Američka kompanija koja umesto pomoći seje haos u Gazi: Palestinci u kavezima čekaju hranu, pa beže od metaka

Prizori običnih stanovnika Gaze sabijenih u kaveze nisu slika koju su izraelski PR stručnjaci želeli da svet vidi. Ali, nešto više od nedelju dana nakon što je počela primena kontroverznog novog sistema distribucije pomoći — kojim se pokušava zaobići Hamas angažovanjem američkog izvođača radova — upravo s tim se sada suočavaju.

Pored toga, tu su i viralni snimci civila koji beže u panici dok odjekuju pucnji, usred optužbi (koje Izrael žestoko negira) da je izraelska vojska (IDF) u nedelju ubila više od 20 ljudi dok je situacija izmakla kontroli u jednom od centara za distribuciju na jugu Pojasa Gaze.

U utorak ujutro pojavili su se izveštaji o još jednom masakru u blizini centra, pri čemu su vlasti u Gazi navele 24 mrtva i desetine ranjenih.

IDF je priznao da je pucao “u blizini” Palestinaca koji su se kretali van odobrenih ruta. Bio je to treći dan zaredom kako izraelska vojska otvara vatru u blizini centara za pomoć.

Jedan muškarac koji je govorio za The Telegraph opisao je centar kao „zastrašujuć“ i „kao zatvor“, ali da je bio primoran da dođe, kilometrima udaljen od svog privremenog doma, iz straha da će mu deca umreti od gladi.

Drugi ga je opisao kao „mesto ubijanja“.

Pitanja o ulozi SAD i CIA-e

Posebno gnev međunarodne javnosti izaziva priroda organizacije Gaza Humanitarian Foundation (GHF), američke firme zadužene za novi sistem, uz tvrdnje o umešanosti CIA-e, netransparentnom finansiranju i prikrivenoj kontroli od strane Izraela.

Ove tvrdnje dodatno pojačavaju osude UN i drugih velikih humanitarnih organizacija koje odbijaju da sarađuju sa GHF-om, optužujući ga da politizuje humanitarnu pomoć.

Nakon pucnjave u nedelju i novih tvrdnji o više od 20 ubijenih u ponedeljak uveče, kredibilitet projekta visi o koncu.

Iz izraelske perspektive, novi sistem ima smisla. Vlada tvrdi da je prethodni model, koji je u potpunosti ukinut početkom marta, omogućio Hamasu da sistematski pljačka kamione sa pomoći — što UN poriče — i da potom prodaje hranu, gorivo i lekove civilima, čime je učvrstio vlast i finansirao terorističku infrastrukturu.

Nasuprot tome, novi sistem zahteva da ljudi dolaze do četiri specijalizovana centra za distribuciju na jugu Gaze.

Izrael je obećao da će korisnici pomoći biti biometrijski proveravani kako bi se eliminisali pripadnici Hamasa. Iako su se pojavile priče o tome da Hamas pokušava da uplaši ljude i odvrati ih od dolaska, mnogi primaoci pomoći tvrde da biometrijska provera uopšte nije sprovedena.

Ideja je da dok IDF obezbeđuje širu bezbednosnu zonu, civili ne komuniciraju sa izraelskim vojnicima, već isključivo sa osobljem fondacije i privatnim obezbeđenjem. Neki izveštaji navode da ti izvođači zarađuju više od 1.000 dolara dnevno.

“Mesta ubijanja”

UN i tradicionalne nevladine organizacije, koje su ranije delile pomoć putem preko sto punktova u zajednicama, tvrde da ovaj sistem narušava osnovne humanitarne principe i tera ljude da biraju između gladi i opasnog puta.

Omar Baraka (40) iz Kan Junisa rekao je: „Idemo u opasne crvene zone, vojska traži da hodamo kilometrima. Nema reda, sve je haotično. Desetine hiljada ljudi dolazi. Organizacija je delila pomoć prva dva dana, a onda su centri postali mesta ubijanja.“

Salem Al-Ahmad (18), srednjoškolac, dolazio je više puta do GHF centra da pokuša da preuzme brašno za svoju porodicu:
„Morao sam da biram — da uzmem hranu ili da umrem. Kad neko uzme pomoć, mora brzo da trči nazad, oko tri kilometra, jer vojska počinje da puca da rastera civile. Video sam mnogo hrane bačene po zemlji, jer ljudi ne mogu da nose i trče. Uzeo sam samo vreće od 1 kg da mogu da bežim.“

Stanovništvo Gaze se suočava sa glađu nakon izraelske blokade pomoći.

