Ovo su američki i evropski predlozi za kraj rata: Evo šta se nudi Kijevu, a šta Moskvi

Kako prenosi HINA, a potvrđuje i izveštaj Rojtersa, razlike se tiču pitanja teritorijalne celovitosti, sankcija Rusiji, sigurnosnih garancija i buduće veličine ukrajinske vojske.

Prvi dokument, koji je američki izaslanik Stiv Vitkof preneo evropskim zvaničnicima u Parizu, predstavlja američku viziju "širokog okvira" za mir. Ključne tačke tog predloga uključuju:

• De jure priznanje ruske kontrole nad Krimom
• De facto prihvatanje okupacije južne i istočne Ukrajine
• Zabranu ukrajinskog ulaska u NATO, ali uz "čvrsta sigurnosna jamstva"
• Puno ukidanje sankcija uvedenih Rusiji od 2014.
• Neodređenu finansijsku odštetu za Ukrajinu

S druge strane, evropski i ukrajinski protivpredlog, nastao tokom londonskih pregovora, stavlja akcenat na sledeće:

• O teritoriji se pregovara tek nakon prekida vatre
• Nema priznanja ruske kontrole nad ukrajinskim teritorijama
• Nema ograničenja za ukrajinske oružane snage ili za raspoređivanje saveznika
• Sankcije se postepeno ukidaju i mogu biti ponovo uvedene
• Odšteta dolazi iz zamrznute ruske imovine u inostranstvu
• Zahtev za sigurnosne garancije, po ugledu na "član 5" iz ugovora NATO

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da se konačna verzija londonskog dokumenta sada nalazi na stolu Donalda Trampa.

Putin i Vitkof: Susret koji zaobilazi Evropu i Ukrajinu

U isto vreme kada se vode intenzivne diplomatske razmene, ruski predsednik Vladimir Putin primio je Stiva Vitkofa u Kremlju, što je njegova četvrta poseta Rusiji od početka godine. Zbog njegovog dolaska, saobraćaj u centru Moskve bio je privremeno obustavljen.

BBC podseća da Vitkof nije karijerni diplomata, već biznismen i bliski saradnik Donalda Trampa, čije se ime sve češće vezuje za oblikovanje nove američke spoljne politike.

BBC: Ukrajina i Evropa skrajnute u mirovnim pregovorima

Kako piše BBC, sve više se uočava obrazac u kojem su Evropa i sama Ukrajina gurnute na margine procesa pregovora. Kremlj i Bela kuća, kako tvrdi BBC, veruju da mogu da postignu dogovor bez posrednika, direktnim kanalima.

Iako Moskva nije ostvarila svoj početni cilj – zauzimanje Kijeva i postavljanje lojalnog režima – sada koristi "Plan B" koji obuhvata: eksploataciju narušene saradnje između SAD i EU, produžavanje pregovora kako bi se Ukrajina prikazala kao prepreka miru, uključivanje američkih poslovnih krugova u obnovu trgovine s Rusijom.

BBC podseća da je Ukrajina 11. marta prihvatila predlog SAD o 30-dnevnom prekidu vatre, ali je Rusija odbila. Ipak, narativ se promenio – sada se govori o trajnom mirovnom sporazumu, čiji sadržaj sve više naginje Moskvi.