija preduzela „nekoliko mera“ kako bi omogućila socijalno distanciranje, ali nije se bavio navodima o prekidu kupatila.Duže od jednog veka, industrija mesne proizvodnje je simbol iskorišćavanja radnika od strane korporacija, a sve u ime efikasnosti. Prećutkivanje virusa korona u fabrikama, otvorilo je još jedno poglavlje u nizu.