Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden od stupanja na funkciju pomno prati dešavanja na evropskom tlu. Sada, kada je situacija na rusko-ukrajinskoj granici usijana, odlučio je i da se direktno umeša. Amerika šalje vojne jedinice u Istočnu Evropu, koje će se, ukoliko stvari budu pošle po zlu, priključiti ukrajinskim jedinicama.
Američki predsednik formalno je odobrio dodatno raspoređivanje vojske u istočnoj Evropi, a očekuje se da će Pentagon uskoro objaviti da će se trupe biti raspoređene „u narednim danima“. Amerika u ovoj turi šalje oko 2.000 vojnika u Poljsku i još nekoliko hiljada u članice NATO saveza u jugoistočnoj Evropi, pre svega u Rumuniju. Procenjuje se da se neke od trupa već nalaze u Evropi, dok će ostale pristići iz Sjedinjenih Država.
Pročitajte još:
Uz to, SAD su stavile još 8.500 vojnika u pojačanu pripravnost u slučaju da NATO pozove na hitnu reakciju.
Sjedninjene Države su navele da će rapoređivanje trupa biti ograničeno, proporcionalno i u potpunosti u skladu sa obavezama prema Osnivačkom aktu NATO-Rusija, dodajući da će saveznici „ojačati odbrambeni stav“ ako Rusija napadne Ukrajinu.
Rumunija, u koju bi trebalo da stigne oko hiljadu vojnika, već dugo želi da NATO trupe dođu na njenu teritoriju.
Francuska je izrazila interesovanje da predvodi te jedinice, a tokom posete Bukureštu francuska ministarka odbrane Florans Parli najavila je skorašnji dolazak grupe eksperata u Rumuniju koje bi trebalo da započnu sa pripremama.
General u penziji Filip Bridlav, komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016, pohvalio je tu odluku. Govoreći u istraživačkom centru „Atlantski savet“ on je preporučio Alijansi da razmotri i „opcije koje bi Putinu pokazale da će dobiti suprotno od onoga što je tražio“.
Pored pojačane uzbune, Bridlav predlaže i moguće pomeranje elemenata Zajedničke operativne grupe veoma visoke spremnosti (VJTF).
VJTF se sastoji od oko 20.000 multinacionalnih vojnika, i to je prethodnica NATO-snaga „za odgovor“, koju čini 40.000 vojnika. Vreme reakcije VJTF je ove godine već skraćeno sa sedam na pet dana.
Ako je potrebno, te snage bi se rasporedile i brže od toga, smatra Ben Hodžis, takođe general u penziji – bivši komandant američke vojske u Evropi. On to opisuje ovako: „Ako mi kažete da imam rok od pet dana da se preselim, onda ću biti spreman da se preselim za dan ili dva dana.“
Mogućnost brze rekacije i gomilanje dobro obučenih NATO vojnika oko njenih granica upravo je ono što zabrinjava Rusiju. Zbog toga su najvažniji zahtev ruskih pregovarača na prošlomesečnim razgovorima između Rusije i NATO-a koji su se održavali u Briselu, Ženevi i Beču, bile upravo bezbednosne garancije.
Garancijama bi se NATO obavezao da neće otvarati baze, niti dovoditi trupe u države koje se graniče sa Rusijom.
„NATO vojska i oružje u blizini ruskih granica predstavljaju bezbednosni izazov za zemlju, koji se mora odmah rešiti. Morate shvatiti da je ključ svega garancija da se NATO neće širiti na istok. Zahtevi Rusije su paket, a ne jelovnik gde može nešto da se odbere“, rekao je nakon pregovora ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Zbog toga, na pregovorima nije postignut dogovor i oni su završili u ćorsokaku. Od tada je nastavljeno gomilanje vojnika sa obe strane granice, a prema poslednjim procenama na ruskoj strani granice nalazi se više od 100.000 vojnika.
Zapad je odgovorio da suverene države same odlučuju u koje saveze će pristupiti , a u koje ne. Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Ukrajina je ponovo suverena država, poručili su čelnici Zapada.
Inače, ovo nije prvi put da NATO rapoređuje svoje trupe u blizini Rusije. One su bile prisutne u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj 2014. godine nakon ruske invazije na Ukrajinu.
BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar