Tramp kaže da će svi umešani u krađu izbora u SAD biti kažnjeni: I ponovo su sve oči uprte u Vučića

U sredu je u Davosu održan Svetski ekonomski forum, kojem je, osim predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovao i američki predsednik Donald Tramp. Njegov dolazak i govor obeležile su oštre poruke upućene Evropi, Danskoj, kao i pojedinim saveznicima unutar NATO saveza.

Tada se Tramp, neočekivano, dotakao afere krađe američkih izbora 2020. godine, sa kojom je povezivan Beograd.

„Svi koji su bili umešani u krađu izbora 2020. godine, kada mi je pobeda ukradena preko Dominion mašina, biće privedeni pravdi. Istraga je pri kraju“, poručio je Tramp sa govornice.

Zašto bi se Srbija, odnosno predsednik Vučić, mogli osetiti prozvanim ovom izjavom?

Upravo zbog činjenice da je tokom američkih predsedničkih izbora 2020. godine, na kojima je pobedu odneo Džozef Bajden, za brojanje glasova bila angažovana kompanija „Dominion Voting Systems“, koja ima svoje evropsko sedište u Beogradu.

Tada su Trampove pristalice poraz tadašnjeg predsednika povezivale upravo sa tom kompanijom, tvrdeći da iza nje stoje ljudi iz Srbije.

Govoreći o tome, politički analitičar Dušan Janjić izjavio je za agenciju Beta, da za nameštanje izbora smatra odgovornim Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) i Aleksandra Vučića i da je posle govora američkog predsednika u Davosu apsolutno jasno da je istraga o nameštanju izbora u toku i da obuhvata i Beograd.

"Do sada je bilo nekoliko najava, o pokretanju istrage o krađi američkih predsedničkih izbora, preko društvenih mreža i da je jedna IP adresa iz Srbije korišćenja za kampanju protiv Trampa. To do sada nije bilo potvrđeno, ali posle jučerašnjeg govora predsednika Trampa u Davosu sada je apsolutno jasno da je istraga u toku i da obuhvata i Beograd", rekao je Janjić i dodao:

"Postavlja se pitanje dokle će istraga ići i da li će obuhvatiti i Aleksandra Vučića, koji sve kontroliše u Srbiji. To bi bila veoma teška situacija za Vučića, jer bi se pokazalo da jedna država vodi sajber-kriminalnu akciju protiv druge države, u ovom slučaju protiv SAD za poziciju predsednika. Ko će sve biti obuhvaćen krivičnim gonjenjem odlučiće američki tužilac.”

“Priča o nameštanju izbora je najosetljivija”

S druge strane, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za Novu kaže da je priča o nameštanju izbora u SAD najosetljivija i da je to možda najveća prepreka istinskom zbližavanju i partnerstvu na relaciji Vašington-Beograd.

“Tramp je veoma osvetoljubiv i videli smo to kroz seriju nekih poteza koji su usledili posle maja prošle godine. Onog Vučićevog pokušaja da uđe na donatorsku večeru. Posle toga, Vučić nije bio pozvan na fotosesiju 145 lidera sveta koji sa Trampom postaju generalni skup Ujedinjenih nacija. Opozvan je američki ambasador koji je trebalo da predstavlja jednu dobru uslugu. Uvedene su carine Srbiji, i to od 35 odsto, što je najviše u regionu”, priča naš sagovornik i ističe:

“Pritisak je bio i oko Generalštaba, što se sigurno ne dopada Džaredu Kušneru jer je izgubio taj posao. Svakako, i to doprinosi nekom hlađenju, ali kad se podvuče crta, bez obzira na sve to, ovo deluje kao neka ponuda Amerikanaca da se Srbija približi Vašingtonu, a udalji od Evrope. Mislim da je to ponuda koja treba da se odbije uz sve rizike”.

Jakšić ocenjuje da je, nakon izjave Trampovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela, u kojoj je poručio da bi naša država trebalo da se okrene Sjedinjenim Državama, a napusti Evropsku uniju, postalo jasno da administracija u Vašingtonu, Srbiju vidi kao deo takozvane “zapadne hemisfere”.