“Ponižavajuće i neprihvatljivo”

Izraelski zvaničnici i njihovi saveznici u medijima tvrde da, uprkos haotičnim scenama, početak novog sistema predstavlja uspeh jer pokazuje da je civilno stanovništvo Gaze spremno da se suprotstavi Hamasovim naredbama da ne sarađuju sa GHF-om.

Postoje dokazi da Hamas pokušava da sabotira novi sistem — fizički, ali i propagandom. Međutim, manje je jasno u kojoj meri je Hamas izazvao haos na terenu. Kritičari tvrde da su scene haosa rezultat očajnički gladnog stanovništva i nestručnih humanitarnih radnika.

Osim pucnjave, korišćene su šok bombe i suzavac. Više svedoka tvrdi da nema ozbiljnog pokušaja provere korisnika.

U ponedeljak uveče, šef UN za ljudska prava Volker Turk rekao je za BBC da je način na koji se sada isporučuje pomoć „neprihvatljiv“ i „ponižavajući“.
„To pokazuje potpunu nebrigu za civile. Možete li da zamislite ljude koji su očajnički gladni mesecima, koji onda moraju da trče po pomoć i bore se za nju u najgorim mogućim uslovima?“

Politički ciljevi i kontroverze oko GHF-a

Osim što nameće teške uslove, novi sistem optužen je da služi agendi Benjamina Netanjahua, jer tera stanovništvo da se skoncentriše u već porušenom jugu Gaze, ostavljajući sever slobodnim za vojnu operaciju „Gideonova kočija“, za koju izvori tvrde da podrazumeva masovno uništavanje imovine.

Neki idu i dalje, pa spekulišu da je GHF deo plana realizacije „rivijere“ Donalda Trampa — ideje o pretvaranju Gaze u luksuznu zonu nakon raseljavanja stanovništva. Iako predsednik SAD sada deluje nezainteresovano, izraelski ministar odbrane Izrael Kac često se poziva na tu viziju.

Osnivači i partneri GHF-a izazivaju dodatne sumnje. Partnerska organizacija Safe Reach Solutions (SRS) vodi Filip F. Rejli, bivši operativac CIA-e, poznat po obuci pobunjenika u Nikaragvi i radu u Avganistanu nakon 11. septembra.

SRS je već imao ugovor za nadgledanje kretanja na glavnom putu sever-jug u Gazi tokom primirja od januara do marta.

Istraga New York Times ukazuje na to da neformalna mreža uticajnih ljudi iz IDF-a i kancelarije premijera, poznata kao Mikveh Yisrael Forum, planira paralelni sistem pomoći bez NVO-a još od decembra 2023.

Navodi se da su već tada identifikovali Rejlija kao kandidata za vođenje takve misije i da je prethodni ugovor bio ključan za uveravanje Netanjahua da ga angažuje.

GHF je registrovan kao posebna kompanija, iako je koristila istog advokata i portparola kao i prethodne strukture. Donacija od 100 miliona dolara izazvala je špekulacije u Izraelu da iza svega stoji Mosad — što je eksplicitno tvrdio bivši ministar odbrane Avigdor Liberman.

GHF to poriče, tvrdeći da je novac stigao iz jedne zapadnoevropske zemlje, ali nije želela da navede koju.

„Deca su mi gladna“

Džejk Vud, bivši marinac SAD, podneo je ostavku na mesto izvršnog direktora fondacije dan pre početka distribucije pomoći, navodeći da sistem krši „humanitarna načela“.

„Ne bih učestvovao ni u jednoj ulozi ako bi to bio produžetak plana izraelske vlade ili vojske za prisilno raseljavanje ljudi unutar Gaze“, rekao je ranije.

Zamenio ga je Džon Akri, bivši visoki zvaničnik USAID-a.

U Rafi, Ahmed Musa (34) iz Kan Junisa, opisao je očaj nakon događaja u nedelju:
„Krenuo sam u zoru ka američkom centru za pomoć u oblasti Mavasi. Otišao sam pod prisilom, jer imam četvoro gladne dece iscrpljene od neuhranjenosti. Scena je bila zastrašujuća. Seo sam i gorko plakao jer nisam dobio ništa. Ali pokušaću ponovo.“