0
Ambasador Jermenije Ašot Hovakimian kaže da je danas došlo do "teškog bombardovanja" gradova u Nagorno-Karabahu, ocenjujući da je počelo uništavanje jednog naroda. On kaže da su sukobi deo tursko-azerbejdžanskog plana da se uništi Artsak (Nagorno-Karabah). Podvlači da je Jermenija za to da se sedne za pregovarački sto. Upitan o izvozu oružja iz Srbije u Jermeniju, ambasador je rekao da javno ne govore o vojno-tehničkoj saradnji i da će se sve naći u izveštaju na kraju godine.
Istorijske odluke velikih sila učinile su Nagorno-Karabah jednim od teško rešivih teritorijalnih sporova nalik kosovskom. Međunarodno-pravno azerbejdžanski, istorijski i populaciono jermenski, Nagorno-Karabah odnosno samoproglašena republika Artsak, 25 godina opstajala je u krhkom primirju između Jermenije i Azerbejdžana. Pre šest dana ponovo se zapucalo na južnom Kavkazu i to iz vrlo ozbiljnog naoružanja, uključujući i ono proizvedeno u Srbiji.
Pročitajte još:
Nerezidencijalni ambasador Jermenije u Srbiji Ašot Hovakimian, koji se nalazi u Pragu, navodi da su sukob započeli Azerbejdžanci, što su, kako kaže, i sami potvrdili. „Oni ostvaruju ono što su davno želeli uz pomoć nekih velikih država u regionu, uz pomoć Turske. Tako da je to tursko-azerbejdžanski plan da se uništi Artsak“, naveo je ambasador gostujući u emisiji N1 Studio Live.
On je preneo da je neposredno pred emisiju primio informacije o teškom bombardovanju gradova u Artsaku i to glavnog grada Stepanakerta i grada Hadruta. Ima velikih razaranja u civilnom stanovništvu, tako da je to početak uništenja naroda, naveo je ambasador.
Na pitanje šta je cilj Jermenije u ovom sukobu, Hovakimian kaže da je to da žive na svojoj zemlji, da se razvijaju i da se obezbedi bezbednost jermenskog stanovništva na teritoriji „koja je pripala njima“. Hoćemo da naša deca rastu na toj teritoriji, a ne genocid, dodao je.
On kaže da Artsak „nije nikakva okupacija od strane Jermenije“, podsećajući da je Nagorno-Karabah proglasio republiku u isto vreme kad je Azerbejdžan izašao iz SSSR.
„To nije konflikt između Jermenije i Azerbejdžana, već između Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana“, istakao je.
Dve strane, kaže, moraju da sednu za pregovarački sto, „zato što postoji jedan međunarodni format, prihvaćen u međunarodnoj zajednici“ – još 2009. na skupu Minske grupe OEBS-a u Atini prihvaćeno je kako da se reši taj konflikt na osnovu tri principa međunarodnog prava – neprimenjivanje sile, teritorijalni integritet država, ali i ljudska prava – i pravo naroda na samoopredeljenje. U tim okvirima mora da se reši to pitanje, a ne da se stavljaju neki ulitmatumi, već da dve ili tri strane sednu za pregovarački sto i da se dogovore o budućnosti, naveo je ambasador.
Pregovori nikada nisu prekinuti, a 1994. je uspostavljen prekid vatre između Jermenije, Nagorno Karabaha i Azerbejdžana koji je sada narušen od strane Azerbejdžana, dodaje. Jermenija nije nikad odbijala pregovore, mi i sada pozivamo da se sedne za pregovarački sto, ali je gospodin (predsednik Azerbejdžana Ilham) Alijev odbijao učešće OEBS-a, navodi gost N1.
Zato Azerbejdžan treba da prekine agresiju, da se izbaci treća strana i teroristi na teritoriji Azerbejdžana koji žele da ratuju protiv Nagorno-Karabaha, naveo je, dodajući da se Jermeni sada bore protiv međunarodnog terorizma.
Jedina želja je da se obuzda Turska koja je ušla kao strana konflikta, naglašava gost N1. „Dokaze ima ne samo Jermenija, već i međunarodna zajednica. Na samitu EU je danas bio otvoren poziv Turskoj, i pripremaju se sankcije Turskoj, da izađu iz konflikta. Da su oni doveli tamo teroriste – to nije nikakva skrivena informacija, već su to priznale sve velike države. Druga stvar – Turska vodi i vazdušnu ofanzivu Azerbejdžana. Tamo postoje turski avioni F-16“, navodi ambasador.
U toku je masovno bombardovanje, juče su otkrivena četiri drona unutar same Jermenije – to je uvlačenje same Jeremenije u taj konflikt, podvlači gost emisije N1 Studio Live.
Izgleda da, posle 100 godina genocida nad Jermenima, Turska se uvlači i hoće da reši pitanje sa jermenskim narodom na teritoriji južnog Kavkaza, u kolevci jermenskog naroda, to su izgleda njihovi planovi, dodaje. „Ono što rade, vodi ka tome“.
Mi ćemo da branimo svoju zemlju do onog trenutka dok se ne završi agresija, ali ponavljam da smo za mirovno, kompromisno rešenje – koje bi odgovaralo narodima Jermenije, Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana, ističe ambasador.
Smatra da Jermenija, kad se pogleda mapa, „deli jedan turski plan“ i da na čitavu situaciju treba da se gleda „dubinski“.
Za Srbiju je velika tema to što se u ovom sukobu ljudi ubijaju oružjem proizvedenim u našoj zemlji, a od 2017. godine, od 19 dozvola za izvoz, čak 15 je dobila jedna privatna firma.
Ambasador kaže da Jermenija nema nikakvih limita za izvoz naoružanja u tu zemlju, da daju izveštaje na kraju godine, koje, kako kaže, moraju da daju u skladu sa obavezama prema UN i OEBS-u. „Ne pričamo javno o našoj vojno-tehničkoj saradnji“, navodi Hovakimian, dodajući da će dati potpunu informaciju kad izveštaje završe. Vlada Srbije je izjavila kako je to bilo, mi tu nemamo više ništa da dodamo, rekao je ambasador. On dodaje da Jermenija kupuje od različitih naroda oružje, a tvrdi da Azerbejdžan kupuje i više.
Jermenija ono što radi, radi legalno, rekao je.
Na pitanje kako bi gledali na eventualno približavanje Srbije Bakuu, i da li bi se to odrazilo na stav Jermenije prema Kosovu, gost N1 kaže da je to pitanje spoljne politike Srbije, da ne zna šta bi rekao, ali dodaje -„neka (Srbija) gleda šta radi Azerbejdžan koji uvozi teroriste, ubija civile“.
Od Svetog Save do 20. veka je bilo toliko prijateljskih odnosa između Srba i Jermena, dodao je.
Jermenija ne priznaje Kosova, ali to je stav bez ucene, mi čekamo da se politički reši to pitanje, kaže i podvlači: „Ono što radi Srbija sa Kosovom, nikad nije uradio Azerbejdžan sa Nagorno Karabahom“.
Jermenija nije priznala Kosovo, ne samo zbog toga, već zbog dubinskih, istorijskih odnosa, istakao je.