“I njom će upravljati i gospodariti Donald Tramp. Šta to podrazumeva? Pa podrazumeva apsolutnu poslušnost Trampu i svim njegovim zahtevima. Da li se oni tiču prirodnih resursa ili političke poslušnosti, to je veliki izazov za srpsku diplomatiju, jer mi vidimo da Srbija nije uspela da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije oko mnogih pitanja. Tako da je izazov u tome da li je spremna da se povinuje svemu onome što bi od nje tražio Tramp”, zaključuje Jakšić.

Srbija nije pozvana na Trampov “Odbor za mir”

U moru informacija koje poslednjih meseci opterećuju ionako složene odnose Srbije i Sjedinjenih Država, dodatnu pažnju privlači činjenica da Srbija nije pozvana na Trampov „Odbor za mir“.

Prema navodima američkih medija, Donald Tramp je tokom januara uputio pozive liderima oko 60 zemalja sveta da se priključe ovom telu. Deo država je već potvrdio učešće, pojedine i dalje razmatraju poziv, dok je Francuska odmah saopštila da ga odbija. Ipak, na spisku pozvanih nema Srbije, dok je Kosovo dobilo pozivnicu.

“Propala” večera sa Trampom

Odnosi Beograda i Vašingtona već gotovo godinu dana nalaze se na “klimavim nogama”, a prelomni trenutak bio je pokušaj predsednika Srbije da prisustvuje donatorskoj večeri Republikanskog nacionalnog komiteta Donalda Trampa, na koju je pokušao da uđe pod lažnim imenom.

Naime, Vučić je u maju prošle godine boravio u Sjedinjenim Državama sa, kako je predstavljeno, namerom da američkom predsedniku izloži aktuelnu situaciju u Srbiji. Međutim, do tog susreta nikada nije došlo. Štaviše, predsednik Srbije se tom prilikom nije sastao ni sa jednim od istaknutijih predstavnika republikanaca.

Ubrzo nakon toga, u javnosti se pojavila informacija da je Vučić, navodno zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, prekinuo boravak u SAD i vratio se u Srbiju. Mediji su preneli da mu je pozlilo tokom boravka na Floridi, nakon čega je hitno napustio zemlju, što je protumačeno kao povlačenje bez ostvarenih političkih kontakata.

Afera “Generalštab”

Ipak, to je bio tek početak dodatnog zahlađenja odnosa. Afera oko Generalštaba dodatno je produbila tenzije, kada je objavljeno da bi na toj lokaciji u Nemanjinoj ulici hotel trebalo da gradi Affinity Partners, investiciona firma Džareda Kušnera, Trampovog zeta.

Nedugo zatim, Kušnerova kompanija povukla se iz projekta izgradnje hotela Tramp u Beogradu, nakon što je on izazvao proteste javnosti i doveo do podizanja optužnice protiv ministra kulture Nikole Selakovića. Iz Affinity Partnersa tada su saopštili da se povlače „iz poštovanja prema narodu Srbije i Beogradu“, uz obrazloženje da „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“.

Međutim, kako je pisao Njujork tajms, činjenica da je odluka o povlačenju doneta neposredno nakon podizanja optužnica protiv visokih državnih funkcionera zbog korupcije povezane sa tim projektom učinila je ceo posao previše rizičnim i kompromitujućim za Kušnerovu kompaniju. Takva procena bila je u suprotnosti sa objašnjenjem predsednika Vučića, koji je odgovornost za propast projekta prebacio na građane i medije koji su mu se javno suprotstavili.

Podsetimo, u pokušaju da se prikaže kao relevantan akter Svetskog ekonomskog foruma, Vučić je na jednom od panela učestvovao sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim i tom prilikom se pohvalio da niko nije bio u Davosu toliko puta kao on i da mu je ovo 12. učešće.

„Ovo je moj 12. put, 12. put u Davosu. Ja sam ovde veteran. Ovde nema ljudi koji su bili toliko puta. Da budem iskren, nikad nisam video da toliko ljudi… Ljudi ne aplaudiraju nikome, zato što su zabrinuti za svoju budućnost. Predstavnici kompanija, lideri država, premijeri, članovi vlada… I niko ne likuje, niko se ne smeje, zato što ne znaju šta će sutra doneti njihovim zemljama“, rekao je Vučić i ponosno dodao:

„Ja sam sad, mislim, jedan od 80 ljudi u svetu koji je bio više od 10 puta pozivan i uvek sam pozivan i najavljivan kao glavni gost Balkana.”